Pismo ministarki Pešikan...

Poštovana gospođo ministarka, u tekstu pokušavate da na dosta neuverljiv način pokažete da je protest koji su organizovali zaposleni u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, sa Sindikatom te delatnosti, u najmanju ruku neopravdan. Zaobilazeći suštinske razloge koji su povod što su zaposleni u naučnoistraživačkim institutima izašli na ulicu, tražeći s razlogom da vlada i resorno ministarstvo ispoštuju ono o čemu su se dogovorili sa Sindikatom i potpisali dokument u vidu Posebnog kolektivnog ugovora za institute čiji je osnivač Republika, vi se bavite pitanjima koliko je u protestu bilo učesnika, da li su to doktori nauka ili neistraživačko osoblje. Čemu formalizam? Pa ni u štrajkovima zdravstvenih radnika ne izlaze samo lekari, u pravosuđu najmanje su štrajkovale sudije, pa ipak je rad pravosudnih organa bio više od tri nedelje skoro potpuno blokiran. Na kraju, čak i da je vaša procena broja učesnika protesta tačna, imajući u vidu broj zaposlenih u institutima, to bi trebalo da bude više nego dovoljan razlog da se ozbiljno zabrinete i preispitate svoj rad. Ne možete se kao ministarka samo deklarativno zalagati za bolju poziciju nauke u Srbiji koja treba da pomogne ekonomskom i svakom drugom razvoju zemlje, a da sadašnji materijalni položaj nauke sa učešćem 0,32 odsto BDP i najnižom cenom rada (1680,00 dinara), u odnosu na sve druge delatnosti javnog sektora, pravdate mogućnostima budžeta. Normalno bi bilo da se i Ministarstvo i ministarka zalažu za bolji materijalni položaj zaposlenih u svojim delatnostima i da pred onima koji “krešu” budžet budu uporni i ubedljivi, štiteći time i svoj ugled i kredibilitet i dajući doprinos poboljšanju ukupnog položaja nauke u Srbiji. Nauka ne može biti atraktivna i izazovna za mlade samo na Festivalu nauke. Ona treba da bude privlačna sa stanovišta materijalnog položaja mladih koji su zaposleni u naučnoistraživačkim ustanovama i ukupnog položaja nauke u društvu. Vaše tvrdnje da Poseban kolektivni ugovor ne sadrži odredbe po kojima bi se plate u nauci usaglašavale sa platama u visokom obrazovanju nisu tačne, jer su u Posebnom kolektivnom ugovoru nauke ugrađene odredbe koje omogućavaju korekciju koeficijenata i promenu osnovice ukoliko se u toku godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih su utvrđeni osnovica i koeficijenti. S obzirom na to da su u Posebnom kolektivnom ugovoru preuzeti koeficijenti i cena rada iz Uredbe o visokom obrazovanju, pa kako se osnovica za obračun plata u visokom obrazovanju u septembru mesecu povećala za 20 odsto i da je u novembru izvršeno još jedno povećanje plata za 6,9 odsto kroz korekciju koeficijenata, Sindikat je na vreme Ministarstvu uputio pisanu inicijativu za izmenu Ugovora, odnosno za utvrđivanje nove osnovice i korekciju koeficijenata u nauci. Na ovu inicijativu smo od Ministarstva dobili samo usmeno objašnjenje da za te namene nema sredstava. To što navodite da se nauka projektno finansira i da nije indirektni korisnik budžeta kao visoko obrazovanje, bez uticaja je na utvrđivanje zarada. Sem toga, vi tvrdite da ne postoji zakonska osnova da se plate u institutima izjednače sa platama u visokom obrazovanju, da koeficijenti za zaposlene u naučnoistraživačkoj delatnosti, koji su preuzeti iz Uredbe o visokom obrazovanju, nemaju nikakve veze sa visinom plata već sa procenom složenosti posla. Pa zar složenost posla ne određuje vrednost rada? Vaše tvrdnje, sa stanovišta Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o radu, netačne su, jer po navedenim zakonima koeficijent izražava složenost posla, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Posebno smo zaprepašćeni činjenicom da nas optužujete za manipulaciju u vezi sa ekvivalencijom zvanja u visokom obrazovanju i nauci koju mi koristimo da dokažemo da vrednost rada, a samim tim i plate, u ove dve delatnosti treba da budu izjednačene. Ako su vama naši argumenti proizvoljni i netačni, mi vas najljubaznije molimo da naučnoj i široj javnosti objasnite argumente i navedete zakone na osnovu kojih zaposleni u nauci završavaju 2007. godinu sa 30 odsto nižom platom od kolega na Univerzitetu, kao i zbog kog zakona jedino za nauku u budžetu za 2008. godinu nije planirano povećanje plata čak ni za predviđenu inflaciju. I na kraju, ipak se u nečemu i slažemo i podržavamo vašu inicijativu da visoko obrazovanje i nauka pripadaju istom ministarstvu. Dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistra-živačkoj delatnosti Srbije