Attention Web

Koliko je onlajn produktivnost korisnika interneta fascinantna najbolje pokazuju brojke koje kažu da za jedan minut dve milijarde i četiristo hiljada ljudi pošalje čak 204 miliona e-pisama i 277 .000 tvitova, te na Instagramu podeli 216.000 fotografija. Na Jutjubu minut vredi tri dana, jer se za 60 sekundi aplouduje 72 sata novog video materijala. Da u virtuelnom svetu kvantitet ne podrazumeva kvalitet, razotkriva Gugl, koji je zasut i lavinom zastrašujućih i bizarnih upita, a ne fale ni oni glupi i besmisleni.

Međutim, ipak nisu sva pitanja traćenje vremena, a neka, statistički obrađena, mogu da budu i korisna. Tako, na primer, milioni ljudi nedeljno pretražuju zdravstvene informacije, a Gugl istraživanje kaže da postoji korelacija između pretraživanja koja su, recimo, u vezi s gripom i sezonom njegovog javljanja. Rano otkrivanje izbijanja bolesti i žarišta na osnovu običnih Gugl pretraga može da smanji broj obolelih, posebno ako se pojavi nova vrsta virusa, jer se prognoze pravljene na bazi virtuelnih upita običnog sveta ne samo podudaraju s tradicionalnim istraživanjima, nego mogu da budu i kvalitetnije, jer se tradicionalna istraživanja širenja epidemije fokusiraju na jednu zemlju i ažuriraju nedeljno, dok Gugl statistika daje ceo svet na dlanu i ažurira se dnevno.

S druge strane, sve je više mitova vezanih za internet, koji padaju u vodu. Magazin Tajm je objavio tekst koji analizira šta se sve promenilo u poslednje dve decenije po pitanju veba i onlajn poslovanja. Pa tako, ako je do juče važilo da su klikovi alfa i omega uspešnosti i vidljivosti, danas se fokus pomera na merenje pažnje. Dobro došli na Attention Web, piše Tajm, uvodeći tako novi termin koji se odnosi na koncentraciju i vreme korisnika.

Kompanija Chartbeat je analizirala preko dve milijarde korisničkih poseta internetu i zaključila da većina ljudi samo klikće, bez obraćanja ikakve pažnje na sadržaj, a 55 odsto korisnika provodi manje od 15 sekundi aktivno na nekoj internet-adresi, što je posledica mora trikova i prevara kojima se ljudi navode da dođu na neko internet odredište. Zato su medijske kuće prigrlile lajkove i tvitove, jer se može pretpostaviti da je onaj ko nešto preporučuje to pročitao, proučio, razmotrio. Ali i ovaj mit je pao u vodu kao neviđeno naivan, jer se u međuvremenu rodila cela industrija preporučivanja na društvenim mrežama.

S onlajn oglašavanjem stvari stoje još gore. Samo 24 odsto korisnika uopšte baci pogled na sadržaj neke reklame, pa stručnjaci kažu da onlajn oglašavanje pati od poremećaja deficita pažnje (ADD), a da su do juče popularni baneri danas mrtvi, jer na njih klikće manje od 0,1 odsto korisnika.