Gleda Miljacku vidi Vrbas

Ispostavilo se da nije bilo neophodno da Aleksandar Vučić posluša savete koji su preplavili bosanske medije odmah nakon najave njegove posete Sarajevu da pre dolaska u kotlinu Miljacke, u Potočarima klekne i oda počast srebreničkim žrtvama. Došao sam kao prijatelj i predstavnik zemlje koja poštuje teritorijalni integritet BiH ali i Republike Srpske, rekao je premijer Srbije, dočekan uz najviše državne počasti, dok je Vjekoslav Bevanda, predsednik Veća ministara BiH i njegov glavni domaćin, novinarima objašnjavao kako su razgovori protekli u atmosferi dubokog uvažavanja, bez kompleksa i uz niz konkretnih predloga.

Izgleda i da su se stekli uslovi da dve zemlje na ivici finansijske propasti porazmisle o šansama da zajedno zakrpe bar neke od zjapećih rupa raspoređenih s obe strane Drine: Bevanda je rekao i da je sastavljena čitava lista privrednih interesa i najavio da će uskoro biti odlučeno da li će planirana zajednička sednica dveju vlada biti održana pre oktobarskih izbora u BiH. Iako je ekonomija bila centralna tema Vučićevih sastanaka sa ključnim sarajevskim zvaničnicima, nije izostala ni ljudska dimenzija posete - kako zbog odnošenja vrednog poklona bolnici Abdulah Nakaš, tako i zbog posete Gazi Husrev-begovoj džamiji, katedrali i Sabornoj crkvi.

Sve bi to moglo da doprinese zatrpavanju onih kostura iz ormara kojima su opterećeni odnosi Beograda i Sarajeva. A kad su kosturi tako brojni, nije previše čudno što, uprkos besprekornim i krajnje konstruktivnim zvaničnim izjavama, ima onih koji veruju u skrivene motive Vučićeve odluke da prva destinacija koju će posetiti u svojstvu premijera Srbije bude baš Sarajevo.

Sumnje izrečene u Bosni, međutim, potpuno su suprotne onima koje su se mogle čuti u Srbiji. Da zamešateljstvo bude potpuno, i sarajevske strepnje od navodnog naprednjačkog plana o formiranju zajedničke države sa RS, i beogradske spekulacije o Vučićevom distanciranju od predsednika RS Milorada Dodika i njegovih najava napuštanja Federacije, pozivaju se na isti argument: saopštenje iz kabineta predsednika Tomislava Nikolića emitovano u petak. Iako su srpski mediji prilično uspešno zaturili taj diplomatski skandal, ipak se, makar na internetu, moglo saznati da je, nakon sastanka Nikolića sa Miroslavom Lajčakom, zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Slovačke, ambasada Slovačke u Sarajevu demantovala navode iz predsedničkog saopštenja. One, prema kojima se Lajčak složio sa Nikolićevom tvrdnjom da je što se tiče BiH, sve više očigledno da ta država više ne može da opstane.

I sa srpske strane stigao je demanti, doduše drugim povodom. Sarajevski mediji, naime, pisali su o osnovnim programskim ciljevima SNS kojima se predviđa stvaranje uslova za formiranje zajedničke ili jedinstvene države srpskog naroda i svih ostalih građana koji žive na teritoriji Srbije i RS. Prema izveštaju sarajevskog portala Kliks, Vučić je u ponedeljak po podne demantovao takve navode.Pokažite mi gde to piše, mi imamo Belu knjigu i to nikada nije pisalo... Spreman sam da ponesem Belu knjigu, pa neka mi neko pokaže. Isti portal, međutim, tvrdi da je sporni deo tačke 2. Programa naprednjaka na sajtu te stranke bio dostupan do 19 sati uveče. Nije poznato da li će brisanje spornog dela iz Programa SNS-a istovremeno značiti da Vučić i njegova SNS, najmoćnija stranka u Srbiji, odustaju od sprovođenja spomenutih planova. Pogotovo ako je suditi prema otvorenim porukama predsednika Srbije Tomislava Nikolića, osnivača SNS-a, koji smatra da BiH kao država ne može opstati, navodi se na portalu Kliks.

Gledano s desne strane Drine, međutim, u pozadini slike Vučića u srcu Sarajeva mogli bi se uočiti neki drugi detalji. Tako, recimo, Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, uz ocenu da je prioritet Vučićeve posete normalizacija odnosa sa Sarajevom, primećuje da je zaobiđena Banjaluka i ocenjuje da se desio malo veći otklon od Dodikove politike koja ne ide u pravcu stabilizacije prilika u regionu. Hrvatska je do sada slala poruku Hrvatima u BiH da je njihov glavni grad Sarajevo, ali se nešto slično iz Beograda nikad nije čulo. Čak suprotno, Vuk Jeremić je uz podršku Borisa Tadića gajio samo preterano srdačne odnose sa Banjalukom, a odnos sa Sarajevom bio je u hibernaciji, podseća Popov. Uz ocenu da je Vučić, od kako je na vlasti, vodio konzistentnu politiku kad je reč o regionu, Popov kaže da nije prvi put da Vučić mora da ispravlja posledice Nikolićevih izjava i podseća na peglanja ocena predsednika Srbije o Srebrenici i Vukovaru, na primer. Popov veruje da Nikolićeva izjava koja ne ide u prilog uspehu Vučićeve posete predstavlja solo igru. Ne verujem da je to neki dupli pas, jedna poruka ka spolja, druga ka unutra, kaže sagovornik NIN-a.

Ni Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, ne isključuje mogućnost izvesnog distanciranja od Dodika, ali dodaje da bi ipak trebalo videti da li će u nekom skorom momentu biti organizovan naknadni susret sa predsednikom RS, bilo sa Vučićem, bilo sa nekim drugim zvaničnikom (Nikolić, Ivica Dačić). Tek tada će se, prema njegovom mišljenju, znati da li se može govoriti o distanciranju ili podeli rada. Uostalom, zar posle Miljacke, za Dačića ne bi bio idealan muzički izazov pesma Silvane Armenulić Vrbas voda nosila Jablana?

Obrad Kesić, šef predstavništva RS u Vašingtonu i politički analitičar, ipak, ne veruje da za tim postoji ikakva politička potreba. Za njega je, pre svega, bitno reći da se previše manipuliše motivacijama skoro svake posete predstavnika vlasti Srbije kada je u pitanju BiH i RS. Kada je kao prvi potpredsednik Vlade Srbije bio sprečen da ide u RS, to su neki, zbog sopstvenih političkih interesa, okarakterisali kao nekakvu poruku za vlast u RS, samo da bi ga posle par nedelja, kada se sreo sa predsednikom Dodikom, napali da se previše meša u unutrašnju politiku u RS i podržava Dodika i njegovu stranku, kaže Kesić i sumira da je u poslednjih godinu dana, maltene svakog meseca, Vučić optuživan ili da podržava ili da ruši vlast u RS.

Za mene su sve ove spekulacije manje bitne od zajedničkog stava Beograda i Banjaluke, koji se više puta potvrđuje, a to jeste da RS ima podršku Srbije, a da Srbija takođe podržava i BiH sastavljenu od dva entiteta i tri naroda, kaže Kesić. U tumačenju neobične situacije nastale nakon susreta Nikolića i Lajčaka, prema mišljenju Kesića, trebalo bi imati u vidu kontekst: U tom kontekstu se jasno vidi da je razgovor između predsednika Nikolića bio vezan za sadašnje probleme u BiH i potpuni nedostatak volje, pogotovo od strane bošnjačkih lidera, da rešavaju te probleme. U tom kontekstu logičan je zaključak da ako se ništa ne promeni, to vodi u pravcu neodrživosti zajedničke države, kaže Kesić. On je, inače, uveren da je u ovom slučaju meta bio ministar Lajčak, koga sarajevski mediji duže vreme opisuju kao neprijatelja BiH i čoveka koji snosi veliku odgovornost što nije izgrađena unitarna država.

I bez misterije sastanka Nikolića i Lajčaka moglo se očekivati da će Vučićevu posetu Sarajevu pratiti oprečni komentari, ali je očigledno postojala procena da će korist biti veća. U prvom mandatu na vlasti, Briselski sporazum Vučiću je doneo komplimente na Zapadu. Odlukom da prva strana destinacija bude Sarajevo, on nastavlja u pravcu koji donosi odobravanje Brisela. Očigledno je da želi da se predstavi kao mirotvorac u regionu to je i jedino područje gde srpska spoljna politika može da da neki rezultat a ne da bude samo loptica između Brisela i Moskve, kaže Predrag Simić.



Uz podsećanje da je Vojislav Koštunica svojevremeno za prvu posetu u svojstvu premijera odabrao Trebinje, gde je prisustvovao sahrani moštiju Jovana Dučića, on kaže da Vučić želi da se predstavi u drugačijem svetlu. To je cilj, videćemo kakav će biti rezultat, kaže Simić. On ukazuje na još jednu simboliku na koju je Vučić mogao računati: u trenutku kad Srbija treba da se opredeli prema Ukrajini, poruka da Srbija podržava teritorijalni integritet BiH, koja će se naći u svim diplomatskim depešama poslatim iz Sarajeva, mogla bi izazvati željena tumačenja.
U Vučićevoj ovonedeljnoj viziti Aleksandar Popov vidi i znak da Beogradu i Sarajevu konačno više ne treba posrednik za razgovore. Do sada je to bila Turska, ali je, posle gafa Erdogana u Prizrenu i njegove izjave da je Kosovo Turska, došlo do zahlađenja odnosa. Mislim da se Ankara više neće vraćati kao posrednik i da ćemo sada imati otvoren dijalog, kaže kopredsednik Igmanske inicijative.

Očigledan simbolički značaj prve Vučićeve premijerske posete važan je za otvaranje normalizacije odnosa, ali je potrebno tu simboliku napuniti sadržajem i definisati dalje korake, ističe Popov.
Međunarodna zajednica je konačno shvatila da je napravila velike propuste u Bosni. Instalirala je visokog predstavnika, ali on nije preduzimao mere da stvari dovede u normalu i da se pristupi stvaranju funkcionalne države, kaže ovaj sagovornik NIN-a. On veruje da će EU i SAD insistirati da susedi pomognu u procesu promene Dejtonskog ustava i kaže da postoje nagoveštaji da je Srbija spremna na taj korak. Predrag Simić, međutim, ne veruje u takav rasplet. Vlast u Bosni jedva funkcioniše i sa Dejtonskim ustavom, a kamoli sa promenom. Ne verujem da će se to desiti u doglednoj budućnosti, dok su na vlasti ovi koji su sada tu, kaže Simić koji veruje da su posle Butmira Amerikanci odustali od promene Dejtonskog ustava.
Ono što sada izgleda izvesno, jeste da ni Vašington ni Brisel nisu odustali od ideje o Srbiji u EU. A jedan od preduslova za to su dobri odnosi u regionu.