Banka privatna, problemi državni

Banka je skupa igračka. Gašenje četiri, relativno male banke koštaće oko milijardu evra. Petinu tog ceha - oko 200 miliona evra, napravila je Univerzal banka Beograd (UBB). Od toga, 145 miliona evra, svaliće se direktno i indirektno na teret građana, kojima je jedina uteha to što su uhapšeni oni za koje se sumnja da su povlašćenim klijentima davali kredite bez pokrića.

Država je, preko Agencije za osiguranje depozita, morala da obezbedi 85 miliona evra za isplatu svih osiguranih depozita do 50.000 evra. Dodatnih 60 miliona evra će se indirektno prevaliti na pleća građana, jer su toliko novca u UBB držala javna i preduzeća u kojima je država većinski vlasnik, ali i neke institucije. Iz više nezavisnih izvora NIN-u je potvrđeno da su svi oni zajedno, u trenutku kada joj je NBS oduzela dozvolu za rad, u UBB držali oko 6,7 milijardi dinara.

Gotovo neverovatno zvuči podatak da je Agencija za osiguranje depozita u banci, za koju je bilo samo pitanje dana kada će otići pod led, držala oko 12,5 miliona evra! Neko bi morao da odgovori na pitanje kako je to moguće?
Najgore su, ipak, prošla preduzeća iz namenske industrije, kojima je ostalo zarobljeno više od 30 miliona evra. Zbog toga su dovedeni u pitanje i neki izvozni aranžmani, jer te firme sada nemaju novca da završe ranije ugovorene poslove. U toj grupi je Jugoimport SDPR olakšan za oko 14 miliona evra, Zastava oružje za oko tri miliona, Prvi partizan iz Užica za 1,5 miliona, Milan Blagojević iz Lučana...

Veliku glavobolju imaće i Dunav osiguranje, koje je u UBB držalo oko 10,5 miliona evra u devizama i još 1,5 miliona evra u dinarima. Gašenje UBB u crno je zavilo i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Službeni glasnik, koji do daljeg ne mogu da raspolažu sa po oko dva miliona evra...
I kasa Beograda je olakšana za oko dva miliona evra. Izvori NIN-a tvrde da je šteta za grad mogla biti pet puta veća, da samo nekoliko dana pre gašenja UBB, sa njenih računa nije povučeno 6-7 miliona evra gradskih para.

Ključno pitanje na koje još nema odgovora jeste zašto su državne firme i institucije novac držale na računu banke čija je sudbina bila u rukama samo nekoliko velikih dužnika - Farmakoma Miroslava Bogićevića, Beohemije Željka Žunića, Interkomerca Gorana Perčevića, Zekstre Dragana Đurića...? Još važnije je da se sazna da li je neko od direktora javnih preduzeća tražio da svoje depozite iz drugih prebace u Univerzal banku, da bi se veštački održala njena likvidnost sve do trenutka kada je u NBS prevladalo mišljenje da joj nema spasa? Tim pre što u međuvremenu niko nije demantovao pisanje NIN-a iz oktobra 2013. da neke od banaka likvidnost održavaju samo zahvaljujući tome što se javna preduzeća primoravaju da u njima drže svoje depozite, a ta veštačka likvidnost neće moći da se održava unedogled.

Neki od najvećih dužnika bili su i akcionari UBB, ali je njihova računica bilo vrlo jasna. Farmakom je, na primer, u UBB imao 28.000 akcija. Bogićević za njih poslednjih 12 meseci nikada nije mogao da dobije više od 250.000 evra, a istovremeno je od UBB uzeo 36 puta više kredita!
Spisak oštećenih ne bi bio potpun bez privatnih firmi i pojedinaca, čiji su ulozi bili veći od 50.000 evra. Svi oni zajedno imali su oko 55 miliona evra, a na isplatu tih neosiguranih depozita, ili bolje rečeno na mrvice od te sume, moraće da čekaju dok se ne okonča stečajni postupak. NJihovo glavno oružje je - strpljenje. Posebno ako se ima u vidu da stečaj četiri velike državne banke, Beobanke, Beogradske, Investbanke i Jugobanke, još nije okončan, iako im je dozvola za rad oduzeta pre više od 12 godina!