Osuđeni na stranu pomoć

Nakon što je predsednik Viktor Janukovič isprovocirao krvoproliće, mnogi od njegovih poslanika prešli su na stranu opozicije, stvarajući novu većinu u parlamentu. Da bi konsolidovala vlast, nova vlada, ma kakva bila, mora da deluje brzo i odlučno i dobije značajnu međunarodnu podršku, kako bi se okončala ekonomska kriza. Ukrajinu muče tri velika ekonomska problema. Javni dug je neodrživ. U 2013. deficit tekućeg računa bio je 8,3 odsto BDP, a devizne rezerve pokrivaju samo dvomesečni uvoz. Neodržive su i javne finansije, budžetski deficit je osam odsto BDP, a kamate na državne obveznice snažno rastu. Ekonomija je u recesiji od sredine 2012, pet uzastopnih kvartala. To su posledice Janukovičeve ekonomske politike, koja je imala samo jedan cilj: da se obogate on, njegova familija i njegovi pajtaši. U poslednje četiri godine Ukrajinu su njeni vladari opljačkali kao niko dosad. Bogatstvo Janukovičeve porodice se procenjuje na 12 milijardi dolara, a novoj vladi biće potrebna inostrana pomoć da bi se povratio makar deo pokradenog novca. Bez Janukoviča iznuđivanje novca od ukrajinskih biznismena za račun države trebalo bi da prestane, što će ekonomiji pomoći da se oporavi. Ukrajini ponestaje novca i mnogo toga mora da se radi veoma brzo. Za početak da se imenuje nova vlada, koja će da lansira novu ekonomsku politiku. Potrebno je postaviti i novog guvernera centralne banke, koji bi najpre trebalo da uvede plivajući devizni kurs, što podrazumeva i devalvaciju grivne za oko 10 odsto. Time će se eliminisati deficit tekućeg računa i omogućiti smanjenje ekstremno visokih kamatnih stopa. Čim vlada bude imenovana, MMF bi trebalo da pošalje svoju misiju u Ukrajinu, da se dogovori novi program finansijske stabilizacije i ako sve bude u redu već krajem marta bi u Ukrajinu mogla da stignu prva sredstva od paketa koji se procenjuje na 10-12 milijardi dolara, dok bi EU iz svojih fondova sa 3-5 milijardi mogla da potpomogne stand-by aranžman sa MMF-om. Ta dva izvora mogla bi da pokriju dobar deo od 35 milijardi dolara, koliko je, po proceni Jurija Kolobova, v. d. ministra finansija, zemlji potrebno u naredne dve godine spoljnih sredstava. Uz to, krediti MMF-a imaju nižu kamatnu stopu i kasnije dospevaju na naplatu od ruskih zajmova na koje se Janukovič oslanjao. Ukrajina će morati da naglo smanji budžetski deficit, što bi trebalo da bude ostvareno smanjivanjem ili zamrzavanjem rashoda. Velike subvencije iz budžeta nisu služile ničem drugom nego namirivanju Janukovičevih pristalica, i treba odmah da budu eliminisane. I cena gasa treba da bude liberalizovana, kako bi se zaustavilo na korupciji zasnovano bogaćenje. Treba pomoći siromašnim potrošačima, a ne bogatim proizvođačima. MMF treba da insistira i na ponovnom uvođenju normalnih tendera i sistema javnih nabavki, jer je od 2010. Janukovič omogućio da država sklapa ugovore s njegovim prijateljima i po dvostruko većim cenama od realnih. Još jedan izvor korupcije bio je refundiranje PDV-a izvoznicima, koji su za to vodećim ljudima poreske uprave plaćali nadoknadu. Trebalo bi da se ponovo uvede pojednostavljeni poreski sistem za mala preduzeća. To je Janukovič ukinuo i zbog toga je dva miliona malih preduzeća prestalo da postoji. Nova vlada bi brzo mogla da potpiše SSP, jer jedini preostali uslov EU, reforma državnog tužilaštva, može brzo da bude ispunjen. SSP će biti od velike koristi za Ukrajinu, jer podrazumeva sveobuhvatnu reformu državnog aparata, uključujući organe prinude. On će veliko evropsko tržište otvoriti za ukrajinske izvoznike, što će privući i više stranih investicija, a pomoći će i da se zemlja zaštiti od mogućih ruskih trgovinskih sankcija. I diplomatija će imati značajnu ulogu. SAD i EU treba da ubede Vladimira Putina da nađe zajednički jezik s novim ukrajinskim rukovodstvom, umesto da ostvari svoju pretnju o uvođenju sankcija.