Nije sve tako crno

Kad god uzmete novine u ruke ili pogledate vesti, svetu kao da je sve gore. Problem za problemom izlazi na svetlo dana. Što više smrti, uništenja i očajanja - to bolje. Jedan danski priručnik za novinare to objašnjava ovako: „Dobru priču obično čini loša vest“. Dobre vesti o tome kako se stvari poboljšavaju nam stižu tek povremeno. I kada ih ima, dobijemo osećaj krivice zbog zadovoljstva koje osećamo. Rezultat toga je da često mislimo da je svet u mnogo gorem stanju nego što jeste - čak i ako verujemo da naš vlastiti život ide nabolje. Razmislite o ovome: od 1978. se od američkih potrošača traži da procene da li im je trenutna finansijska situacija bolja ili lošija nego prethodne godine. U proteklih 25 godina u proseku je 38 odsto reklo da im je bolje, a 32 odsto je reklo da im je gore. Međutim, kada im se isto pitanje postavi o stanju američke privrede, u proseku je 47 odsto reklo da je stanje gore, a 38 odsto je smatralo da je bolje. Više ljudi smatra da im se životi poboljšavaju a životi drugih ljudi pogoršavaju verovatno zato što novinari uporno izveštavaju o lošim stvarima. Taj fenomen nije ograničen na SAD. Agencija Galup od 1977. pita ljude širom sveta da li veruju da će im biti bolje sledeće godine u odnosu na prethodnu. Skoro 50 odsto anketiranih je reklo da će im se život poboljšati 2014, a tek 20 odsto je reklo da će im biti gore. Kada su upitani o perspektivama svetske ekonomije, odnos je skoro jednak - 32 odsto smatra da će biti bolje, 30 odsto smatra da neće. Vredi odstupiti i priznati da mnogi indikatori ukazuju na to da se svet poboljšava. Novi podaci Svetske banke pokazuju da je broj ekstremno siromašnih skoro prepolovljen u proteklih 30 godina, sa 42 odsto globalnog stanovništva 1981. na 17 odsto 2010. godine. Iako 1,2 milijarde ljudi u zemljama u razvoju i dalje živi s manje od 1,25 dolara dnevno - što je problem s kojim moramo da se suočimo - stopa ekstremnog siromaštva nikada nije bila niža. Ekonomisti smatraju da je 1820. više od 80 odsto ljudi živelo u ekstremnom siromaštvu. Slično je i s pismenošću, zbog zapanjujućih poboljšanja u obrazovanju. Nepismenost danas i dalje pogađa 20 odsto svetske populacije, ali je to drastično manje od 70 odsto koliko je procena da je ono iznosilo 1900. godine. Na bogatom Zapadu je nagli rast broja pismenih usledio u ranim godinama 20. veka. U zemljama u razvoju pomaci sličnih razmera (koji i dalje traju) napravljeni su između 1970. i 2000. Kina je u tom pogledu zabeležila najveće uspehe. Cena lošeg obrazovanja je ogromna. Na primer, Pakistan i Južna Koreja su 1950. imale otprilike iste nivoe obrazovanja i dohotka. Danas, stanovnici Južne Koreje imaju prosečno 12 godina školovanja dok je prosek u Pakistanu manje od šest godina. Tokom tog perioda dohodak po stanovniku je u Južnoj Koreji povećan 23 puta, a u Pakistanu samo trostruko. Ekonomisti su probali da procene i cenu nepismenosti. Smatra se da bi, da 1900. nije bilo nepismenih, tadašnji svet bio bogatiji za 240 milijardi dolara (cifra prilagođena za visinu inflacije) - što je jednako 12 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda tog vremena. Prema tome, može se reći da je globalni problem nepismenosti 1900. koštao svet 12 odsto BDP. Danas je cena globalne nepismenosti smanjena na sedam odsto BDP. Do 2050, kada bi nepismenost trebalo da bude svedena na 12 odsto, ta cena će pasti na samo 3,8 odsto BDP. Rat isto tako ima visoku ekonomsku i ljudsku cenu, ali iako su slike koje vidimo sada jasnije i brže nego ikada, naše poimanje da svuda po svetu vladaju sukobi je pogrešno. U 20. veku je 140 miliona ljudi ubijeno u sukobima, uključujući između 78 i 90 miliona u oba svetska rata. Dobra vest o kojoj se ne piše često (upravo zato što je dobra) jeste to što scenarija u kojima su vojni budžeti veći, isti ili manji u budućnosti ukazuju na to da su visoki vojni troškovi 20. veka pretvoreni u trajnu mirovnu dividendu. Prvi svetski rat je koštao oko 20 odsto globalnog BDP, Drugi je koštao skoro duplo toliko. I dalje ima puno problema u svetu, kao što nam mediji svakodnevno ukazuju. I nužno je da se usredsredimo na iskorenjivanje siromaštva i nepismenosti i promovisanje mira. Ali moramo da imamo na umu i da je svet, sve u svemu, bolje mesto nego što mislimo. Copyright: Project Syndicate, 2014.