Arhiva

Olimpijada straha

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Olimpijada straha


U novu godinu Rusija je ušla uzdrmana i ožalošćena. Preko trideset ljudi izgubilo je živote a desetine njih su ranjene u dva krvava napada koja su, u dva uzastopna dana, potkraj decembra izvedena u Volgogradu. Umesto novogodišnjeg raspoloženja, u gradu su vladali strah i zebnja od eventualnih novih napada.

Prvo je 29. decembra na glavnoj železničkoj stanici aktivirana bomba od 10 kilograma eksploziva TNT i napunjena šrapnelima. Izgubljeno je 18 života, a ranjeno je preko 50 ljudi. Za sada se zna da ju je aktivirala žena. U trenutku kada je trebalo da prođe kroz detektor metala, policajcu se učinila sumnjivom i pokušao je da je zadrži i proveri. Kada je videla policajca u blizini detektora za metal, postala je nervozna i aktivirala je eksploziv, naveo je Vladimir Markin, portparol Istražnog komiteta Rusije. Sa sobom je u smrt povela policajca koji ju je zadržao, te još 17 drugih ljudi koji su čekali voz na stanici.

Volgogradska železnička stanica u trenutku napada bila je puna putnika koji su za praznike krenuli na odmor, a kako je nekoliko vozova kasnilo stanica je u momentu eksplozije bila prepuna putnika. Pretpostavlja se da je plan bio da se napad izvede kada na peron pristigne voz iz Moskve, kada bi gužva bila najveća.

Za sada nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za ovaj napad, ali pretpostavlja se da bi žena-samoubica mogla biti Oksana Aslanova. Rođena juna 1987. u Turkmenistanu, otišla je u Dagestan na studije. NJen prvi muž bio je Čečen, član jedne od radikalnih grupa; posle njegove pogibije udala se takođe za militantnog islamistu, poznatog pod imenom Aslan Hasan, koji je takođe poginuo u jednoj od terorističkih akcija. Pretpostavlja se da je, postavši crna udovica - kako nazivaju žene poginulih islamista koje se i same priključe ekstremistima - prošla obuku za izvođenje napada i da je već učestvovala u nekoliko akcija.

Samo dan nakon napada na stanici, u vreme jutarnje gužve eksplodirala je nova bomba, ovog puta u trolejbusu. Poginulo je 16 ljudi, a preko 40 je ranjeno, od toga 27 teže. Za ovaj napad sumnja je pala na Pavela Pečenkina, starog 32 godine, nekadašnjeg bolničara iz Tatarstana. Kako ga opisuju kolege, miran i ne previše zainteresovan za religiju, Pečenko je u proleće 2012. uzeo odmor sa koga se više nije vratio na posao. Roditelji su pokušavali da ga pronađu, ali nisu uspeli u tome; kasnije se ispostavilo da je prišao jednoj od militantnih grupa u Dagestanu, primio islam i promenio ime u Ansur ar Rusi. Roditeljima je video-snimkom poručio da je morao da se pridruži dagestanskim grupama da bi zadovoljio volju Alaha i dospeo u raj.

Improvizovana eksplozivna naprava detonirana je dan pre kraja 2013. i u Hasavjurtu, u Dagestanu; jedan prolaznik je izgubio život, a dva policajca su ranjena. A ovom nizu decembarskih napada prethodio je onaj u oktobru, kada je žena samoubica aktivirala bombu u gradskom autobusu u pokretu; poginulo je tada šestoro ljudi.

Tako se, na samo nekoliko sedmica pred početak Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, Rusija suočila s novim talasom terorističkih napada. Soči je, tvrdi se, isuviše dobro obezbeđen da bi u njemu bilo moguće izvesti napad, ali su zato mete postali drugi gradovi na jugu zemlje: Volgograd je tu posebno izložen kao mesto sa najvećim saobraćajnim prometom u tom delu Rusije. Grad je od Moskve udaljen 900 kilometara, od severnog Kavkaza 650, a od Sočija 700 km, i preko njega se stiže kako iz Moskve u druge delove centralne Rusije, tako i do Sočija.
Uz to, nije nevažno ni da je nekadašnji Staljingrad mesto koje za Ruse ima poseban simbolički značaj: presudna krvava bitka iz Drugog svetskog nije zaboravljena. Kako konstatuju i zapadni mediji, podmukli napadi baš u Volgogradu su kao ubod nožem u srce Rusije.
Novi talas terorističkih napada usledio je posle poziva na intenziviranje akcija protiv ruske države na šta je pre koji mesec pozvao prvi čovek čečenskih pobunjenika, Doku Umarov. Tada je emitovan video-snimak u kome je on islamiste pozvao da učine sve što mogu kako bi se omela zimska Olimpijada.

Umarov je najtraženiji čovek u Rusiji. NJegova grupa odgovorna je za postavljanje bombe na moskovskom aerodromu 2011. kada je život izgubilo 36 ljudi, za bombu u moskovskom metrou 2010. kada je stradalo 40 ljudi, te napad 2009. u vozu Nevski, čiji je bilans bio 28 mrtvih. Smatra se da je Umarov povezan i sa Al Kaidom i sa talibanima, pa ga osim Moskve traži i Vašington, odakle je stigla ponuda o nagradi od pet miliona dolara za informacije koje bi dovele do njega.

Iz Moskve, inače, nije stiglo zvanično saopštenje o tome kome se pripisuje odgovornost za napade, ali je Ministarstvo spoljnih poslova navelo da su bombaši delovali posle upozorenja koje su vlasti uputile ekstremistima poput Umarova. U svakom slučaju, terorističke grupe iz Dagestana, u koji su se povukli i čečenski borci koji su posle okončanja sukoba u Čečeniji tu našli sebi utočište, najavljuju da neće prestati sa napadima; Dagestan je tako postao centar okupljanja kavkaskih islamista.

Sam Umarov je, inače, u zimu 2012. objavio obustavljanje napada na ruske civile, da bi se ovog leta predomislio i rešio da je prioritet, ipak, ometanje zimske Olimpijade. Iz islamističke perspektive posmatrano, nema boljeg načina da uznemire i Moskvu i čitav svet i podsete da nisu odustali od svoje borbe. Ugrožavanje Igara u Sočiju, rezonuju, dovešće ih na naslovne stranice svetske štampe, obezbediti im prestiž među istomišljenicima na Kavkazu i širom sveta, te odvratiti od dolaska turiste koji su nameravali da uživaju prateći takmičenja na Olimpijadi

A što se Volgograda tiče, iz Kremlja su u međuvremenu stigle direktive o povećanju stepena bezbednosti i raspoređivanju novih snaga u tom gradu. Predsednik Vladimir Putin poručio je da će se borba sa teroristima voditi do njihovog potpunog uništenja i da Moskva neće ustuknuti pred pretnjama i napadima. Dragi prijatelji, klanjamo se žrtvama užasnih atentata. Siguran sam da ćemo snažno i bez prekida nastaviti borbu protiv terorista dok ih u potpunosti ne eliminišemo, rekao je Putin.
Kako bi Igre u Sočiju bile maksimalno bezbedne, tamo su raspoređene na desetine hiljada vojnika i policajaca. Organizatori poručuju da će to biti najsigurnija Olimpijada u istoriji. Da li će međutim to značiti više ili manje bezbednosti u Volgogradu i drugim gradovima u tom delu Rusije videće se u danima posle 7. februara, kada počinju Zimske olimpijske igre.