Grobnica kod Pavlovca

Odužilo se moje u Beogradu. Kao istekla mi važnost lične karte, a dokle će da mi važi nova? Do 2054. godine! kaže mi, šaljivim tonom, lepuškasta službenica sa šaltera. Tu se, baš, iznerviram: Šta!? I 2054. godine, kada budem u 107. godini, tražićete mi da vadim novu!?
Službenica se smeška, mlada je, ne veruje da ću 2054. godine biti dobra prilika u najboljim godinama za ženidbu. Baš kao Enoh, koji je imao 350 godina kada su ga odneli na nebo da se razgovara sa bogovima...

Nego, prilikom izgradnje Koridora 10, na potezu od Vranja do Bujanovca, arheolozi su iskopali nekropolu sa tridesetak kostura, i, utvrđeno je da su kosti stare 24 veka. Ali, gle, DNK materijal iz nekropole kod Pavlovca, čak se u 80 odsto slučajeva poklapa sa DNK današnjeg srpskog stanovništva u vranjskoj i bujanovačkoj opštini!? Radoznalosti naučnika nije bilo kraja, pa su DNK sa juga Srbije uporedili sa ljudskim kostima iz Lepenskog vira od pre 8.500 godina. I, pokazalo se da se radi o identičnom DNK materijalu!!?

Ali, čudesima nikad kraja. Dok ovo pišem, zove me belopalanački slikar Dragička, inače, čukununuk Leonarda da Vinčija, da mi javi kako su ljudske kosti iz Lepenskog vira bile mnogo krupnije, te da su Lepenci bili pravi divovi! Uostalom, tu, pored mog Vidova, u suvoplaninskom selu Divljani, nađene su kosti ljudi koji su, sigurno, bili visoki preko dva metra.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, seiri: Vidiš li da se moja teorija o sinhronicitetu, svakodnevno, potvrđuje!? Dok ti pišeš o kosturnici kod Pavlovca, slikar Dragička ti javlja da su u Lepenskom viru živeli divovi, a Dragička je, jelda, čukununuk Leonarda koji je poreklom iz - Vinče na Dunavu! A srpski, arijevski divovi počeli su da gube na visini kada su sa planina sišli u ravnice. Vojvođani, Slavonci, pa i Rusi, sve njih je Zemljina gravitacija sabila!

Šetam sa Biljom po Adi Ciganliji, obilazimo naša ljubavna gnezda, i, svi oko nas pričaju o Šariću, a niko ne pominje 24. mart i Milosrdnog anđela. I, počeću da verujem u Vučića kada od NATO-a zatraži, bar, sto milijardi evra ili dolara, za štetu nanetu bombardovanjem, i, kada od te love, odmah, u kešu, isplati MMF i Svetsku banku za srpski dug od dvadesetak milijardi. To bi, recimo, uradio jedan novi, srpski Tito. I, naravno, da nam se prizna da smo, mi, Srbi, ovde na Balkanu i pre Lepenskog vira...
A onda, iz Savskog jezera, izranja kao iz Loh Nesa, moja Crna: U pravu si, Šarić je sića. Jer, nije li Đinđić, još onomad, rekao da nikoga ne treba pitati za prvi milion?