Oročeno udvaranje radnicima

Da su se pitali poslodavci i bivši ministar Saša Radulović, Srbija bi već imala novi Zakon o radu. Krojen po svetskim standardima, ultraliberalan, po volji domaćih i stranih privrednika, pogodan i Svetskoj banci i MMF-u. Ali oni se ne pitaju. Makar do 16. marta i formiranja nove srpske vlade.

Zbog tvrdnje gotovo svih stranaka da se postojeći zakon mora menjati, očigledne nesaglasnosti pojedinih koalicija oko toga kako bi te izmene trebalo da izgledaju, kao i čudne okolnosti da dobar deo partija koje ulaze u izbornu trku prati i podrška nekog od sindikata, NIN je pitao predstavnike stranaka šta misle o ovom važnom zakonu. Kako ocenjuju Nacrt izmena i dopuna Zakona o radu, koji je već bio pripremljen, a koji je uoči raspisivanja parlamentarnih izbora povučen uz najavu formiranja nove radne grupe za njegovu pripremu? I šta birači, i zaposleni i nezaposleni, od njih mogu očekivati ukoliko s proleća dođu na vlast?

Sad, da li zbog potrebe da se u ovim danima udvaraju biračima, odgovori će razočarati pristalice neoliberalnog pogleda na tržište rada. Jer, ispade da sve veće političke stranke u Srbiji veruju da je način na koji je vlada u ostavci pokušala da izmeni postojeći zakon pogrešan, a imaju i pregršt primedbi na sam tekst tih izmena.
Zanimljivo, Željko Vasiljević, lider Ujedinjenih sindikata Srbije Sloga, odgovorio je na pitanja NIN-a namenjena DS-u.

DS je jedina partija koja je javno odbacila predlog ovakvog zakona i podržala sindikate u borbi protiv njegovog usvajanja. Takođe, radna grupa DS-a, kroz Odbor za saradnju sa sindikatima, napravila je predlog zakona o radu sa kojim su se složili i sindikati i to će biti platforma za sve naredne pregovore oko ovog zakona, kaže Vasiljević. On dodaje da nacrt zakona, koji je vlada u ostavci pripremila, mora biti povučen jer, kako kaže, znatno umanjuje prava zaposlenih. Noćni rad, naknade za vreme godišnjeg odmora i bolovanja su drastično smanjene, čime se praktično kažnjavaju svi koji odlaze na odmore i bolovanja, kao i oni koji rade u smenskom režimu. Mogućnost otkaza od strane poslodavca je prosto takva da se i za najmanju sitnicu može dobiti otkaz, a da pritom čak ni sud ne može zaposlenog da vrati na posao ukoliko se dokaže da je nezakonito otpušten. Vasiljević kaže i da bi trebalo urediti sindikalnu organizovanost i doneti poseban zakon o sindikatima, kakav postoji u svim modernim evropskim državama.

Svi sagovornici NIN-a, pa i ministri u ostavci, zameraju Vladi izostanak dijaloga sa sindikatima. Moma Čolaković iz PUPS-a, stranke čiji je lider ministar rada i zapošljavanja, tvrdi za NIN da je bilo dosta pritisaka Ministarstva privrede, ali i nekih stranih i domaćih institucija da se sačini predlog zakona koji nije dobar.

Mi smo za promenu zakona, ali ne na ovakav način. Socijalni partneri moraju ravnopravno učestvovati u njegovoj izradi i konačnu odluku bi trebalo da donese Socijalno-ekonomski savet. Ovo što je bilo ponuđeno nije moglo biti prihvaćeno, jer je na štetu radnika. Mora se, dakle, naći mera između potrebe da se poslodavcima smanje troškovi i podstaknu ulaganja, a da se pritom ne zadire u stečena prava radnika. Sindikati su izračunali da bi se prosečnom radniku za godinu dana zarada smanjila oko 150 evra i to je nedopustivo kaže Čolaković.

Najglasniji Radulovićev oponent, njegov prethodnik na mestu ministra privrede, Mlađan Dinkić, lider URS-a, jedan je od retkih političara koji je tvrdio da je postojeći Zakon o radu dobar, te da bi samo trebalo popraviti nekoliko spornih odredaba. Danas za NIN kaže: Zakon o radu ima nedostataka koji onemogućavaju brže zapošljavanje. Tu pre svega mislim na isplatu otpremnina za ceo staž i to je potrebno izmeniti. Ali ne treba dirati u radnička prava garantovana u većini zemalja. Nešto što je već dostignuto i definitivno ne utiče na nivo zapošljavanja, ne treba menjati. Nemci imaju dobar zakon, ne moramo izmišljati toplu vodu, možemo primeniti takav model, samo prilagođen našim uslovima, predlaže Dinkić.

Sa njim će se najpre složiti Marko Đurišić iz Nove demokratske stanke Borisa Tadića. I on kaže da izmene zakona ne bi trebalo da ugroze već stečena prava radnika, poput dužine radnog vremena, prava na plaćeni odmor i prekovremeni rad, te da bi na prvom mestu trebalo zaštititi trudnice i osobe sa invaliditetom. Zakon mora da se prilagodi vremenu, ali pogrešan je bio put ove vlade da to radi bez socijalnog dijaloga i javne rasprave. Odsustvo toga onemogućiće donošenje zakona koji je i socijalno održiv, a istovremeno i podstiče nove investicije, tvrdi Đurišić.
Nacrtu koji je pred raspisivanje izbora bio predstavljen javnosti protivi se i desnica u Srbiji. U zabludi su svi koji misle da bi izmena ovog zakona mogla da donese momentalne promene nabolje. Ne mogu da se složim sa tvrdnjama da je postojeći zakon najodgovorniji za nedolazak investitora u Srbiju. Mnogo više su to pravna nesigurnost, slabe institucije i konstantan pad kupovne moći građana. Zakon o radu je samo jedna kockica u mozaiku mera koje treba doneti kako bi se obezbedio rast privrede. Tu su i izmene zakona o planiranju i izgradnji, rasterećenje privrede od nameta, borba protiv sive ekonomije, konkurentniji bankarski sektor, smanjenje birokratije i javne potrošnje, kaže Nenad Popović, potpredsednik DSS-a. Kao stranka desnice, zalažemo se za donošenje zakona koji će biti podrška razvoju privatnog sektora, preduzetništva i malih preduzeća. Zakon o radu je potrebno menjati, ali uz ozbiljnu javnu raspravu i kvalitetan socijalni dijalog, što je ovog puta izostalo, kaže Popović.

Nijedan radnik i ozbiljan poslodavac neće poverovati u zakon koji za njih uvodi stroga pravila, a u sistemima koje vode Bajatović, Krkobabić ili Simonović iz Železnica i dalje će vladati burazerski socijalizam, kaže Bojan Đurić iz LDP-a i naglašava da se ne ide u izmene radnog zakonodavstva sa Vladom koja ne zna šta hoće i luta od ekstremne demagogije do protržišnog pristupa. Mora da se razdvoji rad od nerada, zaštiti zdrav biznis i ozbiljni radnici, a uklone javašluk države, uprave javnog sektora i iluzija da zakon rešava sve, dodaje Đurić i zamera Vladi što je nespretno predložila izmene naknada radnicima. Polazi se od ideje da u Srbiji postoji moderan režim ugovaranja zarada. To nije tačno. Pored toga, sve je dodatno uništeno porukom da se u javnom sektoru, a posebno u javnim preduzećima, sve može ispeglati kolektivnim ugovorima. To je užasna nepravda i to je samo poruka privatnom sektoru, i poslodavcima i zaposlenima u njemu, da je prošla vlada nastavila da ih tretira neravnopravno, skoro kao budale. Što se tiče produženja mogućeg rada na određeno, mislim da to svakako mora da bude trend, to je deo ogromnih promena u svim zemljama poslednjih decenija. Ali, uz to mora da ide rešavanje drugih pitanja. Koja će srpska banka danas dati kredit mladom čoveku koji ima ugovor na dve godine? Nijedna. Moramo to da rešimo, kaže Đurić i precizira da se LDP zalaže da osnova za nova rešenja bude zakon o radu koji je 2001. donela vlada Zorana Đinđića.

Ako pođemo od prognoza izbornih rezultata, najvažnije je šta o Zakonu o radu misle u SNS. Milenko DŽeletović, funkcioner ove stranke, kaže za NIN da su izmene tog zakona neophodne, ali da je on samo jedan kamen u mozaiku potrebnih reformi sistema.
Novi zakon je nesumnjivo neophodan poslodavcima, pa i radnicima jer se ovako samo vrtimo u začaranom krugu. Ali, problem sa prethodnim nacrtom je to što je napravljen uz izostanak javne rasprave i socijalnog dijaloga. A Srbiji je u naredne četiri godine potreban makar i neformalan socijalni pakt države, poslodavaca i sindikata. I SNS veruje da je taj pakt moguće napraviti i sačiniti zakon koji neće zadirati u stečena prava radnika, a opet će omogućiti reforme i priliv investicija. Ne zato što to od nas zahteva Svetska banka ili MMF, mada ovaj zakon jeste uslov i za neke kreditne aranžmane, već zato što je i nama samima potrebna umerena liberalizacija tržišta rada, poručuje DŽeletović.
Ako se budu držali sopstvenih reči novi zakon o radu više će ličiti na sadašnji nego na povučeni nacrt.