Namćor

Recimo, da sam u Bgd. došao za Đurđevdan za Biljnu devojačku slavu pošto je sneg pao u Vidovu. I, željan elektrike, pa i televizije, navalim na daljinac kao mutav na telefon, i, šta ću videti? U Ukrajini se krčka građanski, a možda i svetski rat, Beograd počinje da smrdi jer ovi iz Vinče ne daju da se đubre na tamošnju deponiju donosi, a, barabar sa tim nevoljama, u prvi plan izbila je i vest da je Končita iz Beča pobedila na Pesmi Evrovizije u Kopenhagenu.
Dobro, možda je i Leonardo da Vinči bio transvestit. Možda je Đokonda njegov autoportret, ali, bez brade, brale! Hoću reći, sve je pitanje dobrog, prefinjenog renesansnog ukusa koga se Evropa očito odrekla. Ne lažimo se; Končita iz Beča je pobedila u Kopenhagenu samo u inat Putinu. Kažem vam: Evropska unija je dozlaboga dvolična. Zagledajte se malo bolje u lice Evrope, i, primetićete da i ta stara dama ima bradu, ali koju uredno brije, to jest, krije.

E, sad, i naša Gospođa ministarka je, u međuvremenu, postala muško. Nušićeva Živka danas je muški podšišana i u pantalonama, kreće se samouvereno po savremenoj političkoj sceni Srbije.
Nego, kada sam u noći uoči Đurđevdana stigao u Bgd. iz Vidova, Saške nije bilo u stanu; otišla sa školom da u Bitef teatru gleda Namćora?! Ali, ne mog suvoplaninskog Namćora, već ono delce koje je, još u četvrtom veku pre nove ere,u Atini napisao Menandar, otac novoatičke komedije. Napisao je mučenik još stotinak komedija, ali mu je do današnjih dana ostao samo Namćor. A ko zna da li bismo i za tog Namćora znali da ga se nisu setili Šekspir i Volter, i, tako, odredili put modernom evropskom komediografskom žanru.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, podseća me da Menandar, za života, uopšte nije bio slavan i da je potiskivan iz Atine, baš kao i ostali pisci i filozofi presokratici koji su, po pravilu, bili varvarskog porekla, a što će reći makedonskog. A onda Jung dodaje: Ne misliš, valjda, da je slučajnost što je beogradska premijera Menandra bila, baš, onog dana kada si ti tvog Namćora doneo u Beograd da se dramatizuje u nekom pozorištu!? Bojim se, samo, da će i tvoje delce, kao i Menandrovo, postati slavno, tek, za dve hiljade godina...
U nedelju, sa Biljom i Saškom, vraćamo se sa Avale. Kad u Gročanskoj, iz prepunog kontejnera koji se preliva, iskače moja Crna pa me prekoreva: Nemoj mnogo da mi se zgražavaš nad bradatom Končitom iz Beča! Seti se da si i ti, javno, priznao na televiziji kod Biljane Vilimon da si žena s bradom!? Nisi li rekao da tvoje romane piše tvoja ženska duša, iliti, Jungova anima, koja u svakom muškarcu čuči i stvara umetnička dela.