Oni dani

Dođe tako i osmi mart jednom godišnje i  tih nekoliko dana okolo ovog datuma imamo privilegiju da se fokus preusmeri na „nežniji pol”. U svetu zabave i noćnog provoda svi jedva čekaju iskakanje iz redovnog kalendara, tako i ovaj sveti dan žena. Godinama unazad neretko se dešavalo da se programi noćnih klubova usklađuju kako dolikuje ovom prazniku, pa sad svako po sopstvenom nahođenju i tumačenju značenja ovog dana. Skoro obavezan tretman je „slobodan ulaz za dame”, „besplatni kokteli za lepši pol”, a prava atrakcija su naravno žene u miks pultu, žene di-džejevi, di-džejke ili di-džej dame. Ta situacija da se žena bavi poslom koji se smatra muškim toliko je strahotna da niko nema hrabrosti da nađe adekvatan rodni oblik reči koja označava ovu profesiju. Evo ja ću da se drznem i rado iskoristim svoje pravo da budem i muškarac kad mi se hoće. Ubuduće svi mogu bez griže savesti i drhtanja u glasu da kažu slobodno da sam di-džej. Toliko. Kako god da se to zove kad si žensko i di-džej u većini slučajeva perspektiva na ono što radiš je iskrivljena kombinacijom predrasuda, strahova i velikih očekivanja. Baš osmog marta u beogradskom klubu Dragstor radila je jedna opasna ženska iz Rusije koja je puštala još opasniji tehno. To je sad jako zanimljiva kombinacija, može se reći i trik u  menadžerskom kontekstu. Elementi su: žena - lepa - pušta tehno. Nema greške, ova srećka dobija! Samo zato što je neko nekad izmislio da to nije ženstveno da devojka pušta muziku koja se tradicionalno ne smatra nežnom. Valjda se od žena očekuju nekakve romantične žalopojke ili šta već. Ako ta žena za miksetom ne izgleda kao kamiondžija, a pušta kao muško uspeh je neizbežan! Eto ta Ruskinja je došla i puštala dva sata neku muziku koju razni domaći di-džejevi, muškarci, često vrte. I nikome to ranije nije zvučalo tooolikooo fenomenalno kao kada je ona pustila sve te iste pesme. I tehnički zadivila prisutne, miks je bio besprekoran, jer žene nemaju tu privilegiju da tehnički fulaju. To je za nas daleko veći prestup nego kada se muškarcima omakne. Ruskinja je takođe bila pristojno obučena, nenametljivo, sa minimumom šminke, jer da je došla sa dekolteom bila bi optužena da igra na seksepil. NJena biografija je bez mrlje - u smislu nije se zabavljala ni sa jednim svojim kolegom. To bi inače bio  crveni karton „mora da je uspela preko kreveta”. Kao i u životu, žena di-džej treba da igra na tankoj struni između muških strahova i požude, zavisti i divljenja i da bude spremna da joj se greške neće lako praštati. Godine 2014. je i jedva čekam da se pojavi prvi transrodni di-džej u Srbiji.