Vreme je da Srbija primeni dogovore

Dve ekspresno uzastopne posete iz Brisela mogla je da očekuje novoformirana Vlada Srbije. Evropski zvaničnici dali su se na posao da u zemljama iz interesne zone, a van Unije, obezbede što širu podršku za svoju spoljnu politiku prema Ukrajini. Istovremeno, odobravanje planova vlade Aleksandra Vučića iz Brisela je dopiralo i pre njenog formiranja. Ketrin Ešton o tom odobravanju govorila je čak i pred parlamentom u kome nema nijednog poslanika koji se protivi integracijama u zajednicu čija je ona visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost. Jedva sedam dana kasnije, iz posete Štefana Filea proizašlo je da će se pridruživanje Srbije neometano nastaviti čak i ako nakon predstojećih izbora u Uniji ne bude njegove funkcije, komesara za proširenje. Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji potvrđuje za NIN da ovim dvema posetama Brisel želi da pokaže da snažno podržava pravac nove vlade i njene konkretne namere, posebno u vezi sa evropskim ambicijama Srbije.

Štefan File je boraveći u Beogradu rekao da je napredak Srbije bio impresivan, iako reforma sudstva nije završena, ekonomski parametri su loši, prevedena je tek trećina pravnih tekovina. Šta je impresivno u našem napretku?

Zvaničnim otpočinjanjem pregovora sa EU, Srbija je ušla u novu fazu. To ne bi bilo moguće bez napretka u dijalogu između Beograda i Kosova, ali ključno je, takođe, i bez nastavka rada Vlade u onim oblastima koje predstavljaju najveći prioritet za svaku potencijalnu članicu Evropske unije - u oblastima osnovnih prava, reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv diskriminacija. Tokom prošle godine, usvojene su nove strategije i počela je njihova realizacija u svim ovim domenima, koji su naročito bitni zbog novog pristupa EU proširenju. Posle formiranja nove vlade, vlade koja ima veoma jasnu nameru da ubrzanim tempom nastavi put ka EU, vreme je da vidimo suštinsku implementaciju u svim ovim domenima. Svi su svesni toga da će tek u sledećoj fazi doći do konkretnih rezultata tog rada, ali bez te pripreme, koju smo videli tokom ovih godinu dana, ne bi došlo do tog sledećeg koraka.

Komesar je, takođe, rekao da će EU pružiti stručnu i tehničku pomoć Srbiji. Da li će nova vlada biti za te velike korake nagrađena i nekom vrstom finansijske pomoći budžetu? Šta znači stručna i tehnička pomoć?

Evropska unija već dugi niz godina pruža finansijsku i tehničku pomoć Srbiji u različitim oblastima. Zalažemo se za to da zajedno sa Vladom Republike Srbije opredelimo prioritete koji odgovaraju prioritetima u evropskim integracijama, već više od 10 godina. Za to smo izdvojili preko dve i po milijarde evra. Jasno je da sada počinje nova faza pregovora, počinje faza koordinisane implementacije, što zahteva i još veći stepen koordinacije donacija, od strane EU i od drugih donatora. Nastavićemo sa programima, naročito što se tiče takozvanih IPA pristupnih fondova, na nivou oko 200 miliona evra godišnje. Razgovaramo sa novom vladom o ovoj temi kako bismo opredelili, na primer, prioritete ne samo za iduću godinu, nego i za period od 2014. do 2020. godine.

Unija očekuje jasnu agendu za poglavlja 23 i 24, Aleksandar Vučić je pominjao skoro otvaranje poglavlja 32, pa 35, a često se priča o tome da bi 2020. godina mogla da bude godina kada Srbija ulazi u EU. Kakav će biti sled događaja?

Što se tiče prvih koraka, prvih tehničkih procedura koje smo počeli posle odluke Evropskog saveta prošle godine i uoči otpočinjanja pregovora, zajedno sa pregovaračkim timom Srbije, uradili smo sve po rasporedu. Počeli smo tehničke preglede u septembru i logično smo implementirali sve što treba u procesima skrininga. Skrining je urađen za sedam poglavlja i do kraja juna verovatno ćemo završiti skrining za 18 od 35 poglavlja. To je tehnički, ali veoma bitan proces u pripremi za otvaranje novih poglavlja. Prema novom pristupu proširenju, prvi prioritet u našem zajedničkom radu biće poglavlja 23 i 24. U februaru je došlo do celog niza stručnih misija u vezi sa svim elementima iz ova dva poglavlja, čiji će zaključci biti ključan elemenat u izveštajima Evropske komisije zemljama članicama. Evropska komisija igra centralnu ulogu u svim ovim procesima, ali su zemlje članice, ključne u vezi sa svakim korakom napred. Čini nam se da je realno, ako sve ide po rasporedu, da dođe do suštinskog napretka koji bi verovatno omogućio otvaranje ta dva poglavlja u prvoj polovini 2015. godine. Završili smo skrining poglavlja 32, u vezi sa javnim finansijama, i otvaranje ovog poglavlja je od velikog značaja za finansijske reforme. Skrining poglavlja 35 smo završili u januaru, sada se priprema izveštaj zemljama članicama na bazi napretka u dijalogu i videćemo kada ćemo moći da tvorimo i ovo poglavlje.

Pored Kosova, šta će biti najteže pregovaračke teme za Srbiju?

Ponoviću tri elementa koja je pomenuo komesar File. U ovom trenutku, prva tačka se tiče ekonomskih izazova i mi smo istakli podršku od strane EU opštem pravcu ekonomskih i strukturnih reformi, koje je gospodin premijer opisao u svom ekspozeu u parlamentu. Drugi element se tiče vladavine prava, i pre svega, koristeći jezik pregovora, poglavlja 23 i 24. Treća tačka se tiče daljeg napretka u vezi sa dijalogom sa Kosovom.

A četvrta, koju je premijer pomenuo, ali je nije otkrio?

To su ta tri elementa o kojima je bilo reči tokom naših pregovora. Mislim da je gospodin File pomenuo još da građani treba što pre da vide i osete konkretan napredak u evropskim integracijama. Možda je to ta četvrta tačka.

Kako će poglavlje 35 uticati na druga poglavlja. Strahuje se da bi to poglavlje moglo da usporava pregovore po drugim pitanjima?

Dijalog između Beograda i Prištine je najbitniji mehanizam za napredak u vezi sa sveobuhvatnom normalizacijom odnosa, kao zajedničkim ciljem, koji je definisao Evropski savet i koji podržavaju vlade u Prištini i Beogradu. Poglavlje 35 je mehanizam druge vrste. To je bilateralni mehanizam između EU i Srbije. Na Beogradu i Prištini je da napreduju u vezi sa dijalogom, ali naravno uz dalju političku, moralnu, čak i finansijsku pomoć od strane EU. U vezi sa time, mislim da je veoma ohrabrujuće to što čak i tokom izborne kampanje, ni ovde ni sada u Prištini, sastanci nisu prekinuti.

Od Srbije se neće očekivati da prizna Kosovo dok to ne učine sve članice. Šta će se dogoditi kad one promene svoju politiku? I na koji način je uopšte moguće članstvo Srbije pre Kosova?

Već postoji jedna veoma važna obaveza Beograda, ali takođe i Prištine iz Sporazuma od 19. aprila prošle godine, da nijedna strana neće da blokira put druge ka članstvu u EU. Nije na meni da pričam o namerama zemalja članica. Postoje različite politike u pogledu statusa. Uprkos tome, postoji jedinstven stav svih članica koji su one izrazile u diskusijama, izjavama i odlukama Evropskog saveta, što se tiče opšteg pravca. Cilj naših zajedničkih napora mora da bude to što zovemo sveobuhvatna normalizacija odnosa. To je takođe zahtev i očekivanje od strane EU i o tome nema nedoumica. Nije reč o priznanju Kosova.



To podrazumeva potpisivanje još jednog sporazuma?

Teško bi bilo da dođe do sveobuhvatne normalizacije u pravom smislu te reče bez potpisivanja daljih dogovora.

Ban Ki Mun nije zadovoljan primenom Briselskog sporazuma. Akcenat je stavio na formiranje zajednica srpskih opština

Kao što sam rekao mislim da su obe strane implementirale većinu obaveza koje postoje u Sporazumu od 19. aprila. Došlo je do konkretnih rezultata uključujući i, na primer, lokalne izbore na Kosovu koji su ključan preduslov za dalji napredak. Mislim da je bitno da vidimo konstantan napredak i opšti pozitivan pravac u ispunjavanju tih obaveza. Što se tiče zajednice srpskih opština, jasno je prema Sporazumu da je njeno osnivanje obaveza u skladu sa kosovskim zakonodavstvom. Intenzivno se radi na tome da statuti svih ovih opština budu usklađeni sa kosovskim zakonodavstvom, ali i u interesu opština i građana. Ubeđen sam da ćemo nastaviti ovaj proces, koji se nije prekidao ni uprkos političkim i drugim teškoćama, koje smo doživljavali, naročito tokom izbornog perioda.

Da li sa srpskim zvaničnicima razgovarate o Ukrajini?

Sa Srbijom koja je veoma bitan politički partner EU stalno razgovaramo u vezi sa svim bitnim pitanjima i želimo plodotvornu saradnju i otvorene diskusije. Naravno da je bilo reči o veoma teškoj situaciji u Ukrajini. Jasno je da Srbija deli našu duboku zabrinutost zbog situacije koja se odvija i jasno je da Srbija, takođe, podržava teritorijalni integritet Ukrajine. EU je u ovom trenutku posvećena radu na diplomatskom nivou da dođe do deeskalacije situacije. To je naš najveći prioritet i želimo da svi naši partneri nađu način da podrže ove napore.

Da li u Briselu postoji razumevanje za suzdržan stav Srbije u vezi sa ukrajinskom krizom?

Postoji razumevanje za specifičnost odnosa između Srbije i Ruske Federacije. I zemlje članice imaju svoje veoma bitne i u nekim slučajevima veoma razvijene, čak i istorijske odnose sa Rusijom. Reč je, pre svega, o tome kako da dođe do poboljšanja situacije i to je sada naš najveći zajednički izazov. I za EU i za sve naše partnere, uključujući i Srbiju.

Da li se o Trećem energetskom paketu pregovara i u ovom trenutku bez obzira na situaciju u Ukrajini? Koje će biti obaveze Srbije po pitanju Južnog toka?

Postoji zakonodavni i politički okvir i obaveze zemalja članica u vezi sa time. Srbija je članica i potpisala je Sporazum o Energetskoj zajednici i u skladu sa tim bi trebalo da primeni Treći paket od početka 2015. godine. Vlada Srbije je sigurno svesna svega što to znači. Opšta politička i bezbednosna situacija je nezgodna, ali je bilo nekoliko sastanaka na nivou ministra energetike Ruske Federacije i s komesarom Etingerom, koji je na nivou EU zadužen za energetiku.

Snažno podržavate slobodu medija, ali kako tumačite prve korake nove vlade u tom pravcu - SNS je javno kritikovao javni servis, a bilo je pokušaja da se određeni mediji sklone iz Narodne skupštine.

Mislim da je svima jasno da je sadašnja situacija u medijima u Srbiji nezadovoljavajuća. Zbog toga smo stalno insistirali da prethodna i nova vlada nastave posao u vezi sa implementacijom medijske strategije. Lično sam bio zadovoljan kada sam čuo u ekspozeu premijera jasnu nameru da se usvoji paket od tri nova zakona - zakona o elektronskim medijima, o javnom informisanju i još čekamo nacrt zakona o javnim servisima. Želimo da što pre dođe do usvajanja ta tri zakona, ali u tom trenutku počinje najveći izazov. NJihova implementacija neće biti jednostavna, jer treba da se poštuju veoma bitni principi kao što je, na primer, transparentnost vlasništva u ovoj oblasti. Treba veoma pažljivo pratiti implementaciju ovog zakonodavstva, ali jasno da je sloboda medija kamen temeljac svakog demokratskog društva. Nije prijatno, ali pre svega, nije pravedno kada podaci iz istraga cure u javnost kroz medije. Mislim da je na svima, i u medijima i u institucijama, da poštuju opšte principe slobodnog informisanja. Nije prihvatljivo da institucije vlasti, da zaposleni u institucijama vlasti omalovažavaju prava građana na ovaj način. Što se tiče javnog servisa, on ima ulogu i obavezu da posmatra i kritikuje vladu i vlada to treba da razume.

U ovom trenutku u srpskom parlamentu nema niti jedne partije koja se protivi evropskim integracijama. Da li je to dobro za integracije ili problem za razvoj demokratije u Srbiji?

Parlament ima veoma bitnu ulogu u svakoj demokratiji, ali ima ključnu ulogu, takođe, u vezi sa evropskim integracijama. Naravno da parlament mora da dosledno i pravedno prati implementaciju svih zakona i mora da bude u prilici da postavlja pitanja, da kontroliše institucije vlasti. Pozitivno je to što su građani Srbije u velikoj većini glasali za stranke koje podržavaju evropski put Srbije, ali treba da budemo svesni toga da nisu svi građani ubeđeni u to da je taj put najbolji. A treba da se poštuju svi i mišljenje svih građana u svim bitnim temama u društvu, uključujući i evropske integracije.

Rusija ga slavi, ali Dan pobede nad fašizmom, 9. maj, u EU se danas proslavlja samo kao Dan Evrope, iako fašizma i dalje ima u Evropi.

Dan Evrope je dan kada slavimo i obeležavamo postignuća u vezi sa stvaranjem EU tokom decenija posle Drugog svetskog rata. Kad obeležavamo to što je došlo do jedne unije, koja akcenat stavlja na zajednički rad i realizaciju zajedničkih ciljeva u vezi sa zajedničkim vrednostima. Tog dana se sećamo da smo posle rata uspeli da stvorimo nove okolnosti mira i stabilnosti u Evropi, da su se zemlje i narodi koji su ratovali ujedinili u skladu sa zajedničkim vrednostima. I nije došao kraj u realizaciji tih ciljeva, naročito ne što se tiče ovog regiona. Naš zajednički izazov sada je kraj procesima evropskih integracija - da uključimo sve zemlje Evrope u ovu porodicu.