Nagrada za poslušnost

Osim što su prezaposlena i prezadužena, javna preduzeća u Srbiji poznata su i po tome što njihovi direktori i predsednici upravih odbora primaju višestruko veće plate u odnosu na prosečne zarade u Srbiji. Wihove zarade veće su i od plata predsednika i premijera Srbije, ali i od primanja koja imaju premijeri nekih zapadnih zemalja! Iako su još pre nekoliko meseci pojedini ministri Vlade Srbije, čija mesečna zarada takođe predstavlja siću u odnosu na zaradu, recimo, direktora Agencije za kontrolu letenja ili direktora NIS-a, najavljivali da će vlada uskoro morati da utvrdi kriterijume za određivanje zarada direktora javnih preduzeća, ništa se nije promenilo. Rugali se oni vladi i narodu ili ne, svojim astronomskim zaradama, kako je ranije izjavljivao Velimir Ilić, sadašnji ministar za infrastrukturu, tek zarade ovih direktora su i dalje ostale iste. Umesto preispitivanja ovih kriterijuma, vladajuća koalicija je prilikom raspodele “plena” u vidu kontrole nad javnim preduzećima, donela odluku da od sada i predsednik upravnog odbora i direktor tog preduzeća mogu biti iz iste partije. Što ranije nije moglo. Pa je najsvežiji primer, predlog Upravnog odbora Javnog preduzeća PTT Srbije, da na mesto generalnog direktora kompanije Telekom Srbija, čiji je PTT većinski vlasnik, umesto Draška Petrovića imenuje Branka Radujka, aktuelnog generalnog sekretara Borisa Tadića, predsednika Srbije. Pogađate, kontrola nad ovim preduzećem pripala je, na osnovu “oktobarskog” dogovora, Demokratskoj stranci. Neka preduzeća već su dobila nove direktore, shodno pomenutoj raspodeli, a neka od njih još uvek čekaju da partijski organi donesu odluku ko je to “najkvalifikovaniji” da obavlja funkciju direktora najvećih preduzeća u Srbiji. Ipak, i ovi novi, baš kao i njihovi prethodnici, zarađuju isto. Neki i po nekoliko puta više od Borisa Tadića (oko 150.000). Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, naložio je pre dve nedelje nekim javnim preduzećima da Administrativnom odboru Skupštine dostave podatke o platama. Na Šabićevom spisku našli su se PTT, Putevi Srbije, Aerodrom “Nikola Tesla”, Republička agencija za telekomunikacije, Radio- televizija Srbije, Naftna industrija Srbije, NIS Petrol i Republička direkcija za vode. Prema zakonu, ova rešenja su obavezujuća, upozorava poverenik, i svi oni na koje se ovaj zahtev odnosi, moraju u određenom roku dostaviti tražene podatke. Šabić kaže da ovim privodi kraju postupak čije vođenje je samo po sebi svojevrstan apsurd. Pošto je reč o organima koji se finansiraju iz budžeta, Šabić napominje da je apsurdno da radno telo najvišeg organa zakonodavne vlasti informacije koje bi po zakonu morale biti dostupne svima, mora da traži uz pomoć poverenika. Dragan Todorović iz Srpske radikalne stranke, inače predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije, kaže za NIN da očekuje kako će do kraja godine dobiti sve potrebne podatke o visinama zarada direktora javnih preduzeća i da će tada te podatke i obelodaniti. “Neka javna preduzeća su još ranije, na naš zahtev, dostavila svoja primanja, ali podatke o njima nećemo iznositi dok ne dobijemo tačne informacije za sva preduzeća.” Na zahtev poverenika do sada su se odazvali direktori NIS-a, RTS-a, Aerodroma “Nikola Tesla”, PTT-a, preduzeća “Putevi Srbije”, kaže Todorović. Prema podacima koje je dobio, plata Aleksandra Tijanića, direktora Radio-televizije Srbije, iznosi 255.000 dinara, Nikše Stipčevića, predsednika Upravnog odbora, 134.664 dinara, dok ostali članovi UO mesečno primaju oko 90.000 dinara. Goran Ćirić, generalni direktor “PTT saobraćaja Srbija”, za mesec dana primi 256.282 dinara, dok Dragoslav Šumarac, predsednik Upravnog odbora u ovom javnom preduzeću i nekadašnji ministar građevine, ima nadoknadu za svoje angažovanje od 182.488 dinara. Predsednik Nadzornog odbora u PTT-u mesečno primi 97.326 dinara. Bojan Krišto, direktor Aerodroma “Nikola Tesla”, zarađuje mesečno, prema podacima dostavljenim Administrativnom odboru, 382.210 dinara, dok podaci o zaradama Upravnog odbora nisu dostavljeni, iako su zatraženi, napominje Todorović. Branko Jocić, generalni direktor preduzeća “Putevi Srbije”, zarađuje 144.303 dinara, a najveću zaradu ipak ima Srđan Bošnjaković, direktor Naftne industrije Srbije, i to 562.000 dinara, koliko prima i Željko Popović, predsednik Upravnog odbora u tom preduzeću. Dragan Todorović napominje da Administrativni odbor još nije dobio informaciju koliko zarađuje direktor Agencije za kontrolu letenja, koji prema nagađanjima, zarađuje i više od milion dinara, a zarade bezbednosno-informativnih agencija proglašene su za “državnu tajnu”. Todorović kaže da će Administrativni odbor posle uvida i analize svih zarada izneti svoje mišljenje. “Što se tiče poslanika Srpske radikalne stranke, iz Administrativnog odbora insistiraćemo da te zarade budu usklađene sa ekonomskom snagom u zemlji i zaradama drugih zaposlenih. Mislim da niko ne sme da zarađuje više od predsednika države i predsednika vlade”, kaže Todorović. Ukoliko se, pak, neko od ovih preduzeća ogluši i na Šabićev zahtev i odbije da dostavi zatražene podatke, Todorović kaže da će te informacije onda zatražiti od vlade koja je po zakonu dužna da obezbedi izvršenje. Ipak, Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, kaže da vlada, nažalost, do sada nije regulisala način na koji će obezbediti takva izvršenja, ni za ovaj ni za neke druge slučajeve. Nenadić smatra da direktori ovih preduzeća odbijaju da obelodane svoje zarade jer se plaše lošeg imidža u javnosti, ali opet upornim odbijanjem još više skreću pažnju na sebe. Nenadić, međutim, smatra da pitanje zarada u javnim preduzećima nije ključno, samo je najpopularnije i najprijemčivije za javnost, jer su građani na to posebno osetljivi. “Važnije od zarada je način na koji ti direktori dolaze na mesta. Da su oni došli zbog svoje stručnosti, niko se ne bi ni bavio njihovim zaradama.” Slično misli i Danijel Cvjetičanin, rektor Univerziteta “Braća Karić”. Prema njegovim rečima, problem zarada direktora i članova upravnog odbora u javnim preduzećima izaziva kritike, najpre zbog načina na koji su ti ljudi izabrani. “Zna se da na rukovodeća mesta u tim preduzećima partije postavljaju zaslužne i poslušne članove. Ona su za njih rezervisana, jer mi danas imamo partijski totalitarizam. Svaka partija na vlasti dobije kontrolu nad nečim i tu posle radi šta joj volja. I onda dolazimo u situaciju da se skoro nijedan ministar čija plata je manja od plate direktora javnih preduzeća, ne pobuni protiv toga. Jer ta preduzeća su u isto vreme veoma moćne finansijske institucije koje uglavnom pomažu političkim partijama. I niko nije spreman da se toga tako lako odrekne.” Ipak, kaže Cvjetičanin, svaki od tih direktora prvo će ukazati na zaradu zaposlenih u sličnim velikim sistemima, u privatnom sektoru. “Wihove zarade su možda i veće od zarada ovdašnjih direktora javnih preduzeća. I ta primedba je logična, ali samo što su direktori tih privatnih preduzeća na svoje mesto došli u oštroj konkurenciji, izabrani među hiljadu onih koji bi da zarade isto toliko novca.” Da vladajuće partije nisu imune na pritiske, potvrđuje i predlog budžeta za narednu godinu. Uprkos ranijim najavama o zamrzavanju plata u javnom sektoru i uprkos kritikama i domaćih ekonomista i MMF-a da se mora stati na kraj rastu javne potrošnje, to se ipak neće desiti. Kao što se neće smanjiti ni zarade direktora javnih preduzeća, bar dok država bude gazdovala tim preduzećima.