Ni zadnja rupa na svirali

Ovi izbori, u odnosu na prethodne, protiču bez liderskog sticanja poena na koncertima Miroslava Ilića i Ane Bekute, a ne vidimo ni druge estradne adute za skupljanje glasova. Ali, zato se lideri u predizbornoj kampanji jednako ponašaju kad je o kulturi reč, i ne bi se slučajno prevarili da kažu neku rečenicu tim povodom. Filmski reditelj i scenarista Srđan Dragojević, član Glavnog odbora SPS, smatra da to što lideri stranaka ne spominju mnogo kulturu nije neobično i za NIN komentariše: Najveći broj njih nije ni po obrazovanju niti po vokaciji iz oblasti kulture. Uostalom to je i u Evropi retko, jedini primer koga mogu da se setim je premijer Albanije, nekadašnji gradonačelnik Tirane, slikar po obrazovanju. Tako da je zaista teško od partijskih lidera očekivati da o kulturi govore bilo kako osim u opštim mestima i da iznose konkretne predloge. Ali, na nama je da ih edukujemo, a na njima da prihvate notornu činjenicu da od kulture i obrazovanja zavisi ne samo zdravlje nacije već i bruto društveni proizvod, jer samo obrazovane i kulturne nacije su uspešne i konkurentne.

Vesna Marjanović, članica Političkog saveta Demokratske stranke, nema razumevanja za ponašanje ljudi na vlasti kad je o kulturi reč i za NIN kaže: Pošto mi danas imamo vladu čiji su lideri do juče pozivali na rat, nacionalnu i versku mržnju, a danas ti isti ljudi u novom ruhu zagovaraju Evropu tako što gaze medijske slobode, cenzurišu izložbe, i ne brane slobodu izražavanja, pitanje je kako misle da u toj licemernoj konfuziji, postave kulturu kao važnu temu. Većina političara koji jure za brzim porastom rejtinga, ali i veliki deo društva za čije se glasove oni bore - kulturu, nauku, obrazovanje ne vide kao prioritet, što pokazuje da nismo dovoljno razvili svoje demokratske potencijale.

Aleksandar Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, smatra veoma značajnim to što je predsednik DSS Vojislav Koštunica 1. februara u okviru kampanje za parlamentarne izbore, praktično čitav dan posvetio pitanju razvoja, odnosno zatiranja nacionalne kulture: Mi smo svesni važnosti, gotovo presudne, pitanja očuvanja kulturnih institucija i tradicije, i o tome imamo šta da kažemo citiramo Popovića za NIN.

Dragojević smatra da SPS mnogo više od drugih stranaka pridaje značaj kulturi, štaviše, predlaže nekoliko veoma važnih poteza koji bi kulturu učinili dostupni mnogo širem broju ljudi no što je to sada. SPS ima veoma jasan i praktičan plan kako stvari poboljšati dramatično, bez ikakvog tereta na račun privrede Srbije i poreskih obveznika: Prvo, prošle godine smo sprečili da grupa tajkuna privatizuje Avala film u stečaju, tako što će otkupiti šest miliona evra duga koje poverioci potražuju od Avale i lažirati funkcionisanje ovog filmskog giganta od koga nije ostalo ništa. Planirali su da nakon par godina objave da je misija - nemoguća i da izvrše prenamenu 37 hektara najboljeg zemljišta u Beogradu iz javnog u - građevinsko.

Da tako ostvare profit od 80 do 100 miliona evra, kombinujući prethodno iskustvo kriminalnih privatizacija Beograd filma i Luke Beograd. Mi želimo da država vrati dugove poveriocima i da u saradnji sa beogradskim vlastima izvrši prenamenu, te da Avalu na tender kao građevinsko zemljište. Time bi se spasao neprocenjiv filmski fond od preko 250 domaćih filmova i prepustio Kinoteci i Filmskom centru Srbije da ih digitalizuje, sačuva i da od njih zarađuje.

Od ove prodaje Avala filma čitava srpska kultura bi mogla da ima koristi! Sa 80 miliona evra mogli bi se obnoviti svi beogradski muzeji, izgraditi novi moderni filmski studio primeren našim potrebama, kao i izvršiti potpunu re-kinofikaciju Srbije kroz povezanu mrežu domova kulture koji bi imali i bioskop i galeriju i malu pozorišnu scenu. Svi kulturni programi bili bi višestruko jeftiniji kada bi bili distribuirani kroz mrežu od 40 do 50 domova kulture u Srbiji!

Predsednica skupštinskog odbora za kulturu i informisanje do raspisivanja izbora, Vesna Marjanović upozorava da se niko nije zabrinuo za podatak RRA, da televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju nula odsto programa posvećenog kulturi, a RTS kao javni servis 0,15 odsto ili samo devet sati za devet meseci (od čega je tri sata posvećeno dodeli Oskara. Kako onda mislimo da kultura bude bilo kome prioritet, ako ona nestaje iz javnog diskursa. Pita ona:

Na moje veliko iznenađenje, ministar Tasovac se zatvorio prema javnosti, pokazao da upravlja nedemokratski - nedostatkom reakcije na ozbiljno narušavanje građanskih i umetničkih sloboda. Ako ministar kulture nije najglasniji u zaštiti umetnika i odbrani kulture kao strateškog prioriteta u politici vlade, ne možemo očekivati bolji položaj za kulturu.

Aleksandar Popović nas upućuje na jasan plan, kako za republičke tako i za opštinske izbore koji se može pročitati na sajtu www.gradonacelnik.rs gde je objavljen celokupan program DSS za izbore sa ubedljivim segmentom posvećenim kulturi:
Ako govorimo o prestonici, potreban nam je prekid dosadašnje politike indiferentnosti prema činjenicama da veliki broj ustanova kulture danas ne radi - Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti samo su neki od primera. Potrebna nam je strategija razvoja kulture u Srbiji i Beogradu u narednih deset godina, u kojoj ćemo predvideti i jasna finansijska sredstva. Za Beograd predlažemo da u četvrtoj godini mandata, uz povećanje svake godine, počevši od prve, izdvajanja za kulturu iznose 3,4 odsto ukupnog budžeta grada. Mislimo da je neophodno finansirati postavljanje novih pozorišnih predstava, prijem mladih glumaca u stalni radni odnos u pozorištima, radićemo na tome da Kalemegdan pretvorimo u istinski kulturni centar, da u njegovim tunelima i lagumima otvorimo ateljee za keramičare, slikare, studije za kompozitore, da razvijamo stare i zaboravljene ili gotovo sasvim iščezle zanate, da, makar i u proizvodnim prostorima, otvaramo nove ateljee. Ponovo ćemo u život vratiti Paviljon Cvijeta Zuzorić.



Po rečima Vesne Marjanović, Ministarstvo kulture, u narednom mandatu, mora da se odluči da li će da menja Zakon o kulturi ili da počne da ga primenjuje uz neophodno usaglašavanje sa drugim zakonima: Ministarstvo kulture mora da ubrza rad na donošenju Strategije razvoja kulture, da postavi elemente postepene tranzicije sistema koja će štititi najvišu kulturu podrškom iz budžeta, uz istovremeni predlog izmena zakona koja će iz lutrije, poreza na dobit, i drugih poreskih olakšica omogućiti paralelno finansiranje kulture iz privatnog sektora. Mora da traži hitne izmene zakona o javnim nabavkama i budžetskom sistemu kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje ustanova kulture uz puno uvažavanje kontrole trošenja javnih sredstava, da pokaže spremnost da zameni nekompetentne članove upravnih odbora i pokaže hrabrost i stav u kadrovskoj politici tako što će po svaku cenu braniti najviše stručne i umetničke kvalitete, da reši probleme samostalnih umetnika i povrati dostojanstvo institucijama kao što je Nacionalni savet za kulturu. I najvažnije, da uspostavi institucionalnu koordinaciju sa sektorom obrazovanja, kako bismo prekinuli negativan talas generacija čiji se odnos prema kulturi kreira isključivo kroz jeftinu zabavu.

Dragojević nas obaveštava da je SPS u Skupštini Srbije pokrenuo nekoliko važnih inicijativa - da se poništi kriminalna privatizacija Beograd filma i da se preostali bioskopi vrate nameni. Da se reši ponižavajuće stanje samostalnih umetnika. Da se napokon reši pitanje plaćanja naknada filmskim i televizijskim autorima i glumcima prilikom repriziranja domaćeg stvaralaštva na televizijama i drugim medijima, da oni više ne budu, u odnosu na muzičke stvaraoce, diskriminisani. Takođe, da se u novi zakon o elektronskim medijima uvede obaveza svih nacionalnih emitera da prošire svoje reklamne blokove za jedan minut u kome bi se promovisali proizvodi kulture, domaći filmovi, predstave, knjige, izložbe i kulturne manifestacije:

Kao što vidite, kaže Dragojević, sve su to praktični predlozi, lako ostvarivi. Od kojih bi korist bila velika, kako za proizvođače kulture tako i za korisnike. Mislim da treba razmišljati praktično i baviti se suštinski bitnim. Izbegavati nametnute kulturne afere i trivijalnosti. Na primer, umesto da se bavimo famoznim nacionalnim penzijama, zar nije efikasnije promeniti ugao gledanja i reći - Šta će takvim autorima kao što su Dušan Makavejev, Srđan Karanović ili Slobodan Šijan milostinja od države? Ti ljudi bi sa pravom višestruko zarađivali samo da postoji zakon po kome bi oni dobijali pravičnu nadoknadu za svoj minuli rad, svaki put kada im se delo pojavi na televiziji. Kao svuda u Evropi, pa čak i u regionu.
Imali smo nameru da na ovim stranicama čujemo šta o ovoj temi misle i nadležni iz Srpske napredne stranke. Ali, na naš zahtev, niko nas nije udostojio odgovora.