Ograničena liberalizacija

Raspisivanje tendera za CDMA licence 2009. je označilo početak liberalizacije. Očekivalo se da tržište bude liberalizovano 2010. Investitori koji su uložili u Orion telekom vodili su se principima koji su postojali u zemljama centralne Evrope. Računica je bila da će tržište fiksne telefonije povećati prihode 27 odsto u prvoj godini, a da će onda oni progresivno rasti, kaže Slobodan Đinović, generalni direktor Orion telekoma.

Država je odlagala potpunu liberalizaciju i mogućnost prenosa fiksnog broja da bi tako čuvala monopol državnog operatera. Kroz Telekom se vodi i socijalna politika budući da je cena te usluge potcenjena. To utiče na smanjene prihode i manje investicija. Zbog toga u Srbiji još uvek postoji 540.000 odnosno 20 odsto korisnika fiksne telefonije na analognim centralama koji neće moći da prenesu svoj broj. Ti korisnici su oštećeni, ali i kompanije poput naše koje bi trebalo da im pruže napredne usluge. Analogne centrale su veliki problem posebno za korporativni sektor. Oni nisu u mogućnosti da koriste usluge koje su u savremenom svetu uobičajene poput elektronskog faksa. Država je rekla da ima tri stuba ekonomije: energetiku, poljoprivredu i IT, a osnova IT-a su infrastruktura i napredni servisi, tvrdi Đinović.

Da li je fiksna telefonija isplativa ili je više reč o tome da budete u mogućnosti da pružite dodatnu uslugu?

Postoji tri miliona korisnika fiksne usluge koji svakog meseca plaćaju pretplatu četiri evra, što znači da Telekom ostvaruje 144 miliona evra prihoda pre oporezivanja godišnje. Za nekoga, dakle, to jeste značajan prihod, za nas je to samo dodatna usluga. Na razvijenim tržištima niko više ne gleda koliki je prihod od pojedinačnih usluga već se posmatra koliko usluga kupuje korisnik. U Srbiji jedan korisnik u proseku kupuje 1,2 usluge, a taj indeks u Sloveniji je 2,2, a u Evropi 2,7. U Srbiji težnja upravo treba da bude na rastu indeksa prodaje usluga korisnicima, a to možemo da uradimo samo ukoliko se to omogući infrastrukturom i regulativom.

Kako bi mogao da se reši problem što onaj ko prenese fiksni broj gubi ADSL uslugu od Telekoma?

To definiše član 26. Protokola koji smo jedini odbili da potpišemo sa RATEL-om, dok Zakon i Pravilnik tako nešto ne spominju. Tek poslednjih nekoliko meseci počela je priča da će svaki korisnik koji prenese svoj fiksni broj iz Telekoma izgubiti svoj ADSL priključak. Tako se demotiviše 700.000 korisnika da prenesu svoje brojeve. Da smo znali i ranije bismo digli svoj glas. Rešenje je da se uvede ADSL bez fiksnog telefona, što ne zahteva tehničke promene već se sve rešava dogovorom. Čak smo predložili Telekomu da cena zakupa porta bez fiksnog broja bude nešto veća od one sa fiksnim brojem. Dugoročno rešenje je mogućnost zakupa lokalne petlje. To je žica koja ide od centrale do stana korisnika i ona pripada Telekomu. Da bi se tržište liberalizovalo alternativnim operaterima se mora omogućiti da zakupe to parče infrastrukture. RATEL je to omogućio i 6. marta 2013. smo podneli zahtev za zakup lokalne petlje i niko nam još nije odgovorio. U praksi to nije moguće, a to je preduslov za potpunu liberalizaciju. Orion telekom je do sada Telekomu platio 28 miliona evra za zakup 50.000 portova. Spremni smo da pomognemo u rešavanju problema, ali nažalost, sa nama niko ne želi da razgovara u cilju razvoja celokupnog tržišta.

U mobilnoj telefoniji operatera je promenilo manje od dva odsto korisnika. Kakva su očekivanja kod fiksne telefonije?

Iskustva drugih zemalja u regionu pokazuju da je u periodu za osam godina fiksni broj prenelo od 40 do 60 odsto ljudi. Posebno veliku ulogu u tome ima korporativni sektor.