Nema poslovanja iz emocija, već samo iz interesa

Jedini spas za još jednog posrnulog državnog džina je u pronalaženju strateškog partnera iz petrohemijskog biznisa, kažu stručnjaci sa kojima je NIN razgovarao. Petrohemija bi, naime, mogla da posluje profitabilno ukoliko bi je kupila kompanija koja se već bavi tim biznisom, može da investira u nju, poveća kapacitete proizvodnje i pronađe nova tržišta. Takav partner mogao bi da dođe i do jeftinijih sirovina i energenata, ali će svakako morati i da racionalizuje broj radnika. S druge strane, posao države da pronađe takvog partnera neće biti nimalo lak, budući da su se već mnoge kompanije okrenule Aziji, ponajviše Kini u kojoj su sirovine najjeftinije.

Vrednost izvoza Petrohemije je prošle godine dostigla 233 miliona evra, što ju je svrstalo na treće mesto izvoznika. U isto vreme kompanija je ostvarila gubitke od 12 milijardi dinara, koliko su iznosili i 2012, dok su godinu dana ranije bili oko 11 milijardi dinara. Ukupna dugovanja Petrohemije su 57 milijardi dinara.

U više navrata, razni ministri čija je ingerencija bio resor privrede spominjali su pregovore i pronalaženje strateškog partnera, a poslednji put, pre svega nekoliko dana, ministarka energetike Zorana Mihajlović najavila je sastanak sa potencijalnim kupcima za 10. mart. Tom prilikom ona je izjavila i da će razgovarati sa NIS-om, budući da je Petrohemija tehnološki povezana sa tom kompanijom.

Ukoliko NIS ne postane partner, onda bi najbolje bilo da to bude neka ruska kompanija, koja može s NIS-om da pregovara o uslovima isporuke sirovine Petrohemiji. NIS nije zainteresovan, a koristi Petrohemiju da bi plasirao svoj primarni benzin sa nula troškova. Mi hoćemo da u tom poslu bude dobro svima. O tome ćemo razgovarati narednih dana, i nadam se da ćemo naći rešenje, rekla je ministarka Mihajlović u razgovoru sa sindikalcima Petrohemije.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a je, međutim, nedavno u intervjuu za NIN izjavio da su za tu kompaniju prioritetna ulaganja u tri najveće oblasti gas, naftu i pretvaranje gasa u toplotu i električnu energiju.
Želimo da pomognemo u rešavanju svih problema u ovoj državi, pa ćemo nastojati da pomognemo državi da nađe strateškog partnera za preduzeća i sektore koji nisu u našem fokusu, ali to jeste u našem interesu zbog buduće saradnje naše i tih kompanija. I za petrohemijsku industriju možemo da pomognemo da se nađe strateški partner i poveća njena efikasnost, kao i neki drugi segmenti poslovanja, ali nije u igri opcija da budemo većinski akcionari, rekao je tada Kravčenko.

Gde tražiti vlasnika?
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je teška zabluda da je malo srpsko tržište značajno za tako velike projekte poput petrohemijskog biznisa. Petrohemija, kako on kaže, može da opstane samo ukoliko je konkurentna na svetskom tržištu.
Strateškog partnera treba tražiti među petrohemijskim kompanijama. Naftne kompanije u svetu se uglavnom ne bave tim biznisom. Tako da je razumljiv stav NIS-a, odnosno Gasproma da ne želi da ulazi u biznis koji nije njihov, naglašava Kovačević.
Država, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da insistira na tome da NIS postane većinski vlasnik, već da pregovara sa tom kompanijom i uspostavi takav ugovor koji bi omogućio dalju isporuku sirovog benzina po povoljnim cenama i povećanje kapaciteta.
To bi eventualno bilo interesantno za potencijalnog strateškog partnera koji bi uz svoju stručnost maksimalno iskoristio kapacitete Petrohemije, proširio ih, kao i tržište za plasman. Jedino tako Petrohemija može da posluje profitabilno. Naravno, uz racionalizaciju radnika i ulaganje. Nema mesta za reči poput saradnja, koje podrazumevaju poslovanje iz emocija, a ne iz interesa, kaže Kovačević.

Jelica Putniković, urednica Balkan magazina, ironično kaže da bi država, ako hoće uspešnog izvoznika, trebalo da pomogne Petrohemiji na sličan način na koji je pomogla nekim drugim stranim kompanijama, sa kojima su delovi ugovora tajni. To nije u redu pošto uspešno poslovanje tih kompanija plaćaju građani i ostatak privrede. Jedino rešenje za Petrohemiju je pronalazak strateškog partnera, a nikako se to pitanje ne može prevaliti na Srbijagas, EPS ili NIS, prema kojima Petrohemija već ima velika dugovanja. U biznisu nema ljubavi, a činjenica je da Petrohemija ne plaća ni gas, ni struju, ni primarni benzin, dakle ni sirovine ni energente, zbog čega su pre nekoliko godina Srbijagas i NIS zapravo bili primorani da postanu akcionari ove fabrike na ime starog duga, objašnjava Putnikovićeva.
Naime, NIS i Srbijagas su pre nekoliko godina praktično bili primorani da deo potraživanja pretvore u akcijski kapital. Tako danas udeo NIS-a iznosi 12,72 odsto, Srbijagasa 13,38 odsto, a Republike Srbije 54,89 odsto.
Novi partner, prema rečima Jelice Putniković, uopšte ne mora da bude oslonjen na poslovanje sa NIS-om već može petrohemijske sirovine da nabavlja iz Azije, gde su one i najpovoljnije.

Petrohemija i NIS su 2011. potpisali Sporazum o strateškoj saradnji koji je podrazumevao finansijsko restrukturiranje, investicioni program i promene u menadžmentu kompanije. Nebojša Ćirić, koji je u to vreme bio ministar privrede, kaže da je tada napravljen reprogram dugova i da su za ceo program dobili i podršku banaka, a počeo je da se sprovodi i socijalni program.
Petrohemija je tada počela da plaća obaveze, vraća dugove, dogovoren je ciklus investicija kojima bi se pokrenuli pogoni srušeni u bombardovanju, a koji bi donosili najviše profita. Cilj je bio da se napravi profitabilna kompanija, atraktivna i za potencijalne strateške partnere, kaže Ćirić.

Mada je NIS svoj deo obaveza ispunio, sudeći prema sadašnjim dugovanjima i problemima, taj sporazum nije ispoštovan, dok Petrohemija u 2014, za kada je najavljeno profitabilno poslovanje, još proizvodi gubitke.
Veljko Žunić, predsednik sindikalne organizacije Rafinerije nafte Pančevo, kaže da potreba za saradnjom Rafinerije i Petrohemije postoji, ali da je treba postaviti na zdrave noge kako bi bila profitabilna za obe strane.
NIS mora da obezbedi rast proizvodnje po svaku cenu, a pošto je u Srbiji ekonomija u lošem stanju, fabrike ne rade, NIS se bori za tržišta u regionu na kojima je konkurencija velika. Stoga je prioritet investicija u duboku preradu mazuta da bi mogli da se izvuku profitabilni energenti. Prirodno je da NIS i Petrohemija sarađuju i sigurno da postoji i interes NIS-a, ali treba postaviti povoljan dogovor koji ne bi bio štetan ni za jednu stranu, kaže Žunić.
On veruje da bi Rafinerija mogla sirovi benzin da plasira i mimo Petrohemije. NIS ima sposoban menadžment iza kojeg stoji i država Rusija. Možda bi u početku imao problem plasmana, ali bi ga sigurno rešio u kratkom roku. Ipak je zbog transporta najlakše činiti to preko Petrohemije, objašnjava on.

Žunić ističe da je na početku svog poslovanja Petrohemija imala izuzetne rezultate, ali da su sankcije tokom devedesetih i uplitanje politike u njeno poslovanje učinili da kompanija ostane bez kapitala. Najveća žrtva trenutne situacije u Petrohemiji su njeni radnici, ali oni treba da budu svesni da će novi vlasnik sigurno racionalizovati broj zaposlenih, zaključuje Žunić.