Arhiva

Da smo prihvatili NATO bazu, sačuvali bismo Kosovo

Tanja Nikolić Đaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Da smo prihvatili NATO bazu, sačuvali bismo Kosovo


Lokalna policija sa severa Kosova izveštavala je republički MUP o pljački pod patriotskim pokrićem, brojnim malverzacijama kojima se tokom 12 godina novac namenjen za ostanak i povratak srpskog stanovništva na KiM slivao u privatne džepove mešetara, preduzetnika i političara, a budžet Srbije oštećen za oko 2,8 milijardi evra. Ali, mnoge istrage u tim predmetima su zaustavljene, otkriva za NIN Momir Stojanović, predsednik Anketnog odbora.

Ko je stopirao istrage?


Neko iz rukovodstva MUP.

Ko? Zašto niste naveli imena u izveštaju. Zašto ste tako obazrivi kada su u pitanju imena visokih političara, pripadnika ministarstava i policije?

Imenima treba da se bave istražni organi.

Ko je Agim Hasani? Piše da je za 9 ari placa dobio 100.000 evra. To je realna cena na Kosovu?

Ne, ni izbliza nije to realna cena. To je samo primer pljačke na KiM naduvavanjem cena nekretnina kupovanih na severu Kosova radi rešavanja kadrovskih stanova i interno raseljenih lica novcem poreskih obveznika Srbije. Na severu Mitrovice 137 nekretnina kupljeno je na taj način.

Koji je mehanizam izvlačenja novca iz budžeta Srbije?

Firme koje su posredovale između Kosovsko mitrovačkog upravnog okruga i Albanaca od kojih su otkupljivane nekretnine u Severnoj Mitrovici mešetarile su. Novac je stizao iz Koordinacionog centra za Kosovsko mitrovački okrug, koji je bio naručilac i finansijer a posrednik su bile firme poput Masters i Daki. Jedna je cena isplaćivana onima od kojih su nekretnine ove firme otkupljivale, a druga je prikazivana Okrugu.

Ko je sve imao korist?

Ne mogu reći da li su samo posredničke firme. Ili neko iz Okruga ili Koordinacionog centra. To će pokazati istraga. Ali evidentno, ni u centru Beograda cena nekretnina nije po kvadratu 11. 000 evra. Drugo, indikativno, u otkupu nekretnina na severu od 2002. do 2012. za 30 stanova i kuća plaćeno je oko 5 miliona evra. Za te nekretnine, otkupljivane preko firme Daki od 2002. do 2005. ne postoje ugovori, već samo predugovori, što je samo po sebi protivzakonito.

Čije su to firme?

Firma Daki je vlasništvo Idriza Šijaka koji je i krivično procesuiran u Kraljevu. Okružni sud je doneo presudu, ali je posle oslobođen.

Ko je Šijak?

Imao je privatnu firmu u severnom delu Kosovske Mitrovice, potom se preselio u Bar. Pravosudni organi se bave prodajom 16 fiktivnih nekretnina od ukupno 137 koje uopšte ne postoje. U suštini, reč je o pranju para iz budžeta Srbije u kojem su učestvovale posredničke firme i zaposleni u Kosovskomitrovačkom okrugu. Posredničkim firmama plaćen je iznos za svaku nekretninu dva odsto od isplaćene vrednosti. A potom pošto to nije bilo dovoljno, te firme su nakon otkupljivanja nekretnina angažovane za renoviranje i adaptaciju. Tu je dodatni novac iz budžeta istrošen.

Ima tu još firmi?

Od 2005. do 2012. dobar deo nekretnina otkupljen je posredstvom privatne advokatske kancelarije Savić iz Severne Mitrovice, i za svaki kupoprodajni ugovor toj advokatskoj kancelariji plaćeno je 800 evra.

Ko stoji iza te kancelarije?

Vlasnik je tada bio vrlo blizak istaknutim političarima na severu Kosovske Mitrovice i Kosovskomitrovačkog okruga. Tako Kosovsko-mitrovački okrug otkupljuje kuću od gospodina Kalabe, predsednika nekadašnjeg Kosovskomitrovačkog upravnog okruga za 400.000 evra, a onda tu kuću dodeljuje Kalabićevom sinu. Taj detalj se ne pominje u izveštaju, jer mahinacija je toliko da ih sve nismo ni mogli staviti u izveštaj.

Šta radi policija sve to vreme? Šta radi Nebojša Čović?

Čović se pominje u izveštaju oko sanacije posledica zemljotresa. Čović je naredio da se dokumentacija iz Kosovskopomoravskog okruga o sanaciji oštećenih objekata preko Borislava Pajića, funkcionera Koordinacionog centra, preda Koordinacionom centru.

Najveće zloupotrebe su oko otkupa nekretnina. Kada se to odigravalo? U kom vremenskom periodu?

Od 2002. do 2005. godine 30 nekretnina je otkupljeno a 137 od 2005. do 2012. godine.

Ko je bio na čelu Koordinacionog centra u to vreme?


Do 2005. Čović, posle toga Sanda Rašković Ivić, a zatim Slobodan Samardžić.

Zašto se ne pominju njihova imena? Zar njihova odgovornost nije nesporna, s obzirom na funkcije koje su obavljali u tom periodu?

Anketni odbor ne može da kaže čija je odgovornost. Imali smo mandat da snimimo da li postoji indicija o nenamenski trošenim budžetskim sredstvima. I to smo pokazali.

Zašto nema imena ovih ljudi s obzirom na to da su mahinacije vršene u toliko dugom periodu i nemoguće je da nisu znali za njih?

Anketni odbor po poslovniku Narodne skupštine nema mandat da istražuje, obavlja razgovore sa Čovićem, Samardžićem.

Kada ste završili izveštaj?


Osamnaestog septembra.

I, šta se od tada dešava?

Nismo hteli da izveštaj ima političku konotaciju...

Tužilaštvo uz vaš izveštaj ne bi trebalo da ima veliki problem, ali i dalje ne reaguje ?

Tužilaštvo je trebalo da reaguje po službenoj dužnosti, mnogo pre, MUP takođe.

Sada ste im pružili dokaze. I?

Skupština će razmatrati izveštaj Anketnog odbora. Ukoliko ga usvoji, on ide prema Vladi, sa preporukom da nadležni organi po svakoj stavci iz izveštaja preduzmu istražne mere, kadrovske smene...

Zar tužilaštvo nema obavezu da reaguje na sve što je do sada izneto u javnosti?

Ima. Pod uslovom da radi svoj posao i da je nezavisno. Da su MUP i tužilaštvo radili svoj posao ne bi bilo potrebe da se tim bavi Anketni odbor i to bi odavno bilo krivično procesuirano. Ali, vi govorite o pravno uređenoj državi, ja o faktičkom stanju. A ono je takvo da zloupotreba u trošenju budžetskih sredstava za 12 godina na KiM nije mogla da se odvija bez političke podrške.

Vaš izveštaj je dokaz o sistemskoj državnoj patriotskoj pljački?

Nema organizovanog kriminala nigde u svetu pa ni u Srbiji bez jakih pozicija u MUP-u, tužilaštvu i politici. I u ovim malverzacijama na KiM, obaveza ministarstva je da ako nešto finansira preko svog nadzornog organa to prekontroliše. A mi smo pronašli objekte koji nisu uopšte izgrađeni, a čija izgradnja je finansirana daleko premašujućim vrednostima od potrebne. U proteklih 12 godina pet, šest firmi je imalo ekskluzivno pravo izvođenja radova na KiM.

Zašto se niste bavili švercom nafte?

Ne možemo nikoga optužiti ako nemamo ozbiljne dokaze.

Štite nekoga ili je to bio i još jeste državni posao?

Ne, ne, ne.

Čuli ste za Zvonka Veselinovića?

Verovatno mislite na šverc nafte. Nismo se bavili problemom isporuke naftnih derivata iz centralne Srbije i Trepčom jer ta dva problema iziskuju daleko više vremena. Opet se vraćamo na sistemsku pljačku, odnosno na nefunkcionisanje nadležnih državnih organa. Gde je tu moguća zloupotreba. Kada bilo koji korisnik kupuje naftu u rafineriji Pančevo, plaća porez državi. Ali problem nastaje što je nesrazmerno velika količina naftnih derivata u odnosu na naše stanovništvo na KiM. Po nekoj računici ispada da svaki stanovnik KiM ima po dva automobila i vozi neprekidno u toku meseca ne bi li potrošio toliko nafte. To znači da isporučena količina nije srazmerna realnim potrebama stanovništva. Postavlja se pitanje gde završava ta nafta. Deo je završio južno od Ibra na pumpama čiji su vlasnici Albanci, deo na pumpama na severu Mitrovice čiji su vlasnici Srbi. I danas na tim pumpama nemate fiskalni račun. Deo za koji se bojim da je najveći nikada ne stigne na KiM, samo se papiri operu preko KiM. Nafta se vrati i za veličinu PDV prodaje na pumpama na prostoru centralne Srbije.To bi trebalo da je deo istrage tužilaštva i MUP.

Ko je učestvovao u tom poslu?

To nije moguće bez jakih pozicija u poreskoj upravi, Ministarstvu energetike.

Veselinovića dovode u vezu sa braniocima barikada i za taj patriotski čin dozvoljen mu je šverc?

Govorite o političkoj dimenziji u koju ne bih ulazio. Ne vidim odgovornost samo jednog ministra za KiM već svih koji su bili u peridu od 2002. do 2012. To može da se pravda nesposobnošću , nesnalaženjem ili prikrivanjem takvih radnji.

Prema našem Krivičnom zakoniku, to je krivično delo saučestvovanja?

Da. Za plasirana sredstva preko Koordinacionog centra za KiM verujem da bi morali da daju pojašnjenja.

Da li je Goran Bogdanović kupio stan od državnih para?

Jedan ministar je preko preduzeća Ibar koje gazduje Hidroelektranom Gazivode došao do stana. Remont hidroelektrane je preplaćen i postoje indicije da je od dela tog novca isplaćenog na ime remonta kupljen stan nekom od ministara za KiM.

Govorite o Bogdanoviću?

Zna se kada je vršen remont i ko je u to vreme bio ministar. Podsećam, izveštaj je napisan tako da ako neko hoće...

Tužilac?

Tako je. Imamo tužilaštvo i ako neće ranije, kada dobije nalog Vlade, ako to nije uradio po službenoj dužnosti, moraće da reaguje.

Zaobišli ste Trepču. Zašto? Osetljivo pitanje na liniji Beograd - Vašington?

Ne, ne, ne. Trepča je složen problem. Nije nam manjkalo dokumentacije, naprotiv. Iz nje se vidi da je mimo zakona kopana ruda. Trepča kopa po takozvanoj zlatnoj žici. Nerealno je prikazana mala količina procenta olova i cinka u koncentratu rude. I treće, prodavan je po mnogo manjoj ceni od cene na svetskom tržištu.

Ko je za to odgovoran?

Nerešen status Trepče. Postoji li ono u okviru RS ili kosovskih institucija.

Čija je Trepča?

Ne mogu reći čija je. A dok se ne sazna čija je Trepča, ne može se ništa uraditi. A to zašto se ne zna čija je Trepča, to je pitanje...



Možda zbog američkog profita, vlasnik je američka kompanija?

Bilo je reči da će američka kompanija otkupiti Trepču.

Da li je otkupila?

Da li će sklopiti ugovor ne znam, ali čini mi se da američka kompanija još nije ušla u posed.Interesna grupa godinama enormno zarađuje na rudnim bogatstvima.

Ko?

Ko je dugogodišnji direktor Trepče? Jedan isti čovek. Indikativno je da nijedna vlada, a koliko ih je bilo od 2000., tog čoveka ne kontroliše.

U tom periodu od 12 godina bili ste izvesno vreme direktor VBA?

Bio sam direktor VBA od 2003. do 2005. I hoćete da pitate da li ima moje odgovornosti? Nema moje odgovornosti, jer to nije bio delokrug moje nadležnosti. Da je VBA reagovala, kršila bi zakon. VBA se bavi kontraobaveštajnim poslovima, i mogli smo da delujemo da su u pitanju vojna lica. Ali ovako, bila je to isključiva nadležnost BIA, MUP i tužilaštva.

Kosovo je predstavljano kao nacionalno i bezbednosno pitanje broj jedan. U svim izveštajima tokom ovih godina VBA je Kosovo navodila kao faktor rizika broj jedan. Zašto niste signalizirali šta se događa?

VBA se bavila Kosovom samo u okviru sprečavanja separatističkih težnji. Pratili smo albanski faktor i to je bio naš delokrug. Da smo se bavili poslom koji nije naš, napravili bismo krivično delo.

Pošto se niko tim nije bavio 12 godina, u Briselu se Kosovo paralelno, dok traje pljačka KiM, rešava kao najvažnije pitanje za opstanak nacije. To je dokaz da država ne postoji?

Tako je. Tri institucije je trebalo da se bave time. To su BIA, MUP i Tužilaštvo. BIA u smislu informacija. Tužilaštvo pokretanjem postupaka i MUP realizacijom tog postupka.

Pitam vas isključivo kao bezbednjaka, i to dugo godina visokopozicioniranog obaveštajca koji je bio i na čelu Uprave za bezbednost Prištinskog korpusa. Kako vama deluje ta borba za KiM i integritet države dok gledate sva ta dokumenta?

Jako sam vam zahvalan na tom pitanju. Tu je suština... Ogromna sredstva poreskih obveznika Srbije nisu došla do onih kojima je trebalo, nego do onih koji su se obogatili u užoj Srbiji. I zato mora da dođe do promene srpske političke elite na samom KiM, kao i predstavnika političkih opcija koje se bave KiM. Oni nemaju više ni moralnog ni političkog kredibiliteta da se bave KiM.

Na koga mislite?

Na predstavnike svih stranaka i na onu koja se dominantno bavila Kosovom.

Imate Čovića, Bogdanovića, Samardžića... desetinu imena sa beogradskih adresa, njihova odgovornost mora biti ključna a ne lidera na samom KiM?

Istražni organi treba da utvrde čija je odgovornost konačna. Od ključne važnosti je da izveštaj ne završi u fioci. Ako neko hoće nezavisnu istragu, doći će do svakoga. Toliko je očiglednih elemenata u izveštaju da nije teško sprovesti istragu. Pitanje je političke volje.

Politički i faktički, Kosovo je završena priča?

Ne. Ništa u Srbiji ne može biti isto sa Kosovom i bez Kosova. Hašim Tači bi se i te kako odrekao severa Kosova, tih 12 odsto teritorije. I to je informacija iz krugova bliskih Tačiju i diplomatskih izvora. Ali EU ne želi taj scenario jer se plaši ukoliko se sever Kosova odvoji, veći deo Kosova će se pripojiti Albaniji i to će biti završni čin formiranja velike abanske države na Balkanu. EU ne odgovara formiranje Velike Albanije koja bi obuhvatala i deo Makedonije i CG i oni žele da taj srpski korpus na KiM zadrži Kosovo nezavisno.

Brisel?

EU. Da, Brisel.

Šta su interesi stranih službi, BND, MI6, CIA?

Pripajanje Kosova Albaniji, samo jednom skupštinskom odlukom, bio bi početak lošeg scenarija za EU. Evropa se plaši formiranja Velike Albanije. Ali ako znamo da EU neće pristati na podelu KiM onda mi moramo tu poziciju na mudar politički diplomatski način da koristimo. O.K., ako je nama suđeno da budemo Krajišnici, tampon zona formiranja Velike Albanije, `ajde da artikulišemo vitalne državne nacionalne interese, i pitamo, šta vi možete da uradite na očuvanju naših vitalnih interesa i očuvanju teritorijalnog integriteta. O.K., nećemo podelu KiM, ali hoćemo da KiM ostane sastavni deo Srbije i razradite čitavu metodologiju. Ako me pitate kakvi su interesi BND, MI6, CIA, FBI, FSB, oni su različiti. Politike SAD i EU se ne slažu.

Svi oni su prisutni u Srbiji?

Naravno, a MI6 je najprisutnija od svih. I najbolje upoznata sa stanjem. U međunarodnoj podeli interesnih zona u bezbednosnom smislu, Srbija je pripala Velikoj Britaniji, odnosno MI6, tako da nije čudno da je uticaj britanskog ambasadora, britanske službe na dešavanja u Srbiji godinama najbitniji.

Kako je MI6 postala dominantna u Srbiji?

Do 1996. BND i Nemačka su imali dominantnu ulogu na KiM i u Albaniji. Obuka terorističkih organizacija, tada nepovezana sa KiM, odvijala se u nekim kampovima u Nemačkoj, Švajcarskoj. I privremena kosovska vlada Bukošija formirana 1992. bila je u Nemačkoj i zna se da je nemačka služba BND na njeno stvaranje imala dominantan uticaj.

Šta za to vreme radi CIA?

CIA je 1996. izazvala operaciju izazivanja i upravljanja krizom u Albaniji kroz piramidalnu štednju, tada su bande ušle u magacine vojske i MUP a, uzele naoružanje. Imali ste nekontrolisanu situaciju u Albaniji, oružje na severu Albanije, novac na KiM i počelo je naoružavanje. Tako je u Albaniji i na KiM dominantnu ulogu, potiskujući BND preuzela CIA.

To ste beležili u izveštajima vojne tajne službe?

U arhivama vojnim postoji sve. Taj sukob između Nemačke, figurativno kao vodeće zemlje EU i SAD se ogleda na slučaju Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija. Opšte je poznato da Tači ima podršku Vašingtona i da su Medlin Olbrajt i Voker u tom sukobu izgurali Tačija za lidera, dok je Haradinaj, kao igrač BND, završio u Hagu. Haradinaj je radio kao izbacivač po švajcarskim noćnim klubovima, tamo vrbovan i zajedno sa Tačijem i još petoricom njih ubačeni su na KiM da izazovu oružanu pobunu.

To piše u arhivu VBA?

Piše sve.

Šta se dešava sa preraspodelom snaga CIA i BND?


SAD su želele da zbog pritiska nemačke javnosti deo američkog kontingenta koji je lociran na teritoriji Nemačke u vojnim bazama predislocira. SAD su imale potrebu da formiraju vojnu bazu bližu kaspijskom bazenu, bliže Rusiji.

U okviru operacije širenja NATO na istok?

Tako je, i smanjenja troškova transporta goriva, vojnika Kad god hoćete da smanjite troškove vi se približavate potencijalnom cilju. A cilj je kaspijski bazen i bogatstva koja poseduju zakavkaski region i kavkaski bazen. Onda je u pregovorima u Rambujeu, a to postoji u arhivama, traženo formiranje vojne baze na aerodromu Slatina kod Prištine, što je naš pregovarački tim odbio.

Šta su sve tražili?

Tražili su samo vojnu bazu kod Prištine i to je sve. Tada smo to odbili zbog nerealne procene političara.

Prihvatanjem, Kosovo bi ostalo u sastavu Srbije?


Tako je. Mi sada imamo ove probleme, imali smo rat, vojno smo poraženi, a baza Bondstil je postavljena i Amerikanci su time završili svoj cilj. Formirali su veliku vojnu bazu blizu potencijalnih žarišta i Kosovo ih više ne interesuje. Vruć krompir dalje prebacuju na EU. I sada ključno EU ima problem šta će da radi sa KiM.

Šta je interes stranih službi, MI6 kao najdominantnije u Srbiji?

Najprisutnija u Srbiji je tradicionalno dugi niz godina MI6 i najbolje operativne pozicije u Srbiji je napravila britanska služba. Uspela je da pozicionira ljude na ključnim mestima, gde se donose ključne odluke i gde su ključne informacije.

To su naši ili njihovi ljudi?

To su i njihovi i naši ljudi koji rade kao agenti.