Završićemo pregovore za šest godina

Foto Đorđe Kojadinović

Tanja Miščević, glavni pregovarač Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji uskoro će Vladi, a zatim i javnosti predstaviti svoj najuži tim stručnjaka sa kojim će od 21. januara nastaviti saradnju sa evropskom administracijom. Tog dana, kada je najavljeno otpočinjanje pregovora sa Briselom očekuje nas, kaže Miščevićeva, jedna lepa ceremonija, sastanak od pola sata do četrdeset pet minuta sa komesarom Fileom i baronesom Ešton, gde će sa naše strane predsednik Vlade i prvi potpredsednik izneti stavove o principima pregovora. Predstaviće se osnovni elementi iz pregovaračkog okvira i biće naglašeno ono najvažnije a to je vladavina prava, poglavlja 23, 24, i naravno 35 koje se odnosi na nastavak normalizacije u odnosima sa Prištinom. Već 22. januara počinje prvi skrining za to poglavlje. Ono što sada znamo je da će biti i eksplanatorni, i bilateralni. Do sada smo imali eksplanatorni, a to znači da mi slušamo šta je njihov standard u datoj oblasti pa se sledeći put vratimo sa našim odgovorima na to koliko smo usklađeni. A sada ćemo istog dana imati i jedan i drugi što se tiče Kosova.

Kakva je agenda za 2014? Dokle će se stići sa skriningom, hoće li početi pregovori oko nekih poglavlja?

Čeka nas 50 sastanaka skrininga u gotovo svim oblastima. Akcenat se stavlja na to da se u ovoj godini u potpunosti upoznamo i mi sa pravom EU, a s druge strane oni sa našim nivoom usklađivanja sa EU standardima. Do sada smo završili skrining u poglavljima koja se tiču pravde, slobode, bezbednosti, to su ta poglavlja 23, 24 ali i u 32 koje se odnosi na finansijsku kontrolu.

Kakva je ocena data tokom skrininga za poglavlja 23 i 24?

U Briselu kažu da su veoma zadovoljni, zato što smo mi zapravo vrlo jasno kod svakog standarda koji postoji u EU u tim oblasti rekli: delimično, nepotpuno ili potpuno smo usklađeni. Takođe, dali smo i jasan plan: ovo možemo uraditi na kratak, srednji ili dugi rok. Sada čekamo analizu naših kolega iz Evropske komisije koji će početkom februara doći ovde i napraviti izveštaj i prvi put predstaviti i merila za otvaranje pregovora.

Kada kažete delimično, nedovoljno, na šta tu konkretno mislite?

Postoje segmenti koje do sada nije ni bilo potrebno usklađivati. Na primer, šengenski sistem. I sada postoji međunarodna policijska saradnja, razmena dokumenata i saradnja u operativnim akcijama ali kako mi ne možemo postati deo šengenskog sistema još neko vreme čak i kada postanemo članica EU, nismo na uključivanju u ovaj sistem ni radili. U nekim oblastima kao što je reforma pravosuđa ne postoji standard EU već kako se to kaže, dobra praksa, i neke od tih dobrih praksi su unete u domaće pravo.

U izveštaju Evropske komisije ta reforma nije dobro ocenjivana.

Bilo je nerazumevanja i sa jedne i sa druge strane ali sada mora da se ide u skladu sa tom dobrom praksom. Ono što je važno jeste što sada znamo šta je cilj. Standard pravičnog suđenja u EU je oko osam meseci, dakle to je ono što treba da postignemo. Kod nas se ročište zakazuje na osam meseci. Taj standard, recimo, mi ne zadovoljavamo.

Pomenuli ste Šengen a premijer je upozorio da nam preti suspenzija vizne liberalizacije i da ćemo to znati već 9. januara. Šta vi o tome znate?

Od ukidanja viza 2009. odmah se krenulo sa jasnim objašnjenjem da vizna liberalizacija ne znači da možete tražiti posao u EU. Dogodila se i ekonomska kriza, siromaštvo i rast nezaposlenosti koji ljude tera da traže posao tamo gde misle da će ga naći. Broj nelegalnih tražilaca azila u Nemačkoj je u tom smislu veliki problem za nas, u svim ostalim državama smo uspeli drastično da smanjimo njihov broj. Procedura oko readmisije, vraćanja azilanata, je jedna od najefikasnijih stvari koje naša država radi. Ali ono što ne može da bude efikasno je da otkrijete svakog potencijalnog azilanta.

Koliko je realna mogućnost da nam vrate vize?

Ja sam uvek za oprez, ali da budemo jasni, 9. januara na snagu stupa mehanizam i niko nije zasada pokrenuo nijednu inicijativu za njegovu primenu za bilo koju od država Zapadnog Balkana.

Kažete da je počeo skrining poglavlja 32 za finansijsku kontrolu trošenja budžetskih sredstava. Šta je taj skrining pokazao?

Da nemamo sistem. Da imamo pojedinačno institucije, svaka od budžetskih institucija ima internu reviziju iliti unutrašnju kontrolu trošenja sredstava iz budžeta a i državna revizorska institucija to radi eksterno, spolja. Međutim te institucije nisu uvezane u sistem. U razgovoru sa ministrom finansija smo došli na ideju da je ovo idealna situacija da to pitanje zaista što pre otvorimo u pregovorima. Dakle, što pre krenemo da pregovaramo, otvaramo ovo poglavlje, pre će pritisak na nas biti takav da će strukture početi da se sistemski povezuju.

Gde očekujete da ćete imati najdelikatnije probleme, u kojim oblastima?

Nijedno poglavlje neće biti politički tako delikatno kao što su poglavlja 23, 24 i 35, vladavina prava i normalizacija sa Prištinom. Ali ima poglavlja koja su obimna ili gde usklađivanje jako puno košta kao što su energetika i zaštita životne sredine. Po našim proračunima 11,6 milijardi evra košta usklađivanje u ovoj oblasti. Novac daju i Srbija i EU. Kolektori otpadnih voda, filteri na termoelektranama ili prelazak na novi sistem sve to jako puno košta. Ono što je važno, tu ne morate u potpunosti da se uskladite do momenta ulaska u EU, već to zavisi od mogućnosti i para.

Da li je preambiciozno ili preoptimistično očekivati da ćemo za četiri godine sve da završimo? I skrining i pregovore i implementaciju?

U pregovaračkom okviru se navodi da se u srednjem roku, za 3 do 5 godina, mogu svi standardi EU uneti u domaći pravni poredak. Zato mi kažemo da za četiri godine možemo tehnički da završimo pregovore a zatim ostaju vam dve godine za ratifikaciju sporazuma kako kod nas tako i u 28 država članica. Po mom mišljenju to nije preambiciozno.

Ono što građani očekuju je da te standarde imaju u praksi a ne samo na papiru.

Tačno. To mora da krene paralelno mada ne mogu garantovati da ćemo svaki od standarda uspeti da implementiramo za četiri godine. Mogu da tvrdim sa velikom dozom realnosti da je moguće sve to uneti u domaći pravni poredak. Postoji jasan društveni konsenzus, Skupština Srbije je nedavno usvojila Rezoluciju o uključivanju i praćenju procesa pregovora što nam je važno zbog usvajanja zakona i strategije. Ali ono na šta posebno upozoravam je lokalna samouprava, lokalna administracija jer oni te standarde treba da sprovedu. Kolektore za vodu neće uvoditi Vlada Srbije, to će raditi svaka od lokalnih samouprava. Tu je jedan od najvećih izazova i zato smo odmah na početku procesa počeli da radimo i sa lokalnim samoupravama.

Šta će konkretno da sadrži poglavlje 35 o kojem treba da se razgovara već 22. januara?

To je veliki znak pitanja i za Evropsku komisiju i za države članice i naravno za nas. Mi smo tu videli prostor da sa svojim idejama, proaktivno napunimo tu nepoznanicu, da predložimo pitanja za nastavak procesa normalizacije, da ljude koji su tu normalizaciju do sada radili zadržimo u istom formatu jer sa druge strane to nije samo Evropska komisija nego i evropska spoljna služba, ne samo komesar File nego i baronesa Ešton, njen tim. Da li će tehnički sastanci radnih grupa nastaviti da se održavaju, da li će biti razgovora na visokom političkom nivou u okviru pregovora o poglavlju 35, to za sada niko ne zna.

Nema mnogo vremena.

Da, ali ono što treba 22. januara da uradimo jeste da to pitanje otvorimo, da počnemo da razgovaramo, sa namerom da se nađe najbolje rešenje. Podsećam, to je potpuna novina za EU, sa takvim nečim se nisu do sada susretali.

Može li se desiti da se u okviru tog poglavlja 35 u nekom trenutku traži da, recimo, Srbija ne ometa Kosovo na putu ka UN?

Kakve veze ima EU sa UN? Reč je o dve posebne, različite međunarodne organizacije. Svaka međunarodna organizacija definiše svoja pravila za ulazak u članstvo. Svaka zna kako prima nove članice. Članstvo Kosova u UN ne zavisi od Srbije, Savet bezbednosti je taj koji prima bilo koju državu u članstvo, kako mi možemo da garantujemo tako nešto?

Da li nam slede novi uslovi u okviru poglavlja 35, gde bismo mi u potpunosti priznali Kosovo?

Mogli smo čuti i odmah nakon usvajanja pregovaračkog okvira i to ne samo od država članica već i od visokih zvaničnika EU da to nije uslov. Podsećam, rekao je i File, to je rekla i Eštonova, da se od Srbije ne traži priznanje Kosova. Jasno piše u prvom briselskom sporazumu da ni Srbija ni Kosovo ne blokiraju jedno drugom evropski put. I to je jedino što može EU da traži od nas.

Jasno vam je da postoji skepsa u javnosti. Imali smo politiku i Kosovo i EU, tvrdnje da su to dva odvojena procesa a ispostavilo se da tako baš i ne može.

Vidite da može. To je moje čitanje stvari. Paralelno se odvijaju procesi normalizacije i procesi pregovora. Što je uspešniji proces pregovora za članstvo, biće uspešniji i proces normalizacije odnosa sa Prištinom.

Ako se držite toga da je Kosovo Srbija, kako onda tamo vladaju drugi zakoni?

Zato što je ovo pitanje regulisano Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, koja nama ne predstavlja nikakav problem. I Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i sve ono o čemu dalje budemo razgovarali temelji se na Rezoluciji 1244. Mi znamo da nismo odgovorni za reforme na teritoriji Kosova i Metohije.

Može li se dogoditi da Kosovo ipak bude deo nekih drugih poglavlja, što je već bila ideja?

To je ostavljeno kao deo koji se odnosi i na svako drugo poglavlje ako se pokaže kao potrebno. Niko od nas, s obzirom na to da ne znamo previše o tome šta će sve biti u poglavlju 35, ne zna u kom delu prava EU možemo naći dodirnu tačku.

Gde to može da se očekuje?

U 180.000 stranica prava EU stvarno bez analitičkog pregleda ne možete da domislite šta sve može da ima veze sa normalizacijom, a ono što smo mogli do sada da konstatujemo to smo predložili i to će biti i naš predlog za poglavlje 35.



Šta ste predložili?

Ne mogu pre samog razgovora u Briselu da govorim u javnosti, ali to je dokument u kome smo prošli kroz evropsko zakonodavstvo i konstatovali sve ono što potencijalno ima veze sa normalizacijom odnosa sa Kosovom. To smo naveli u onome što se neformalno zove Brisel dva i tri.

Kada budete odgovarali na pitanje o teritoriji Srbije, gde su granice?

U okviru Rezolucije 1244.

A kada budete upisivali broj stanovnika, koji je to broj?

Mi smo i do sada statistiku u razgovorima sa EU pravili sa Kosovom i bez njega, u zavisnosti od toga šta nam je traženo. Tamo gde nam je važna statistika za normalizaciju odnosa mi ćemo naravno tu statistiku koristiti. Tamo gde se pitanja odnose na užu Srbiju u smislu pokrivenosti sprovođenja zakona, mi tu koristimo statistiku bez Kosova.

Na poslednjim sastancima u Briselu kružili su različiti papiri, britansko-nemački non-pejper, pa litvanski predlog. Može li se to očekivati i dalje tokom pregovora?

Svaka od država članica ima pravo da non-pejperom, dakle dokumentom ukaže na problem koji ima sa državom sa kojom se pregovara. Čak i da nema pitanja normalizacije sa Kosovom svako otvaranje i zatvaranje poglavlja je elemenat za uslovljavanje i usporavanje. I to nije samo situacija sa Srbijom, mogu vam navesti stotinu primera država koje su ranije pregovarale a najbolji primer i onaj koga svi znaju je granični spor Hrvatske i Slovenije i zaustavljanje u jednom dosta velikom vremenskom periodu pregovora Hrvatske o članstvu.

Vidite li neku sličnu mogućnost i kada je Srbija u pitanju, gde može doći do usporavanja?

Vidim. Zaštita prava nekih nacionalnih manjina je pitanje koje se već otvaralo. Kristalisanje poslovnog okruženja odnosno načina na koji strane investicije ovde funkcionišu se do sada takođe pokazivalo kao problem. Vidim da to može biti razlog za neko usporavanje dok se neka od pitanja ne razreše.

Kako vi razumete da s jedne strane imamo strateški cilj priključenje EU a onda iz državnog vrha stižu poruke koje upućuju ka Rusiji, premijera koji kaže kako Zapad nije zainteresovan zato da bude strateški partner Srbiji? To zbunjuje

A što mislite da i oni nisu zbunjeni, i oni su ljudi. Sa politikom koja vam jednog dana kaže da otvarate pregovore za članstvo a drugog dana da postoji opasnost od ukidanja bezviznog režima, to su poruke koje sve nas zbune. Ipak ja uopšte nemam znak pitanja. Ako nam je najveći trgovinski partner upravo EU i njene države članice, ako preko 60 odsto naše trgovine odlazi tamo, ako je političko opredeljenje da se usklađujemo i da delimo evropske vrednosti, ja uopšte ne postavljam znak pitanja gde se mi krećemo. Kako i koliko ćemo sa drugima sarađivati to treba da bude krajnje utilitaristička politika. Tu nema emocija.

Brisel ima taj znak pitanja kada govori o reviziji energetskog sporazuma Srbije i Rusije.

Ali nema znak pitanja samo sa nama, nego i sa svojim državama članicama. Od nas ne zavisi Južni tok. U pitanju je odnos između Rusije i EU.

U kojoj meri to može da nam bude problem u pregovorima sa EU?

Sve može da bude problem, u zavisnosti kako tu stvar postavite ali kao što rekoh ne možemo mi razrešiti pitanje odnosa Ruske Federacije i EU u odnosu na Južni tok. Ja u ovom momentu ne mogu da kažem u kojoj meri ugovor nije saglasan sa EU, to će biti takođe jedna od tema vezanih za energetiku i kada počnemo o tome da razgovaramo znaćemo više.

Kada se govori o zahtevima iz EU koji se odnose na Rusiju, traži se raskidanje sporazuma o slobodnoj trgovini.

Tačno, ali ne raskidanje nego prestanak postojanja u momentu ulaska Srbije u EU zato što tada mi postajemo deo zajedničke spoljnotrgovinske politike EU i ne možemo imati bilateralne sporazume. To je normalno, tako je Hrvatska recimo, morala da napusti CEFTA. Ono što će se takođe tražiti od nas je usklađivanje sa zajedničkim stavovima EU u spoljnoj bezbednosnoj politici pa kada je na primer EU protiv dodele ili za dodelu Nobelove nagrade nekome ili za različite mere prema nekoj od država, mi ćemo zajedno sa članicama to podržati. Ali to se i sada već radi.

U medijima se navodio kao jedan od nemačkih zahteva distanciranje pa i uskraćivanje pomoći Republici Srpskoj.

Nikada nisam čula da takav zahtev postoji. Naprotiv, ulaskom u EU, Srbija mora da ima svoj razvojni fond pomoći svima.

Može li raspisivanje vanrednih izbora da utiče na tempo skrininga i pregovora sa EU?

I može i ne mora. Može zato što su tada političari angažovani oko izbora, ali i ne mora zato što mi već imamo plan tehničkih razgovora za narednu godinu u kojima su profesionalci koji rade kao pomoćnici ministara i oni se u principu ne zamenjuju.

Često je citirana vaša izjava povodom dobijanja datuma za početak pregovora kako se osećate kao da ste za volanom ferarija koji tek što nije krenuo. Građani ne dele, čini se, takvu ushićenost.

Nisam ni ja ushićena, ja sam evrorealista, jako dobro poznajem EU, znam sve njene mane i vrednosti, nisam evrofanatik ili evrotaliban. Meni je približavanje EU važno zbog promena, zbog normalnog života u Srbiji a ne zbog toga da mi budemo članica. Ja se ne osećam kao za volanom ferarija ali se osećam da je mašina pokrenuta. E to je bio moj odgovor Timu DŽudi, čak sam rekla da bih više volela jedan stabilan fijat, sporiji ali stabilan, koji će nas voditi ka Evropi.

Iako postoji trend rasta podrške evrointegracijama ipak nema velikog entuzijazma. Zašto?

Ja ga sad ponovo osećam, vidim taj entuzijazam koji, doduše, nije euforičan. Pričam puno sa ljudima i primećujem da ponovo imamo jedan momentum zainteresovanosti. Takav je bio 2009. kada je uspostavljena vizna liberalizacija. Sada nema tako naglog skoka podrške ali prema poslednjim istraživanjima 53 odsto građana sigurno podržava članstvo u EU a 72 odsto je onih koji su za naše članstvo zato što vide korist. Mi uvek imamo preko polovine građana koji su za članstvo u EU i to je ta sigurna većina.