Arhiva

Klinton - Buš, nova runda?

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Klinton - Buš, nova runda?


Od sledećih američkih predsedničkih izbora deli nas dve i po godine, ali spekulacije o mogućim kandidatima već su uveliko u toku, tim pre što se prognozira da bi se na izbornim listićima lako mogla naći dva dobro poznata prezimena - Klinton i Buš.
Hilari Klinton je najavila da će odluku doneti do kraja godine, a nešto slično moglo se čuti i od DŽeba Buša, mlađeg sina DŽordža Buša starijeg (predsednik od 1989. do 1993) i brata DŽordža Buša mlađeg (2001-2009); između dva Buša, u Beloj kući je osam godina (1993-2001) proveo suprug Hilari Klinton, Bil Klinton. U novembru 2016, kada se budu održavali naredni predsednički izbori, navršiće se, dakle, gotovo četvrt veka otkako je Klinton porazio starijeg Buša; a kako stvari sada stoje, nije nemoguće da i tada snage budu odmeravale ove dve porodice.
Prema poslednjem istraživanju NJujork tajmsa i televizijske kuće Si-Bi-Es, DŽeb Buš je na vrhu liste kandidata koje bi republikanci želeli da vide u trci za predsednika: 41 odsto članova podržava njegovu kandidaturu. Veliku podršku uživa i među republikancima naklonjenim donatorima, koji su u prošli put stali iza (inače prebogatog) Mita Romnija.

Iako se poslednjih godina držao van očiju javnosti, DŽon Elis - poznatiji kao DŽeb - Buš iza sebe ima solidno političko iskustvo. Još 1999. se našao na čelu Floride, kao njen guverner. Četiri godine kasnije osvojio je i drugi mandat i tako postao prvi i jedini republikanac koji je na tom mestu dobio dva mandata. Do 2007. vodio je Floridu između ostalog i zahvaljujući tome što je uspeo da osvoji podršku tamošnje mnogobrojne hispanoameričke zajednice. Tu je doneo još jedan rekord svojoj partiji, pridobivši 61 odsto glasova hispano glasača koji su ga podržali kada se prvi put kandidovao, a u nešto manjem procentu kada je to učinio drugi put. Većina Floriđana je, istina, na poslednjim predsedničkim izborima podržala demokratu Baraka Obamu, ali republikanci ipak računaju da bi čovek koji ih je u dva navrata privukao na izborima na Floridi to isto mogao da ponovi i treći put - ovog puta na nacionalnom nivou.

Pod uslovom, naravno, da se kandiduje. Najiskrenije mogu reći da ne znam šta ću uraditi, odgovorio je nedavno 61-godišnji Buš na novinarsko pitanje o eventualnoj kandidaturi, dodajući da će pri donošenju odluke važnu reč imati i njegova porodica.
Dok Buš ispipava teren i razmišlja o mogućim opcijama, iz same Republikanske partije i onih koji je podržavaju stižu mu poruke podrške. Uz njega je većina onih koji su na prošlim izborima podržali Romnija; kao i oni koji očekuju da Hilari Klinton objavi svoju kandidaturu; a pre svih, oni kojima se ne dopada jačanje radikalnog republikanskog krila, Čajanke (Tea Party), s kojim je partijski mejnstrim tokom prošle kampanje intenzivno koketirao.

DŽeb Buš je već izazvao buru u konzervativnim krugovima nedavnom izjavom o reformi imigracione politike. Generalno blagonaklon prema došljacima, izjavio je da ilegalne imigrante treba razumeti, da je njihovo napuštanje domovine čin proizišao iz ljubavi prema svojim porodicama koje pokušavaju da izdržavaju, te da, iako su ilegalnim prelaskom granice prekršili zakon, nisu kriminalci, već pre svega ljudi koje treba razumeti. To se nije svidelo mnogima iz tvrđeg krila partije - a naročito sledbenicima Čajanke - ali je upravo naišlo na odobravanje onih koji očekuju da se partija distancira od svog ultrakonzervativnog dela, čiji eventualni predsednički kandidat - ako bi uopšte uspeo da se izbori za republikansku nominaciju - realno ne bi imao nikakve šanse u trci sa Hilari.

Za DŽeba se, nasuprot tome, smatra da bi kao kandidat imao sasvim solidne šanse na uspeh. On ima sve što bi bilo potrebno za takvu trku, uključujući i prezime - a to u američkoj politici nije malo. Tim pre što je kao guverner pokazao da može da bude uspešan menadžer i sposoban vođa.
Pa ipak, koliko god mu prezime Buš s jedne strane otvara vrata, s druge nosi opterećenje zbog političkog nasleđa vladavine DŽordža Buša mlađeg, te generalne zasićenosti biračkog tela predsednicima iz iste familije: ratovi u Iraku i Avganistanu, Gvantanamo, kršenje ljudskih prava, ogromni deficit - sve ono što je obeležilo vladavinu DŽebovog brata sada bi i njemu samom kao predsedničkom kandidatu predstavljalo teret.

Značajno je i za koga će se odlučiti Demokratska stranka. Ukoliko Hilari Klinton i dobije podršku partije za to, republikancima će biti potreban podjednako jak i prepoznatljiv kandidat. U samoj partiji Hilari po svoj prilici neće imati jaču opoziciju; osim toga, porodica Klinton ima podršku Volstrita, ogromno iskustvo u vođenju kampanja, te jake donatore.

A novac je u svakom narednom izbornom ciklusu sve važniji element izbora. Troškovi za predsedničke izbore 2008. bili su udvostručeni u poređenju sa 2004, da bi 2012. bili gotovo četiri puta veći odnosu na 2008
Limiti koji su nekada važili i ograničavali sumu koju pojedinac može da donira u roku od dve godine, promenjeni su. Ograničenja za jednog kandidata još važe, ali je zato moguće donirati više njih, a sredstva su ograničena na 3,6 miliona u izbornom ciklusu. Tako je već primećeno da je sada moguće kupiti ceo Kongres - ali se, sa druge strane, za kandidate otvaraju i veće mogućnosti.

Za Hilari Klinton sakupljanje sredstava svakako neće predstavljati problem. Iako se još nije konačno odlučila, iz njenog štaba stigla je poruka da je za eventualnu kampanju već skupljeno 1,7 miliona dolara u prva tri meseca ove godine. I to dok se još uopšte ne zna da li će se kandidovati.
Posle 20 godina na glavnoj političkoj sceni, Hilari je prošla put prve dame, senatora, predsedničkog kandidata, državnog sekretara... Već deset godina je na prvom mestu Galupove ankete kao najcenjenija žena Amerike.
Ona će se kandidovati - ali to još ne zna izjavio je za NJujork magazin jedan njen saradnik. To je kao sila istorije. To je neumoljivo, to je kao gravitacija. Mislim da ona veruje da se više pita o tome nego što se u stvari pita.

U junu se očekuje izlazak knjige o periodu koji je provela na mestu državnog sekretara tokom prvog Obaminog mandata. Tu će se, najavljuje izdavač, naći i razmišljanja o tome kako se nositi sa izazovima 21. veka. I u toj najavi mnogi su već videli buduću kandidatkinju za predsedničku trku.
Podrška među demokratama joj ne nedostaje. Prema jednom istraživanju, još prošlog septembra oko 65 odsto demokratskih glasača bilo je za to da se Hilari nominuje za predsednika 2016. Iza nje je tada bio aktuelni potpredsednik DŽo Bajden sa 10 odsto podrške. Među mogućim kandidatima su i njujorški guverner Endrju Kuomo i guverner Merilenda Martin OMali. NJihove šanse, međutim, drastično će pasti onog časa kada Hilari objavi nameru da se kandiduje.

Što se republikanaca tiče, u trku za predsedničkog kandidata ući će najverovatnije i Ted Kruz, senator iz Teksasa; Marko Rubio, senator sa Floride; Kris Kristi, guverner NJu DŽersija; Rik Peri, guvernener Teksasa Ali i za njih je pitanje šta će odlučiti ako DŽeb Buš prelomi da treba da krene očevim i bratovim putem.

Do kraja ove godine znaće se odluke o kandidaturi, a tada se lako može ispostaviti da matrijarh Bušovih, Barbara Buš, nije bila u pravu kada je primetila kako ima i drugih američkih porodica koje bi mogle da daju šefove država, jer je već bilo dovoljno Bušovih. Možda ih je i bilo dovoljno, ali izgleda da Klintonovima i Bušovima nikad nije dosta.