Raznovrsna lista

Na vagu, koja, naravno, ume da pogreši, ne stavljaju se junaci ili naslovi, već se pokušava s razmeravanjem koliko je uspešna realizacija piščeve zamisli s početka priče.
Kada je Robert Makfarlan, ovogodišnji predsednik Bukerovog žirija, obrazlagao širi izbor od trinaest knjiga koji je načinio sa svojim kolegama (tokom vrelog jula), saopštio je kako je reč o sigurno najraznovrsnijoj listi u istoriji Bukerove nagrade, sasvim raznolikoj kada je o geografiji, formi, dužini ili temi reč. Govoreći o romanima iz Britanije, Zimbabvea, Novog Zelanda, Kanade, Malezije i Irske, napomenuo je da tih trinaest romana sadrži u sebi i tradiciju i eksperiment; priče iz prvog veka, plus priče iz današnjice; knjige od sto do hiljadu stranica, s radnjom u širokom luku od Šangaja do jednog londonskog predgrađa.

Čekaj! Zar se poredimo sa Bukerom? Teško, ali kada se govori o broju knjiga pristiglih na NIN-ov konkurs često preteknemo zemlje Komonvelta. Naravno, ne treba zaboraviti ograničenja koja tamošnji pravilnik podrazumeva, ali svakako smo blizu pomenutoj raznovrsnosti. Bez sumnje, ona obeležava i domaću romanesknu 2013. godinu. Pored ostalog, tu je priča o američkoj firmi koja krajem prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji počinje da proizvodi plišane igračke. Ili, recimo, žena u borbi za opstanak u doba krize. Provincijski arhitekta koji piše pisma Le Korbizjeu. Vojni geograf u penziji sa svoje tri ćerke. Junak koji se najbolje oseća kada mu je neki od zidova za leđima. Humoristički roman sa rashodovanim kazanom za destilaciju. Pa tranzicijski roman s ruskim tajkunima u glavnoj ulozi. Ili roman u kome razrešavamo misteriju surovog ubistva u zagrebačkom studentskom domu iz 1987. Knjiga u kojoj otkrivamo Tajland. Knjiga u kojoj čitamo o dvesto pedeset godina života na Balkanu. I tako dalje!

Čini se da nam ova godina donosi manje istorijskih romana (koliko god se definicija tog pojma široko shvatala). Svetski kritičari fenomen nazivaju efektom Hilari Mantel, ali teško da romani o Tomasu Kromvelu utiču na njihovu popularnost kada je o domaćim piscima reč. Primetan je i snažniji upliv žanra (šta tek reći o njegovoj definiciji)...

Mnogo je zanimljivih trivija vezanih za ovogodišnji širi izbor žirija Ninove nagrade kritike za najbolji roman godine. Jedan pisac, na primer, konkuriše sa dve knjige, dok jedna knjiga ima dva pisca. Naslov jednog romana zvuči kao prezime prošlogodišnjeg dobitnika, iako, naravno, sa njim nema nikakve veze. Međutim, zabava prestaje i igra postaje teža kako se liste skraćuju. Na koga biste se kladili? Teško je prognozirati, ali jedno jeste sigurno. Kada žiri bude načinio uži izbor (tokom ledenog decembra), biće to sigurno najraznovrsnija lista.