Klanje sa sertifikatom

Iako se usvajanje Zakona o dobrobiti životinja očekivalo još u novembru ove godine, njegov nacrt još uvek nije napustio zgradu Ministarstva poljoprivrede. Kako se nadaju u ministarstvu, početkom 2008. godine on bi trebalo da se nađe pred poslanicima. Jedna od oblasti koju će ovaj zakon regulisati je i svinjokolj. Kako objašnjava Ivana Lazić, savetnica u Upravi za veterinu, koliko god mi svinjokolje smatrali svojim brendom, ovaj nacrt zakona je u skladu sa sličnim zakonima iz Evropske unije: “Nemačka je jedan od najboljih primera i na nju smo se ugledali praveći zakon. Poput naših, tamo je mnogo domaćinstava koja imaju po nekoliko svinja u svom dvorištu a koriste ih za lične potrebe. Ako ne iz etičkih razloga, kao Nemci, ovaj zakon nam je potreban zbog usklađivanja sa standardima EU.” Već postojeći Zakon o veterinarstvu je delimično regulisao ovu oblast, ali je njegova primena bila ograničena na klanice. Ključne novine u novom zakonu, koje se odnose na klanje životinja u domaćinstvu, samo za sopstvene potrebe, jeste da se pre iskrvarenja mora izvršiti omamljenje koje će izazvati trenutan gubitak svesti. Iz ove odredbe se izuzimaju kunići i živina. Tradicionalne svinjokolje, prema nacrtu novog zakona, moći će da obavljaju jedino lica obučena za to. Dakle, mesari. Svako domaćinstvo će biti u obavezi da se obrati veterinarskoj inspekciji nakon čega će, uz nadzor veterinara i ovlašćenog mesara, moći da za svoje potrebe zakolje svinju. Ministarstvo poljoprivrede će, na još nedefinisan način, omogućiti prijavljivanje za, kako nazivaju, “kratak kurs” posle koga će se dobijati sertifikati za obavljanje ovog posla. Po rečima Ivane Lazić, još u začeću ideje o ovom zakonu, ljudi iz ministarstva su bili na terenu i ispitivali na kakav bi prijem naišli ovi propisi: “Uglavnom se briga o životinjama smatra kao obaveza onih koji čuvaju mačke i kučiće. Qudi su neobavešteni ali imaju predstavu da red treba da se zavede svud pa i u načinu na koji će se klati svinja. Znamo da će biti dosta problema dok se pravila ne usvoje a kao glavni motiv za njihovo prihvatanje poslužiće novčane kazne. Svest o ovom problemu mora na neki način da proradi.” U ministarstvu priznaju da jedan od metoda koja će ići u prilog sprovođenja zakona je i reagovanje veterinarskog inspektora na pozive suseda koji u komšiluku čuju skvičanje pri klanju. Takođe, u ministarstvu su svesni i toga da je mnogo domaćina koji posao klanja već decenijama unazad rade i da nije lako te ljude odvići od njihovih metoda. I za njih će biti omogućeno pravo na sticanje sertifikata. Po usvajanju zakona uslediće i “tranzicioni period” u kome će radom na terenu ljudi iz ministarstva pokušati da edukuju i informišu seljake. Iako smo sa Zakonom o dobrobiti životinja dosta zakasnili za zemljama članicama Evropske unije, u “srpskoj” verziji zakona definisane su neke odredbe koje EU zakoni još ne sadrže. Regulisani su zoovrtovi, način držanja kućnih ljubimaca, pa i način na koji će raditi frizerski saloni za životinje.