Zakoni na jesen kvalitet odmah

Pre tačno trideset goina negde u ovo vreme kada počinje upis na fakultete, sadašnji ministra zdravlja dr Tomica Milosavljević, profesor interne medicine i specijalista gastroenterologije, došao je iz Paraćina gde je završio gimnaziju u Beograd na studije medicine. Podsetio ga je ovaj razgovor na taj dan kada se Nemanjinom ulicom peo ka dr Subotića kojom i danas uvek kada prolazi premotava film u glavi sake godine bogatiji za pokoji kilometar trake. Kakve mu slike promiču ne kaze, ali na Nemanjinu iz svog kabineta gleda sa setom i osmehom.

Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1979. godine sa prosečnom ocenom 9,26, poslediplomske studije iz oblasti Endokrinologije 1982, magistarsku tezu odbranio 1983, a doktorat: Klinička, morfološka i funkcijska ispitivanja želuca u insulin zavisnom dijabetesu melitusu 1998. godine. Za asistenta je izabran tek posle odbrane doktorata, bio je to jedan od poslednjih teških konkursa gde je za četiri mesta konkurisalo 24 kandidata. U docenta je izabran 1995, a u vanrednog profesora interne medicine1999. godine. Navođenje ostalih podataka iz biografije ministra Milosavljevića oduzelo bi previše prostora jer ima mnogo nagrada, napredovanja u struci, članstava u stručnim udruženjima, usavršavanja u inostranstvu, učešća u naučnim projektima i preko 200 publikovanih radova.

U vreme kada je završio magisterijum iz endokrinologije, oblast digestivnih hormona bila je potpuno nova i interesantna pa je samim tim i prostora za profesionalno napredovanje bilo najviše u toj oblasti. Uz podršku i pomoć svojih učitelja pre svih prof. Lalića i prof. Bulajića, orijentisao se ka endoskopiji kao važnoj dijagnostičkoj proceduri u endokrinologiji. Posle toga se interesuje za ulkusnu bolest, odnosno čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu. Devedesete godine u karijeri ministra Milosavljevića obeležilo je interesovanje za heliko bakteriju koja je do tada mučila mnoge čiraše. 1996. objavio objavio je monografiju o heliko bakteriji, prvu tog tipa na našem jeziku, i bio u prvoj grupi stručnjaka koji su se tom problematikom bavili. Krajem osamdesetih godina interesovale su ga, takođe, bolesti debelog creva, tako da danas ima više hiljada bolesnika koji su bolovali od maligne bolesti debelog creva koje je on dijagnostikovao a prof. Krivokapić sa Prve hirurške operisao. 2001. godine bio je vođa nacionalnog projekta druge faze ispitivanja novih lekova odnosno biološke terapijeu ovoj bolesti. Prošle godine je taj tim na američkom kongresu gastroenterologa učestvovao u promociji potpuno nove terapije, odnosno leka, što je bio uvod u niz kliničkih studija lekova koji su veliki izazov u lečenju kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.

Sa pozicije minstra dr Milosavljević ima sistemski uvid u najaktuelnije probleme našeg zdravstva, pa zato velikim izazovom smatra definisanje sudbine Kliničkog centra srbije. “28. juna treba da se promoviše studija izvodljivosti za sve klinicke centre u Srbiji. Do 2010 bi kroz dve faze sve bilo potpuno obnovljeno, što će biti veliki građevinski i razvojni projekat za Beograd celu Srbiju. Ove odine naglašava ministar ulazi se i u značajnu reformu finansiranja zdravstva, što se vidi kroz opredelenje vlade da mesto direktora Zdravstveog fonda postane stručno, a ne političko. Odatle je sada, po prvi put, upućen poziv privatnim zdravstvenim ustanovama da konkurišu za potpisivanje ugovora sa fondom kroz ponudu usluga čije finansiranje će bar delimično biti pokriveno iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Odnosno ljudima koji budu dobili racun za privatnu zdravstvenu uslugu biće omogućeno da ostvare deo oslobađanja od poreza. Sadašnje finasiranje bolnica iz Fonda je paradoksalno, jer dobijaju novac u odnosu na broj kvadrata ustanove i broja zaposlenih, pa ako smanje te parametre ispada da sami sebe kaznjavaju smanjenjem prihoda. Zato se ovih meseci , kaže ministar Milosavljeić, mnogo radi na tome da bolnica dobija novac u odnosu na uslugu i kvalitet koji pruža, tako da će na jednoj hirurškoj klinici biti vazan broj bolsenika koji je tu operisan ali kvalitet usluge će određivati i drugi pokazatelji kao što su: dužina čekanja u bolnici na operaciju, procenat infekcija u toku 48 sati posle operacije, broj operacija u odnosu na broj lekara koji su na operativnom programu, a jedan od pokazatelja biće i anketa među pacijentima koje će bolnice biti u obavezi da sprovedu jednom godišnje.

“Zakon o komorama, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju su tri sistemska zakona za koje sam ja optimistički verovao da ćemo ih u junu razmatrati, međutim život me je demantovao pa ćemo po svoj prilici to imati na redovnom skupštinskom zasedanju u jesen. Međutim, to neznači da mi sedimo i čekamo . Krenuli smo odmah sa kvalitetom usluga, sa zaštitom prava pacijenata, i ugovaranjem sa privatnicima.

Za ministra Milosavljevića njegove kolege često kažu :šteta je kad takav stručnjak ode u političare. Pitali smo ga da li to doživljava kao pohvalu svoje stručnosti ili kao kritički stav prema njegovom ministarskom radu. “Meni je drago da to čujem od svojih kolega, ali ja isto tako znam da je najlakše biti stručnjak i od stvarnosti pobeći u svoju struku i reći: politika je prljava to me ne zanima. Ja ovaj posao doživljavam kao profesionalni izazov. Takva primedba imala bi smisla ukoliko bi se pretpostavilo da se neću vratiti svom poslu. Ali, to nije istina. Ja i sada obavljam svoje dužznosti na fakultetu. Uveren sam da je ovo vremenskim ograničen angažman u politici koji ima smisla pre svega iz niza stručnih razloga. Sebe u budućnosti ne vidim kao političara već kao lekara i profesora medicinskog fakulteta.

Dijana Ivanović