19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Strah od gubitka podataka toliko frustrira kompanije i individualne korisnike računarskih uređaja da je pravljenje rezervnih kopija dobilo i svoj Svetski dan bekapa, obeležen prošle nedelje. Može da se prati na tviter nalogu @WordBackupDay i istoimenom veb-sajtu, kao upozorenje da se krah fajlova događa mnogo češće nego što mislimo i to ne obavezno nekom drugom, pa otud i moto ne budi aprilska budala.
Prema istraživanju kompanije Haris Interaktiv iz NJujorka, ljude najviše brine zloupotreba finansijskih podataka, kako se izjasnilo 60 odsto korisnika iz Rusije, Amerike i Evrope. Sledi strah od gubitaka šifara za onlajn usluge (58 odsto), a rasprostranjena je i strepnja od nestajanja telefonskih imenika, porodičnih fotografija, video-snimaka, imejlova. Sličan rezultat pokazala je i studija o narušavanju sajber sigurnosti, po kojoj se 60 odsto potrošača najviše plaši gubitka podataka, 51 odsto strepi zbog neovlašćenih onlajn transakcija, polovina očajava zbog gubitka e-pošte, društvenih mreža i bankovnih računa, ali 43 odsto korisnika i dalje ostavlja svoje računare bez zaštite.
Kada se zna da naš virtuelni život i rad više nisu uskladišteni samo na stacionarnom računaru, već su se preselili na pametne telefone i tablete (u 2013. prodato je 968 miliona smartfona), jasno je da se strahovi umnožavaju, a hrani ih i nevesela statistika da se svakog minuta u svetu izgubi, ili ukrade 113 telefona, te da je jedan od deset računara zaražen virusima. Kada se tome doda činjenica da su prenosivi uređaji slabije zaštićeni od personalnih kompjutera i laptopa, da sajber-kriminalci napadaju kao ose aparate koji rade na Androidu (758,7 miliona uređaja, 78,4 odsto tržišta), da je Kasperski registrovao preko 10 miliona sumnjivih aplikacija za ovaj operativni sistem, jasno je koliko je važno pravljenje rezervnih kopija podataka i njihovo čuvanje na različitim lokacijama. To potkrepljuje i analiza singapurskih forenzičara, koja je pokazala da je od 203 nova računara s piratskim softverom, 61 odsto u startu bilo zaraženo zlonamernim softverom. Ali nisu samo zlonamerni hakeri problem, jer crkavaju i hard-diskovi (nije pitanje da li će, nego kada će), baterije na smartfonima pucaju, komponente otkazuju, a ni podaci u oblaku nisu uvek zaštićeni. Uprkos tome, više od 30 odsto korisnika nikada nije bekapovalo podatke, već se oslanja na mantru neće valjda.
Smatra se da će kompanije u svetu da potroše oko 500 milijardi dolara tokom 2014. godine na probleme koje pravi zlonamerni softver, od čega 127 milijardi ide na pitanja sigurnosti, a 364 milijarde na gubitke podataka. Predviđa se i da će individualni korisnici zbog sigurnosnih pretnji, zlonamernog softvera i piratskih programa tokom ove godine potrošiti 25 milijardi dolara i izgubiti 1,2 milijarde sati rada. Virtuelni kriminalci profitiraju od sigurnosnog propusta, s finansijski poražavajućim rezultatima za sve, kažu u Majkrosoftu.
Na primer, autori Crypto-Defence zarađuje 34.000 dolara mesečno samo od ucenjivanja korisnika, tako što šifruju većinu fajlova na zaraženim računarima, zahtevajući od korisnika da plati otkup kako bi ponovo mogao da koristi svoje fajlove. Infekcije ovim malverom, koji se širi spam imejlovima s skeniranim dokumentom, otkrivene su u više od 100 zemalja širom sveta. Kada se završi šifrovanje fajlova, CryptoDefence dodaje zahtev za otkup sa instrukcijama kako dešifrovati fajlove svakom folderu u kome se nalaze šifrovani fajlovi.
