Rezolucija je uvod u promenu Ustava

Nakon prošlih izbora, iz kabineta predsednika je stigla ideja o rezoluciji, kao vrsta dimne zavese za procese u vezi sa formiranjem vlade, podseća Rada Trajković, predstavnica Srba u kosovskoj skupštini. Ipak se, kako kaže, iz gledišta Srba sa Kosova ništa očekivano od postojeće rezolucije još nije ostvarilo, a pre svega Zajednica srpskih opština. A to zavisi od Beograda. Ministar za lokalnu samoupravu Kosova dao je akreditaciju predstavnicima opština za pisanje statuta, što govori da je Prištini dato da legalizuje taj projekat i nejasno je zašto je to bilo potrebno, ako je ZSO, po Albancima, obična zajednica opština. Zato parola da je ZSO jedini garant naših prava sada zvuči kao izborna parola, iako to suštinski jeste jedini način da opstanemo.

U čemu, onda, vidite potrebu da se piše nova rezolucija?

Možda u važnim trenucima predsednik želi da skrene pažnju na sebe i na svoju institucionalnu poziciju i značaj. Takođe, neki dogovori iz Brisela su već osporeni pred Ustavnim sudom i to bi moglo da se nastavi. Predsednik je toga svestan i želi da pokuša da iz tog problema izađe što je moguće bezbolnije. Nije mi prijatno da o tome govorim, ali ozbiljni ljudi i zemlje, pa čak i kosovski političari, insistiraju na svom ustavu i ne prilagođavaju ga rešenjima, nego obrnuto. S obzirom na to da je Srbija već u neobičnoj situaciji, a mora da ide napred, poziv na donošenje nove rezolucije mogao bi se shvatiti i kao uvod u promenu Ustava.

Šta vam o prirodi tog dokumenta govore navedeni razlozi za takvu inicijativu - formiranje vojske, mandat Euleksa, dogovor o katastru, nove okolnosti u svetu?

Prostor Kosova ulazi u fazu koja je nepoznanica čak i za Albance i za međunarodnu zajednicu. Albansko liderstvo se još uvek nije odredilo prema teritorijalnom integritetu Kosova i ne zna da li je ovo rešenje konačno ili će postati deo panalbanskog projekta, na šta još nisu spremni zbog ličnih pozicija. Zbog toga nas muči to što nemamo jasno određenje Beograda, pre svega prema obrazovnom i energetskom sistemu. A bez podrške Beograda, mi ne možemo opstati. Što se vojske tiče, ona će svakako destabilizovati region, ali predsednik Nikolić je već izgovorio da je prihvata do Ibra. Na pleća nas južno od Ibra, svalile su se etnički čiste institucije, u odnosu na koje nam treba zaštita Beograda, do koga ne možemo da dopremo.

Da li nove spoljne okolnosti zahtevaju novu diplomatsku poziciju?

Nalazimo se u šizofrenoj situaciji. Pokušavamo rezolucijom da legalizujemo dogovor iz Brisela koji je de fakto priznanje Kosova. Više se ne oseća da Srbija lobira da spreči priznavanja, što zemlje koje to nisu učinile stavlja u nejasnu situaciju, a nas pred pitanje da li ćemo promeniti Ustav da bismo legalizovali nezavisnost. Mislim da se traži način da se iz tog procesa izađe čist. Ovo liderstvo moglo bi da bude abolirano takve odluke, kad se promena Ustava izglasa na referendumu. Albansko liderstvo koristi tu situaciju, ali pokazuje da nije zrelo da vodi državu. Mene u parlamentu ne vide kao predstavnika građana, nego kao Srpkinju. Još uvek nam broje krvna zrnca. I nije im važno da nas integrišu u institucije, nego da prođe izborni zakon za koji okolnosti nisu spremne. S druge strane, biračko telo u ostatku Srbije pokazalo je da ga zanima ekonomija i borba protiv korupcije, a ne opstanak na Kosovu.