Sneg

Kao svi narodi koji imaju značajan procenat življa na selu, kojem život zavisi u većoj meri od vremenskih prilika i neprilika, i mi imamo pravo bogatstvo reči i izraza vezanih za sneg i led. Pođimo redom.
Sneg pada u snežnim pahuljicama. Polja pokriva sneg celac (kakva lepa reč!), kada je nedirnut kolima ili ljudskom nogom. Po planinama se pojavljuju glečeri, kao snežna poprišta skijaša koji, kada se suljaju niz veštačke glečere, zapravo se bave jednim od zimskim sportova, koji je evo i olimpijska disciplina. Upravo je jedan od slavnih sportista u komi od nezgode koja mu se dogodila na jednom opasnom spustu.

Dok smo deca, pravimo klizaljke ili tociljarke, na kojima se klizamo sve dok ne pomodrimo od hladnoće. Uzalud nas majka zaziva da se vratimo u njeno toplo krilo. Klizaljke u Vojvodini imaju i varijantu germanizma šličuge. Pomenimo još jedan germanizam, šnešue (Schneeschuh), obuća od gume ili plastike koja se obuva obično preko dubokih cipela.

Reč sneg je deo poznatih izraza i poslovica. Najduža koju znam glasi: Ne veje sneg da pokrije breg, već da svakoj zveri otkrije trag. Među kraćima znamo: ode kao lanjski sneg, beo kao sneg.
Najpoznatija ličnost iz bajki je, nadaleko znana kao uzor nevinosti, Snežana, danas među decom poznatija u Diznijevoj varijanti nego u onoj iz pripovetke. Deca priželjkuju sneg da bi pravili Sneška Belića, sa poznatim nosem od šargarepe.
Sneg je opšteslovenska reč indoevropskog porekla, što je očigledno u Engleza koji kažu snow. U Čeha i Ukrajinaca je snih, gornjolužički je sneh. U romanskim jezicima reč sneg se bazira na latinskoj reči nix, nivis.