Psi rata

Na fotografijama vojnika u maskirnim uniformama, koji patroliraju ukrajinskim gradom Donjeckom, DŽevad Galijašević, član ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, iz Bosne, prepoznao je oznake američke plaćeničke vojske. On tvrdi za NIN da je reč o ratnim plaćenicima, stranim državljanima koje je angažovala američka kompanija Dinkorp (Dyncorp), i da među tim ljudima ima ratnih veterana iz Srbije, Bosne i Hrvatske. Srpski plaćenici, poput bosanskih i hrvatskih, kako tvrdi, oslanjajući se na informacije bezbednosnih struktura BiH, ne odlaze u Ukrajinu tajnim državnim kanalima kao što je to bio slučaj kada su nakon okončanja sukoba u bivšoj Jugoslaviji angažovani u ratu u Zairu kao demobilisani borci iz regiona. Firma Dinkorp je, kaže Galijašević, preko drugih firmi instalirana sasvim legalno u većim centrima BiH.Te firme su obučavale vojsku Federacije, ali su ti ljudi kasnije angažovani u kompaniji Dinkorp, koja je pod direktnom kontrolom savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

Blekvoter (Blackwater), Dinkorp i MRI imaju više generala sa četiri zvezdice no što ih je u Pentagonu. Te firme obučavaju ljude koje će kasnije upotrebiti za određeno delovanje na kriznim područjima. MRI ostvaraje godišnje multimilionske aranžmane sa vladom SAD, tvrdi Galijašević.
Objašnjavajući ulogu Dinkorpa, Galijašević kaže da je toj firmi namenjena uloga takozvanog nadzora i kontrole nad krizama, direktnim učešćem najjačom silom koju ima, a da istovremeno izbegne žrtvovanje američkih života. Ovo je strogo kontrolisan program u koji je inkorporirano oko 200 Srba, državljana Bosne i Hrvatske. Pod okriljem ove kompanije oni deluju na obezbeđenju naftnih polja u Avganistanu, Iraku Sada, nema sumnje da je Dinkorp ušao u savezništvo sa ukrajinskom vojskom i da pruža usluge delovima ukrajinske vojske, tvrdi Galijašević.
Objašnjava da je prvi korak program nenasilnog svrgavanja režima, a drugi korak su psi rata. U oba koraka ima ljudi iz našeg regiona i naših dobrovoljaca. Ratno iskustvo i socijalna ugroženost tera ih da prenose svoje iskustvo svetom. I to je za njih novi izazov.
Kanali kojima odlaze legalni su. Nema potrebe za skrivanjem. Ruta je laka. Aerodrom Beograd, Sarajevo, Beč, Varšava. Nema objave rata, nema otvorenog ratnog konflikta. I mesto okupljanja, prema tvrdnji našeg sagovornika, jeste leva strana reke Dnjepar.

Marko Milošević, iz Foruma za bezbednost iz Beograda, kaže da firma Dinkorp radi u BiH potpuno legalno, raspisujući javno konkurse u kojima navode uslove i vrste angažmana, ali da nije prisutna u Srbiji. Potrebne su određene ratne veštine, a traženo je i medicinsko osoblje za Avganistan i Irak, gde postoje američke baze na kriznim ili ratnim područjima. Ova firma međutum obezbeđuje američku bazu Bonstil na Kosovu od aprila 2011. do kada je te poslove obavljala firma G4S Poslovi su od obezbeđivanja garnizona, kasarni, svega što zahteva ratnu sposobnost.
Firma Dinkorp, prema tvrdnji naših sagovornika, preuzela je poslove jedne od najnaprednijih privatnih i vojnih jedinica za obuku u svetu, kompanije Akademi, nekada poznate pod imenom Blekvoter. Akademi je smanjio broj pripadnika nakon niza kontroverzi u Iraku. Vezan za administraciju DŽordža Buša, angažovan na poslovima u Iraku, na obezbeđenju naftnih bušotina i kampova, pratnji konvoja, čuvanju važnih osoba, Akademi je nakon objave tekstova o napadu na iračke civile nametnuta kao nimalo prijatna tema u američkom Senatu. U svakom slučaju, u vreme Baraka Obame poslove te kompanije preuzima rivalska firma Dinkorp (DynCorp).

Prema procenama naših sagovornika, nekoliko stotina ratnih veterana iz regiona, uključujući Srbiju, angažovano je u Avganistanu i Iraku.
Tokom 2006. godine agenti američkog Blekvotera i britanskog Erinisa, najpoznatijih svetskih firmi u poslovima obezbeđenja, sklopili su ugovor sa jednom srpskom privatnom firmom, čiji je vlasnik bivši visoki oficir Specijalnih antiterorističkih jedinica i nekada veoma visoko kotiran pripadnik Resora državne bezbednosti. Završio je specijalističku vojnu obuku u Americi, Izraelu i Rusiji, ekspert je borilačkih veština i baratanja oružjem, bavio se padobranstvom i profesionalnim ronjenjem. Objašnjavajući još tada na koji način strane agencije dolaze do potrebnih kadrova iz Srbije, objasnio je jednostavnu proceduru. Kompanije mu proslede zahtev, sa potrebnim brojem ljudi, a on ih sam bira i priprema. Centar za trening stacioniran je u blizini Beograda. Ovaj bivši pripadnik antiterorističkih jedinica povezao se sa kolegom iz Bosne, takođe čovekom bogatog vojnog iskustva, koji je nakon okončanja ratnih sukoba pet godina radio u Bosni i na Balkanu na raznim projektima pri američkoj vladi, u sklopu timova za diplomatsku sigurnost i borbu protiv terorizma. Kolega iz Bosne četiri godine s kraćim prekidima boravio je u Iraku i koordinira rad ljudi koji su u tu zemlju došli nakon obuke u Srbiji, angažovan od jedne međunarodne privatne kompanije i zadužen za obezbeđenje visokih vojnih oficira američke armije i mornarice i civilnih zvaničnika. To za njega nije igra Rambo manijaka, već ozbiljan posao. Ako radite za američke kompanije, ne smete imati krivični dosije, otkrio je. Ali centar u okolini Beograda ubrzo je zatvoren, a poslovi su prebačeni u susednu Bosnu.



Galijašević kaže da američke kompanije deluju otvoreno u BiH, gde je američka organizacija MRI, kao ključni faktor za nasilne odgovore, koristila poligone regularnih kasarni, nakon što je došla iz Hrvatske 90ih, gde je učestvovala u logističkoj podršci vođenja operacije Oluja. Deset godina vodili su proces obuke oružanih snaga. Kroz tu obuku prošlo je oko 35.000 Bošnjaka, 9.000 Hrvata. Oružane snage BiH broje svega 5.000, 6.000 vojnika, šta je s ostalim resursima? Angažovani su na kriznim žarištima širom sveta, kaže Galijašević.
Zair (današnji Kongo) bila je prva destinacija. Te 1997. ratni veterani iz Srbije, Bosne i Hrvatske bili su angažovani na strani Mobuta Sese Sekoa, tadašnjeg predsednika Zaira, prvenstveno na obezbeđenju i obuci zairske vojske, a manja grupa je učestvovala i u vojnim operacijama. Bio je to dogovor država bivše SFRJ i zairskih vlasti, iako je odlazak organizovan tajnim državnim kanalima.

Pravi bum u najamničkom poslu nastupio je posle 2001, kada je Amerika okupirala Avganistan, a zatim i Irak. Agencije za plaćenike se oglašavaju uglavnom na internet-prezentacijama, a zvanično ne postoje u Srbiji. Predstavljaju se kao firme za obezbeđenje, koje nude i vrlo specifičnu vojnu obuku i sertifikate za rad u inostranstvu.
Marko Milošević iz Foruma za bezbednost tvrdi da srpski ratni plaćenici ne idu organizovano preko bilo koje kompanije. Bilo je reči da Blekvoter preko jednog visokog oficira srpske Žandarmerije, okuplja ljude i da ih šalje u Irak, ali nema dokaza za to. Institucionalno slanje se odvija preko BiH, tvrdi Milošević.

On kaže da je u Srbiji sada prisutna kompanija G4S, jedna od dve najveće svetske bezbednosne firme koja u ratnim i kriznim zonama čuva banke, pošte... Ušla je u Srbiju, prema tvrdnji Miloševića, kupovinom firme Progard. Inače, G4S obezbeđuje sedište NATO u Briselu. Ona deluje i u nekim od najopasnijih delova Afrike i Latinske Amerike, gde se bavi pitanjem obezbeđenja.

Od plaćenika Milošević izdvaja dobrovoljce, religijski motivisane Bošnjake koji su otišli u Siriju iz Sandžaka i petoricu srpskih četnika, koji su otišli u Ukrajinu.
Stevan Vukojević, član Četničkog pokreta, objašnjava da su kontakti uspostavljeni sa kozacima koji su u BiH i Krajini ratovali na srpskoj strani. NJegova grupa priključila se proruskim snagama na Krimu. A o ratnoj vezi sa Rusima govorio je u Hagu i Božidar Delić, svedok odbrane u predmetu Slobodana Miloševića, general-major u penziji, član SRS. Tvrdio je da je komandovao snagama od oko 14.000 boraca, od čega 2.000 dobrovoljaca Rusa i Ukrajinaca i drugih, bivših komandosa ruskih vojno-desantnih i drugih specijalnih snaga, uglavnom veterana iz Avganistana. Ruski dobrovoljci su, delovali samostalno, ali su za ratne zasluge na strani bosanskih Srba navodno dobili državljanstvo Republike Srpske.
Nakon okončanja balkanskih ratova, psi rata odlaze na druge poslove, svi zajedno, negde se opet gledaju preko nišana. Irak, Avganistan, Libija, Ukrajina, svejedno.