Vlada u senci

Iskreno me iznenadila najava novog lidera DS Bojana Pajtića da će jedan od njegovih prvih poteza biti formiranje vlade u senci. Čudan potez! Pa zar mi već nemamo Vladu u senci? A šta je aktuelna Vlada Srbije? Zar to nije vlada u senci – premijera Aleksandra Vučića? Zato bi Pajtić mogao da razmisli da formira vladu „u dubokoj hladovini“. U njoj bi, kad bolje razmislim, bilo mesta možda i za polovinu sadašnjih stanara Nemanjine 11. Javnost je ovih dana, ipak, više zaokupljena najavama nekih medija da direktor policije Milorad Veljović uskoro odlazi u penziju. U stvari podnosi ostavku. Zapravo nema nameru da se povuče. Ma kakva ostavka, ne pada mu na kraj pameti. Ispalo bi da je kriv, a nije. Ili jeste? Ko će više znati u ovoj poplavi (dez)informacija o čemu se tu radi? I šta je istina, a šta spinovanje, koje je već postalo sastavni deo ovdašnjeg folklora. Već nedeljama jedan od glavnih junaka svih kuloarskih priča je i „general Papaja“. NJega je nesumnjiva moralna gromada Darko Šarić, u nastojanju da sa sebe spere krivicu za šverc kokaina, optužio za „pranje“ para. Od kokaina, naravno. Zato ovdašnja javnost sa nestrpljenjem očekuje nove epizode sa maratonskog suđenja, koje će, na radost publike, trajati duže od Sulejmana, Dinastije, Dalasa i Gradića Pejtona - zajedno. Režiseru Šariću pozavideo bi i najveći majstor zapleta, Alfred Hičkok, koji je do pred sam kraja filma uspevao da sakrije ko je zločinac. I kao u svakom trileru, nestrpljenje publike raste. Svako ima svog „favorita“. Ko zna, možda je vreme da se SMS porukama izabere „pobednik“. Kao u Farmi, Velikom bratu ili nekom sličnom rijalitiju, na šta sve više stanje u Srbiji počinje da liči. I na sve to, kao kec na jedanaest svima koji tvrde da sve ovo što se dešava u Srbiji „nije normalno“ dolazi vest da je neko iz vrha policije pokušao da uceni – lično premijera Vučića. Hej, nekome je palo na pamet da uceni ubedljivo najmoćnijeg čoveka u državi. U svakoj normalnoj zemlji takvima se ne bi ni sudilo. Odmah bi ih odveli na „oporavak“ u „Lazu Lazarević“ ili neku sličnu specijalizovanu ustanovu, ako u njima još uopšte ima mesta. U Srbiji, izgleda, nije tako. Spekuliše se da su, kao sada Vučića, isti ljudi iz policije ranije ucenjivali i neke druge političare na vlasti. Ako je to tačno, onda je ovde sve otišlo dođavola. A još nismo saznali ni ko je onomad, pre dve godine, prisluškivao predsednika Srbije Tomislava Nikolića i tada PPV-a Aleksandra Vučića? Uporno se trudim, ali mi ne uspeva, da ono što se ovih dana dešava u Srbiji uporedim sa bilo kojom drugom zemljom. Možete li vi da zamislite naslovnu stranu Frankfurter algemajne cajtunga, na kojoj dominira centralni naslov: „Vrh policije pokušao da ucenama privoli kancelarku Angelu Merkel da podnese ostavku“, uz podnaslov: „Direktor savezne policije Diter Roman planira da se penzioniše da ne bi dobio otkaz, a doktorat ministra unutrašnjih poslova Hansa Petera Fridriha je plagijat“? I da sve ostane samo na tome? Hm, teško. A u Srbiji? Pa, ovde je sve moguće. A ne bi smelo. Vreme je da počnu da se polažu računi. I da se odgovori na svako pitanje od javnog interesa. Pa, ako je već Vlada iskazala spremnost da položi račun za svaki dinar prikupljen za otklanjanje šteta od poplava, ne bi smela da pod tepih gura odgovore na „škakljiva“ pitanja. To bar ništa ne košta. Osim ako politička cena nije važnija od one izražene u dinarima. Ili evrima, svejedno.