Tiranija prvog sloga

Setim se onih „NOmada“ i „PIrata“ o kojima sam ovde pisao krajem novembra, a koji treba da budu noMAdi i piRAti. Sa šakalom je ipak malo drukčije. Po rečnicima, mada drugo „a“ može biti kratko ili dugo, akcent i u padežima ostaje na „ša“, što daje za pravo onima na televiziji. Jesam li postao preosetljiv na tiraniju akcenta na prvom slogu? Kako god bilo, znam da nikad neću prihvatiti da HoLANdija bude „HOlandija“. Taj akcent nam dolazi iz onih krajeva, bližih Jadranu nego Holandiji, gde se na prvom slogu naglašavaju i reči kao republika, komisija, inflacija i druge. Ne mogu da oprostim voditeljima muzičkih emisija na Radio Beogradu što, najavljujući Vagnera, naglašavaju „Izolda“ na prvom slogu. Strana imena kao Matilda, Amanda, Miranda, Belinda uvek su naglašena na drugom slogu, dakle i Izolda na „o“. Najgore je kad se „Apolo“, ime projekta koji je 1969. godine odveo Amerikance na Mesec, naglašava kao da kažu „napola“ ili „zapelo“. Nešto je zaista zapelo, jer u ono vreme govorilo se da je sledeća stanica Mars, a 2001, po predviđanjima Artura Klarka, trebalo je da letimo do zvezda. Prošlo je otad skoro pola veka, a mi nikad više nismo kročili ni na Mesec. Ipak, o tome neka brine NASA, a sada recimo samo ovo: Apollo je latinsko i englesko ime boga koga mi i Grci zovemo Apolon, i u svim tim jezicima naglašeno je isključivo na drugom slogu, „po“.