Arhiva

Agresivno

Jovan Ćirilov | 20. septembar 2023 | 01:00
Agresivno


Između dva svetska rata i doskora zvali smo to stranim rečima. Ima najmanje pedeset što većih što manjih, što boljih što slabijih rečnika stranih reči. Odskora, pojavio se tolerantniji naziv za takve reči evropeizmi, jer ih imaju svi evropski, a najverovatnije i neki vanevropski jezici. Znači, nisu te reči samo nama strane, ako nam je uopšte strano nešto iz latinskog ili starogrčkog jezika.
Osim novih evropeizama, neke davno u nas znane strane reči dobijaju nova značenja. Pogađate, opet preko engleskog.

Tako reč iz naslova agresivno koja je doskora imala kod nas i u drugim jezicima samo negativno značenje, kao sinonim napadački, nametljivo, počinje da se upotrebljava na anglosaksonskom jezičkom području kao pridev i prilog koji nema isključivo negativno značenje. Tako, npr. agresivna propaganda ili kampanja ne znači da je neko neuljudno i nevaspitano preduzeo propagandu svojih proizvoda ili kampanju za svog kandidata na neku od javnih funkcija. Danas to znači, kako bi irski dramatičar Šon O' Kejsi rekao, da je nešto derogativno i nauštrb. Recimo, agresivno lečenje znači samo temeljno lečenje, najefikasnijim medikamentima i drugim terapeutskim sredstvima.

Reč agresija je latinskog porekla od glagola aggredi pristupiti, približiti se, napasti, iz porodice reči koje u osnovi imaju pomenuti latinski glagol kao digresija, ingresija, regresija, i transgresija, a koji je izveden od glagola gradi stupiti i prefiksa ad ka, prema.
Poznati teoretičar ratne strategije Klaus fon Klauzevic (1780-1831) je konstatovao: Ne preduzimajte ratni napad, agresiju, bez jasne namere šta time hoće da postignete.