Mišković merka Maksi

Kada je Miroslav Mišković, posle sedam meseci provedenih u pritvoru zbog optužbi za malverzacije sa putarskim preduzećima, najavio da Delta planira povratak u maloprodaju, ne precizirajući kako, NIN je pokušao da istraži da li je moguće da on ponovo postane vlasnik najvećeg ovdašnjeg trgovinskog lanca Maksi. Tim pre što novom gazdi, belgijskom Delezu, ne cvetaju ruže. Delez se lane već povukao iz Crne Gore i Albanije, a kada su u novembru 2013. izneli podatke da su im gubici u Srbiji gotovo dvostruko viši od 99,1 milion očekivanog profita, krenule su spekulacije o mogućem povlačenju i sa tržišta Srbije.

Stručnjaci se slažu da sve to odgovara Miškoviću ukoliko je zaista rešen da vrati Maksi u sastav Delte. Uz to, za razliku od Miroslava Bogićevića, Željka Žunića, Dragana Đurića, Predraga Rankovića Peconija i još nekih srpskih tajkuna, koji grcaju u dugovima, Mišković izgleda ima dovoljno keša, a uskoro bi mogao da ga ima još više.

Pogotovo ako je konačno prelomio da italijanskom Đeneraliju proda i preostalih 50 odsto udela u Delta Đenerali osiguranju. Na takav rasplet upućuju i Miškovićeve reči da će u 2014. Delta holding biti aktivan i u prodaji i u kupovini kompanija i da se o tome aktivno pregovara. Ta transakcija mogla bi da uveća stanje na Miškovićevom kontu za bar 100 miliona evra, jer je 2006. za 50 odsto plus jednu akciju Delta osiguranja od Đeneralija dobio 120 miliona evra.

Još 100 miliona evra na račun vlasnika Delte leći će početkom marta. Pre tri godine Mišković se sa Delezom dogovorio da proda Maksi za 932 miliona evra. Od te sume, 318 miliona evra činili su dugovi dobavljačima i kreditne obaveze, koje je Delez preuzeo na sebe, tako da je Delti u martu 2011. uplaćeno oko 614 miliona evra. Sav taj novac, međutim, nije bio Miškoviću na raspolaganju, jer izvori NIN-a tvrde da je 100 miliona uplaćeno na poseban račun u jednoj banci, kao osiguranje Delezu od nepredviđenih sudskih troškova ili kreditnih obaveza. Delta nije mogla da povuče ovaj iznos tri godine od potpisivanja ugovora, a taj rok ističe 3. marta 2014. pa će i tih 100 miliona Mišković uskoro moći da koristi da sprovede u delo svoju zamisao.

Teorijski, Miškovićeva najava povratka u maloprodaju otvara dve mogućnosti - osnivanje novog lanca ili kupovinu nekog od postojećih. Pošto je sam Mišković rekao da se pregovora o kupovini jednog lanca, stručnjaci veruju da bi to upravo mogao biti Maksi.
Najverovatnije i najrealnije mi izgleda opcija da Mišković kupi Maksi od Deleza. Ne bi me iznenadilo da sada kupi Maksi po dosta nižoj ceni od one po kojoj je prodao ovaj lanac pre tri godine, kaže za NIN Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, napominjući da poslednjih godina opada potrošačka snaga i kupovna moć građana Srbije, a time i tržišna vrednost ovog maloprodajnog lanca.

Prema njegovim rečima, sticajem takvih okolnosti, ponovna kupovina Maksija bi za Miškovića mogla predstavljati odličan posao. Maksi je pre tri godine prodao jer je bio prezadužen, a sada bi ponovo mogao da se vrati u igru. Pošto kupovna moć ne može doveka da pada, za recimo dve godine, mogao bi da očekuje blagi rast standarda i veći promet, pa time i bolje poslovne rezultate, ističe Đogović, po čijem su mišljenju gubici Deleza u Srbiji bili i posledica njihovih većih ulaganja uz slabiji promet.
I Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora, ne isključuje mogućnost da Mišković opet postane vlasnik Maksija, tvrdeći da bi za potrošače i društvo u celini bilo bolje da u zemlju uđu neki novi trgovinski lanci i da se time poveća konkurencija.

Svoju raniju poziciju na tržištu Mišković je izgradio pod privilegovanim uslovima, jer je lokacije za trgovine, posebno u Beogradu, dobijao lakše nego drugi. NJemu se ne može zabraniti da kupi Maksi, ali država treba da vodi računa da ne zloupotrebljava svoju poziciju prema dobavljačima, posebno zato što je povezan sa proizvodnjom. Deo njegovog profita iz ranijeg perioda može se objasniti i neplaćanjem dobavljačima, tvrdi Arsić, dodajući da tako nešto ne bi smelo opet da se dozvoli.

Stručnjaci konsultantske kuće, koja je specijalno za NIN uradila analizu tržišta maloprodaje u Srbiji, uvereni su da će, ako Delta ponovo kupi Maksi od Deleza, cena te transakcije biti značajno niža nego u martu 2011. Kao ključni razlozi za to navodi se da su rezultati Maksija sada slabiji nego pre tri godine, što podrazumeva i nižu vrednost kapitala. Drugi razlog je što je i očekivani rast prihoda i tržišta uopšte slabiji nego u 2011, što ima dodatnu značajnu implikaciju za vrednovanje Maksija. Dobri poznavaoci maloprodaje, ni posle višegodišnjeg pada prometa u trgovini na malo (za 0,9 odsto realno u 2010, čak 16,7 odsto u 2011, za 6,2 odsto u 2012. i konačno za 5,1 odsto lane) ne očekuju skori oporavak. Paralelno sa daljim padom standarda i tržište će nastaviti da pada, a na srednji rok će verovatno stagnirati, uvereni su eksperti, koji očekuju da će se negativni trend nastaviti i ove godine, s obzirom na najavljenu politiku stezanja kaiša u javnom sektoru. Uz sve to, javna je tajna da Srbija predstavlja najveći problem u poslovanju cele Delez grupe, koja je prisutna na tri kontinenta i po obimu prometa je 32. trgovinski lanac na svetu. Za razliku od Srbije, u drugim delovima sveta Delez je u 2013. ostvario rast prihoda, najveći u SAD i Belgiji, a u Rumuniji je otvorio 103 nova maloprodajna objekta i sada ih ima oko 300. U Srbiji su, pak, rezultati bili ispod očekivanja. Kao rezultat loših poslovnih rezultata i pogoršanih očekivanja, Delez je do kraja trećeg tromesečja 2013. napravio gubitak od 191 milion evra i za toliko je smanjena vrednost Maksija. Konsultanti ističu i da se Delez nije baš najbolje snašao u Srbiji.

Postoje, doduše, razlozi i da Delez ostane u Srbiji. Ovo tržište ima potencijal rasta, jer je po stanovniku upola manje od hrvatskog. Uz napomenu da Delez nema praksu da komentariše najave dolaska potencijalnih konkurenata, iz te kompanije NIN-u je rečeno da Srbija ostaje strateško tržište za Delez, koji ima vodeću poziciju među maloprodajnim lancima. Srpsko tržište je jedno od naših najprofitabilnijih tržišta. Mi smo zadovoljni poslovanjem u Srbiji, jer u izazovnom okruženju imamo stabilan broj posetilaca i stabilan iznos prosečnih računa, navodi se u pisanom odgovoru NIN-u, ali u Delezu nisu hteli ni da potvrde, ni da demantuju da li se pregovara sa Miškovićevom Deltom.

Ostaje da se vidi da li će Mišković uspeti da ponovo preuzme Maksi. Nešto slično pre njega uradio je Miodrag Kostić. On je četiri šećerane prodao nemačkom Nord cukeru, da bi ih kasnije ponovo otkupio. Iako javnost nikada nije saznala detalje, Kostić u ovoj operaciji sigurno nije ostao kraćih rukava. Teško da će i Mišković.