Neprirodno zajedno

Kada je ono pre neki dan predsednik Srbije Tomislav Nikolić „odsekao” da će učešće Srba na izborima na Kosovu i Metohiji, zakazano za 8. jun, zavisiti od pravila održavanja, nije bio nimalo iskren. Još manje je bio uverljiv kada je poručio kako je ubeđen da će Vlada Srbije doneti najispravniju moguću odluku o učešću Srba na izborima. Naprosto, jer je Vlada tu odluku donela odavno i ne sasvim samostalno. Naime, kako tvrdi izvor NIN-a, inače odličan poznavalac kosovskih prilika, odluka je doneta još prošle godine, izbori su bili predviđeni za oktobar, ali je Beograd svojim iskakanjem i prevremenim izlaskom na birališta stvorio vakuum u pregovorima, koji je međunarodna zajednica morala popuniti. A to što kosovski Srbi traže da se na glasačkim listićima nalazi samo logo Centralne izborne komisije, bez obeležja kosovske državnosti, već je viđeno na lokalnim izborima. I znamo kako je izgledao, uprkos podignutom kažiprstu Beograda. I to što je kosovski premijer Hašim Tači ljutito poručio da parlament koji ne može da osnuje svoju vojsku nema svrhe ni da postoji, spada u red loše režiranih predstava, jer skupština već mesecima nije funkcionalna, a kako za NIN kaže Rada Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste, Tači već nekoliko meseci zdravstvenim radnicima, prosvetarima i službenicima deli uvećane zarade, što jasno govori da je već uveliko u kampanji. A te dve trećine koje nije mogao dobiti od manjina za formiranje kosovske vojske samo je melodramski momenat. Problem za kosovske Srbe u konačnom značenju mnogo je dublji, ovi, kao ni prethodni lokalni izbori, po definiciji ne rešavaju ništa. Ne zato što nije moguća personalna promena, zar uostalom Vladeta Kostić nije zamenio Krstimira Pantića, već zato što nije moguća suštinska promena politike. Ono što se već nedeljama moglo naslutiti, minule nedelje dobilo je potvrdu kroz načelni dogovor o zajedničkom nastupu srpskih stranaka pod imenom „Srpska lista“, kao i da će na njoj biti mesta i za predstavnike raseljenih. Vladeta Kostić, lider Građanske inicijative „Srpska“, kaže za NIN da su donedavno vođeni nezvanični razgovori, a da bi sada pored ove stranke na listi trebalo da budu Samostalna liberalna stranka i Građanska inicijativa SDP Olivera Ivanovića. Ovom bloku trebalo bi da se pridruži i Nova demokratska stranka koju u pokrajini predvodi Goran Bogdanović i još nekoliko manjih stranaka. „Postignuto jedinstvo je način zaštite srpske zajednice. Po mom mišljenju, uspeh za našu listu bila bi činjenica da ustavne odredbe ne mogu da se menjaju bez naše saglasnosti. Naše zamerke odnose se na kratak rok za održavanje izbora, kao i na činjenicu da bi međunarodna zajednica trebalo da obavi ozbiljan monitoring, a sigurno je da bi trebalo da i mi imamo učešća u kontroli“, kaže Kostić. Ovakvim ishodom zadovoljan je i lider Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović, koji za NIN kaže da je jedinstvena lista zajednički interes nakon što su lokalni izbori podelili srpsku zajednicu. „Sa ovako formiranom listom sasvim sigurno prelazimo cenzus i to je pozicija sa koje bismo mogli da utičemo na mnoge stvari. Čak sam spreman da kažem da bismo sa zajedničkom listom imali više od 22 poslanika, koliko je svojevremeno imala koalicija Povratak“, ističe Petrović. Upravo Petrovićevo okretanje ka „Srpskoj“ i premijeru Aleksandru Vučiću, možda je najveće iznenađenje, posebno ako se ima u vidu da je pre otprilike pola godine, uoči drugog kruga lokalnih izbora, ova partija, koja je bila deo kosovske vladajuće koalicije, optužila odbornika liste „Srpska“ da je odgovoran za napad na njihovog člana Dragomira Stanisavljevića. Izvor NIN-a upućen u kosovske prilike kaže da je Petrovićeva stranka u ozbiljnom osipanju, te otuda i ovaj za mnoge nagli zaokret. A računica kaže da bi Srbi na parlamentarnim izborima mogli da imaju više od 20 poslanika ukoliko obezbede 70.000 glasova, a da značajan birački rezervoar predstavljaju glasovi raseljenih iz centralne Srbije. U slučaju njihovog masovnog odziva, jedinstvena srpska lista mogla bi da računa na čak 35 od 120 poslaničkih mesta, naveo je Nenad Rikalo, član pokrajinske Centralne izborne komisije. Procenjuje se da u centralnoj Srbiji živi oko 200.000 Srba sa Kosova sa pravom glasa. Ono što bi za Srbe moglo biti nevolja jeste činjenica da još nije završeno konstituisanje opštinskih struktura, da birački spiskovi nisu sređeni, zbog čega je pitanje koliko će raseljenih uopšte glasati. „Čini mi se da smo požurili i da nije trebalo da se mešamo u raspuštanje kosovske skupštine. Osim toga, ostali smo bez rezervisanih mesta koja su predviđena za sve manjinske zajednice“, kaže Trajkovićeva, ali i naglašava da bi zajednički nastup u ovom trenutku bio najbolje rešenje. S druge strane, pojedini analitičari smatraju da jedinstvena lista pod vođstvom „Srpske“ nije najbolja solucija, jer će je međunarodna zajednica doživeti kao kontinuitet paralelizma institucija na Kosovu. Analitičar Dušan Janjić za NIN kaže da međunarodni faktor zbog toga neće dozvoliti nastanak srpskog „Samoopredeljenja“. On dodaje da Tači, prema istraživanjima, uživa najveću podršku. „Gotovo je izvesno da će on i treći put biti premijer. Podržava ga i međunarodna zajednica, otuda i osnivanje Međunarodnog suda za zločine na Kosovu. Ne isključujem mogućnost da mu partner u vladi budu Ramuš Haradinaj i njegova Alijansa za budućnost Kosova. To bi značilo da bi u parlamentu osvojili 60-70 odsto mesta i tada im Srbi ne bi bili potrebni za promenu Ustava“, ističe Janjić. Možda se u euforičnom dimu dogovora o jedinstvenoj listi ovog trenutka ne vidi da je na severu pokrajine i dalje donekle prisutna atmosfera bojkota. Ako Beograd računa na homogenu kampanju, uveren da je atmosfera lokalnih izbora tek neprijatna epizoda, mogao bi da se suoči sa nepredvidljivom računicom. A ona glasi da bez tih glasova neće biti ni respektabilne srpske pozicije u skupštini Kosova. Slobodan Petrović ističe da bi eventualno drugačije ponašanje, odnosno poziv na bojkot, moglo da ima ozbiljne posledice koje bi značile gubitak za srpsku zajednicu. Nevolja za Vučića leži u tome što se došlo do one tačke kada na Kosovu nije više moguće praviti ustupke a očekivati da će se to kompenzovati na bilo koji način. Ton koji dolazi iz Brisela jeste neprijatno ultimativan, a prelaskom Aleksandra Vulina sa pozicije direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju na ministarsko mesto, pri čemu se još ne pominje njegov naslednik, mogla bi biti protumačena kao međukorak koji znači svođenje odnosa na nivo Ministarstva spoljnih poslova. A tome dodatna pojašnjenja nisu potrebna. „Kancelarija radi u nekom obliku, ali ono što pouzdano mogu da tvrdim jeste da međunarodna zajednica neće dozvoliti šetnje srpskih ministara po Kosovu tokom izborne kampanje“, kaže Dušan Janjić. Kako god se završila ova epizoda, dolazeći problemi mogli bi vlast da suoče sa činjenicom da je Srbiji obećala otpuštanja, a strancima ono što je preteklo od poluživih javnih preduzeća, Rusiji da će ličiti na nju, a Briselu da će biti u EU, Arapima projekte na vodi, a građanima pored vode - koje je ovih dana napretek – da je makar i hleba. U takvoj stihiji, Kosovo bi moglo da izgleda tek kao mala, prirodna nepogoda.