Na krv i nož

Na ulicama Bangija proslavlja se odlazak predsednika Mišela Đotodija i premijera Nikolasa Tiangajea, koji su se povukli sa vlasti, ali u zemlji kakva je Centralnoafrička Republika to još ne znači da dolaze bolja vremena.
Od prošlog marta, kada je Đotodija državnim udarom došao na čelo države, nasilje nije prestajalo. Više hiljada ljudi je ubijeno, a oko milion je moralo da napusti svoje domove. Najzad, prošle nedelje, pod pritiskom susednih zemalja, vodeći ljudi zemlje morali su da se povuku. I dok se sa jedne strane očekuje da bi to mogao biti početak smirivanja situacije, sa druge strane i dalje se strahuje da bi novi talas nasilja i osvete tek mogao da dođe.

Tek nešto preko pedeset godina duga istorija nezavisne Centralnoafričke Republike (1960. stekla nezavisnost od Francuske) beleži sukobe, diktatore, stalne borbe za vlast i stradanja civilnog stanovništva. Od svih bivših francuskih kolonija, to je zemlja u kojoj je Pariz intervenisao više puta nego na bilo kojoj drugoj bivšoj teritoriji.

Đotodija je došao na vlast takođe posle dugih borbi, da bi pre devet meseci postao prvi musliman koji se našao na mestu predsednika države, dok je njegov prethodnik Fransoa Bozize morao da pobegne iz zemlje. Đotodiju su u borbi pomogli njegovi saborci iz paramilitarne grupe Seleka. On ih je, istina, ubrzo po dolasku na vlast zvanično raspustio, ali na terenu to nije značilo mnogo. Napadi na civile, uglavnom hrišćane, nastavljeni su. Hrišćani su zatim osnovali svoje grupe, nazvane Antibalaka, koje su počele da napadaju muslimane, a uglavnom su se povezale sa bivšim predsednikom Bozizeom.

Najveći broj stanovnika CAR pripada nekoj od domaćih religija (35 odsto); hrišćana je oko 25 odsto, muslimana oko 15 odsto.
Sukobi između hrišćana i muslimana intenzivirali su se otkako je Đotodija došao na vlast, a pripadnici Seleka se osetili kao pobednici i počeli da napadaju hrišćanske crkve i vernike.

Antibalaka je zatim uzvratila napadima na muslimane i spaljivanjem njihovih sela. Kako je izvestio Bi-Bi-Si, zabeležen je i makar jedan slučaj kanibalizma: jedan hrišćanin koji sebe naziva Besni pas, pošto su mu muslimani ubili trudnu ženu i njenu sestru s detetom, rešio je da se osveti; s prijateljima je iz minibusa izvukao jednog muslimana, koga su potom izboli nožem i zapalili. Besni pas je zatim pojeo deo noge žrtve.



Snage pristigle iz Francuske, Afričke unije i UN pokušavaju sada da spreče humanitarnu katastrofu. Procenjuje se da je oko 20 odsto stanovnika raseljeno, dok ih je više od 230.000 napustilo zemlju. Humanitarne organizacije procenjuju da je oko milion stanovnika, od 4,6 miliona koliko ih ima, pogođeno glađu. Tako se zemlja koja ima velika nalazišta zlata, dijamanata i uranijuma našla na rubu propasti.

Borbe su trenutno nešto manje intenzivne nego što su bile, ali od mirovnih snaga UN u susednom Kongu već stižu upozorenja da su se mnogi borci Seleka prebacili u tu zemlju. U Bangiju je osnovan prelazni narodni savet koji bi u naredne dve nedelje trebalo da izabere novog predsednika, ali to ne mora da znači i kraj sukoba. Od međunarodnih predstavnika se čuje da je do normalizacije situacije još dalek put.

Evropsku uniju, inače, naredne nedelje očekuje sastanak na kome će učestvovati i predstavnici UN, Crvenog krsta i susednih zemlja kako bi se organizovala humanitarna pomoć za CAR. Zvaničnici EU istovremeno su predložili da i Unija pošalje svoje trupe kao pomoć snagama Francuske i Afričke unije, u situaciji u kojoj se, kako je rečeno, broj ljudi kojima je potrebna pomoć povećava iz sata u sat.