Monopolista

Kako je krenulo narko-bos Darko Šarić, iako se bezuslovno predao, mogao bi da dobije diplomatski status u rangu ambasadora! Neće, doduše, dobiti i diplomatski imunitet koji bi ga zaštitio od suđenja. Ali, ako „propeva“ o vezama sa nekim ovdašnjim političarima i da li je i kako finansirao pojedine političke stranke, njegovo svedočenje pred Specijalnim sudom moglo bi da utiče i na formiranje buduće vlade Srbije. Bar u istoj meri kao što su nekada, prema urbanim legendama, na formiranje mnogih ovdašnjih vlada uticali ambasadori SAD, Nemačke, Rusije, Velike Britanije, Francuske… Zato bi i za budućeg premijera Aleksandra Vučića, kome realno nisu ni potrebni koalicioni partneri, bilo dobro da malo sačeka, dok neke stvari ne isplivaju na videlo. Uostalom, SNS će u novom sazivu parlamenta imati 158 od 250 poslanika, dovoljno da podrži svaki vladin predlog i bez koalicije sa nekim ko bi uskoro mogao da se nađe na naslovnim stranama tabloida kao Šarićev „ortak“. To baš ne bi bilo zgodno za nekoga ko je izbore dobio i sloganom „Svom snagom protiv korupcije“. Bilo kako bilo, sa koalicionim partnerima ili bez njih, Vučić će uskoro i formalno preuzeti „dirigentsku palicu“. Po njegovom taktu igraće svi ministri. Do sada su neki od njih nastupali i kao solisti, pa je Vlada više ličila na raštimovani orkestar nego na uigrani tim. To, nažalost, nije dovoljna garancija za uspeh. Uostalom, jedan od najboljih trenera na svetu Žoze Murinjo, uspeo je samo jednom i to sa najuspešnijim fudbalskim klubom na svetu u 20. veku, sa Realom iz Madrida, da osvoji titulu prvaka Španije. Dva puta pognute glave morao je da gleda u leđa najvećem rivalu, Barseloni. Na političkoj sceni u Srbiji Vučić više nema pravog rivala. Ako ga uporedimo sa Realom ili Barselonom, glavni protivnik, SPS Ivice Dačića je u rangu Espanjola ili Levantea, a DS Dragana Đilasa i NDS Borisa Tadića, koje su jedva izborile opstanak u prvoj ligi, mogu da se uporede sa Rajo Valjekanom ili Osasunom. U niži rang preselili su se LDP, URS i DSS. Sa takvom „konkurencijom“ na političkom tržištu, SNS i Vučić imaju status monopoliste. A iskustvo u Srbiji pokazalo je da nejake regulatorne institucije po pravilu nisu uspevale da spreče zloupotrebu monopolskog položaja. Zato će zadatak novog premijera Vučića biti još teži. Moraće da sprovede reforme koje je u kampanji najavljivao i da praktično sam sebe kontroliše. Drugi, ako je bar suditi po dosadašnjem iskustvu, na to neće smeti ni da pomisle. I, da se razumemo, nije za to kriv Vučić. Ni Tadić pre njega. Što bi rekao Đorđe Balašević: Krivi smo mi što smo ih pustili... Krivi smo mi koji smo ćutali.