Ko podgreva mit, a ko se seća...

Iz kosmopolitske Ženeve oglasi se G. M. Veljanović da nam objasni kako su komunisti tobože mrzeli samo monarhiju, ali ne i srpsku tradiciju! Pošto do 27. godine (do 1966) živeh u Srbiji, samo me ponesoše neka stara sećanja. U danima kada nam se otima Kosovo, ko zabrani da se (kako istorijski izvori kažu) oko 250.000 Srba vrati na svoja vekovna ognjišta? Ko istera Svetog Savu iz srpskih škola, ko iz školskih programa izbaci pesmu Ave Serbia Jovana Dučića, ko iz legendarne pesme “Tamo daleko” izbaci reč Srbija? Ko osudi najumnijeg Srbina XX veka Slobodana Jovanovića (na sramotu i nove vlasti, palim sveću na njegovom grobu, ali u Londonu!) Ko proglasi za izdajnika i fašistu(!) najvećeg srpskog duhovnika, sužnja iz Mathauzena, vladiku Nikolaja Velimirovića, ko zatoči velikog pravoslavnog mislioca Justina Popovića, da mu kao mladi studenti beogradskog Univerziteta kradom odlazimo na duhovno okrepljenje u manastir Ćelije. A ugledni pariski “Mond” ne propusti priliku da mu u vidnom članku od 13. maja 1979. objasni značaj njegovog duhovnog nasleđa. Potomak sam Milorada Đ. Kostića, jednog od legendarnih 1300 kaplara, invalida iz oba svetska rata. Kao saradnika Grolove “Demokratije” “oslobodioci” ga strpaše u zatvor, a na ogradi skromne mu kuće na Dušanovcu ispisaše masnim crvenim slovima “dole Mića Grolovac” da tu ljagu, ili čast, ponese do kraja života. Na dan naše krsne slave, Svetog Nikole, moja pokojna majka moraše da zamračuje prozore, kako neki dežurni rejonski ne bi primetio da u stanu gore sveća i kandilo! Malo li je? Žal za promenama ulica ne delim, jer ih mnogi zaslužniji Srbi još nemaju. Predrag D. Popović, Ženeva, Švajcarska