Unutrašnje perspektive

Naša stvarnost sastavljena je od činjenica i slagalica, koje nam predočava neizbežna dnevna informativa. Vesti koje nas obasipaju, međutim, dovoljno su inspirativne za film, koji opet tu stvarnost stilizuje. Dokumentarni filmovi danas svojom produkcijom i estetikom često pariraju visokobudžetnim bioskopskim ostvarenjima, koja često podležu diktatu tržišta. Stoga se festivali posvećeni dokumentarnom filmu dočekuju sa sve većom pažnjom i zanimanjem.

Beogradski festival dokumentarnog filma Beldoks, već sedmu godinu zaredom uspeva da okupi upravo najintrigantnija dela savremenog dokumentarnog filma. Tako će i ove godine, od 8. do 14. maja, tokom sedam dana festivala (u Sava centru, Domu omladine Beograda, Dvorani kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, Sinepleksu, Domu kulture Studentski grad), biti prikazana 34 ostvarenja recentne dokumentarne filmske produkcije iz celog sveta i iz Srbije. Filmovi će biti prikazani u šest programskih celina: Srpski takmičarski program, Međunarodni program, 3D, Beldoks podržava, Kosovo i Metohija u fokusu i Van konkurencije. Specijalni program biće posvećen obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata.



Za najbolji srpski dokumentarni film boriće se deset ostvarenja iz Srbije: Moj zanat Mladena Matičevića, Granice koje nestaju Ive Radivojević, 22 Vladimira Perovića, Živan pravi pank festival Ognjena Glavonjića, Inercija prošlosti Dejana Vražalića, Pogrebnik Dragana Nikolića, Bili smo prvaci sveta Ivice Vidanovića, Kad ti tata kupi slona Marije Žižović, Bicikli pričaju priče Milana Lisice i Lav s onog sveta Marka Cvejića. Odluku o najboljem filmu iz Srpskog takmičarskog programa doneće žiri u sastavu: Goran Gocić, filmski kritičar i autor, dobitnik NIN-ove nagrade, Dragan Petrović, režiser i prošlogodišnji pobednik Beldoksa i Đelo Hadžiselimović, urednik na HRT.

Ipak, najviše pažnje privlače one male intimne priče koje dolaze iz inostranih produkcija, koje su tokom minulih Festivala ostavile trajan pečat, brendirajući tako samu manifestaciju koja prikazuje ostvarenja sa visokim filmskim standardima. Sam letimičan pogled na ovogodišnji program ukazuje na nekoliko ostvarenja koja ne bi trebalo zaobići.

Beldoks otvara film Fudbalski trener Zoran i afrički tigrovi Sema Benstada iz Engleske, koji prati iskusnog srpskog fudbalskog trenera Zorana Đorđevića, na putu stvaranja prvog nacionalnog tima u novonastaloj državi Južnom Sudanu. Zoran je trenirao reprezentacije Bangladeša, Filipina, Sudana i Jemena, ali ništa ga nije moglo pripremiti za formiranje tima ni iz čega u najnerazvijenijoj zemlji sveta. U filmu je prikazana prva godina Zoranovog tima, od otkrivanja igrača u divljini do prijavljivanja ovce zvane Šampion za timsku maskotu. Finansijski krah nastupa kada Južni Sudan počne da gubi novac od nafte, koji čini neverovatnih 98 odsto državnih prihoda. Novca za finansiranje nacionalnog tima sve je manje što dovodi Zorana u konflikt sa lokalnim vlastima zbog njegovog agresivnog i čak diktatorskog stila vođenja tima. Pod ogromnim pritiskom, reprezentacija se takmiči na svom prvom velikom međunarodnom turniru, prevazilazeći prepreke poput malarije, smrti i siromaštva.



S druge strane, festival zatvara aktuelni dobitnik Oskara za najbolji dokumentarac, film Dvadeset stopa od zvezda Morgan Nevil iz SAD, svojevrstan pogled na slavu, iz ugla pratećih vokala. Dosad neispričana istinita priča o pratećim vokalima nekih od najvećih muzičkih legendi 21. veka, ispričana je dinamično i dirljivo. Film je omaž sjajnim glasovima čija imena niko nije znao, a koji su doprineli obliku i stilu popularne muzike. Ovaj film je i osvrt na konflikte, žrtve i nagrade karijera provedenih u usklađivanju sa drugima. Ovi daroviti umetnici pokrivaju širok spektar stilova, žanrova i era pop muzike, ali svako od njih nosi jedinstvenu fascinantnu i ličnu priču o životu provedenom u senci superzvezda. Uz retke arhivske snimke, film donosi i intimne intervjue sa Brusom Springstinom, Stivijem Vonderom, Mikom DŽegerom i Stingom, između ostalih. Ipak, ove svetski poznate ličnosti nisu u centru pažnje filma, već životne priče njihovih pratećih vokala.

Ne treba zaobići ni Umetnost i nasilje, grupe autora iz Palestine, SAD i Izraela. Inspirisana likovima iz Alise u zemlji čuda, Čekajući Godoa i Antigone, mlada glumica iz Palestine bavi se temom vojne okupacije i rodnog ugnjetavanja, nasilja i bola na sceni, kao i u životu. Prateći pravac svog voljenog režisera i borca za mir, DŽulijana Mer-Kamisa, koji je ubijen 4. aprila 2011. godine ispred pozorišta Freedom u kampu za izbeglice DŽenin, na teritoriji Zapadne obale, mašta u nepredvidivo surovoj okolini stvara umetničku pobunu, tvoreći živopisan i hrabar prikaz mlade i aktivne generacije Palestinaca.

Lepotica i bokser Zaharija Hejncerlinga iz SAD prati brak dvoje umetnika, njihovu borbu za umetnost i opstanak zajedno i pojedinačno. Kao osvrt na ljubav, žrtvovanje i kreativni duh, ova iskrena ljubavna priča istražuje burni brak, dug 40 godina, dva japanska umetnika, slikara tzv. bokserskom tehnikom Ušija Šinohare i njegove žene Noriko. Činilo se da mladom, nemirnom umetniku u Tokiju sleduje blistava budućnost i slava, te se u potrazi za svetskim priznanjem seli u NJujork 1969. godine, gde ipak ne nalazi komercijalni uspeh. Noriko se sa 19 godina preselila u NJujork da studira umetnost i zaljubila se u Ušija, a zatim odlučuje da napusti studije kako bi se posvetila bračnim dužnostima i ulozi asistenta svog nedisciplinovanog muža alkoholičara. Tokom braka uloge su se zamenile. Sada osamdesetogodišnjak, Ušio se bori da kreira svoju umetničku zaostavštinu, dok Noriko napokon dobija priznanja za svoja umetnička dela seriju crteža naslovljenu Slatkica, u kojoj predstavlja svoju, ne tako laku, prošlost sa Ušiom. Obuhvatajući četiri decenije njihovih života, ovaj film je portret para koji se bori sa večnim temama žrtvovanja, razočaranja i starenja u pozadini života posvećenih umetnosti.



Film Gospodar svemira Marka Baudera iz Austrije, osamdesetosmominutni je razgovor sa čovekom koji dnevno zarađuje nekoliko miliona evra. Bio je jedan od vrhunskih nemačkih investicionih bankara. Pravio je milionske profite na dan. Sada sedi u praznoj zgradi banke u finansijskom centru Frankfurta i priča. Zastrašujuća unutrašnja perspektiva jednog megalomanskog, kvazireligioznog paralelnog sveta iza ogledalskih prozora.
A unutarnje perspektive ljudi o kojima filmovi govore glavni su adut ostvarenja, intimističkih a provokativnih. Baš onakvi kakve smo navikli da gledamo upravo na Beldoksu.