Upotreba briselskih dogovora

Priština zloupotrebljava dvosmislenost briselskih dogovora objasnio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić zašto je Beograd opet neodlučan da Srbe na Kosovu na vreme obavesti šta im je činiti, na parlamentarnim izborima, u nedelju 8. juna. Tom rečenicom Dačić nije priznao samo da Beograd primećuje da Priština koristi sve mehanizme ne bi li umanjila snagu srpskih predstavnika u parlamentu, nego i da je dvosmislenost u samoj prirodi zaključaka famoznih rundi iz Brisela. Dvojako tumačenje dijaloga, prilagođeno unutrašnjim potrebama dvojice doskorašnjih premijera, Tačija i Dačića, i do sada je prouzrokovalo zbunjenost, ponajviše u glavama Srba sa severa Kosova. Ovoga puta, ta nepoštena igra neće imati iste posledice kao na prošlogodišnjim izborima za lokalne samouprave.

I to ne samo zbog toga što su prethodni izbori bili viđeni i faktički poslužili kao legitimacija kosovskog sistema, čiji su deo Srbi prihvatili da postanu, nego i zbog toga što, već sada je jasno, snaga srpskih predstavnika u parlamentu neće bitno zavisiti od izlaznosti, ma koliko Srba na predstojećim izborima glasalo. Odnosno, Priština je zloupotrebivši dvosmislenost volšebnim metodama i na nivoima nižim od zakonodavnog Srbima uskratila, sistemom pozitivne diskriminacije, rezervisana mesta u parlamentu. Odluka CIK-a da se, praktično, cenzus za manjine poveća (koja se do odlaska ovog teksta u štampu nije promenila, uprkos zahtevima Beograda i srpskih predstavnika na Kosovu) sprečava srpske stranke da, nakon što su se ujedinile, osvoje planiranih oko 20 mesta u skupštini. Građanska inicijativa Srpska, GI Srbija, demokratija, pravda Olivera Ivanovića i Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića, ministra u kosovskoj vladi, formirale su zajedničku listu sa 67 kandidata za poslanička mesta.

Prozrevši nameru, CIK im je u praksi ostavila prostor od svega 10 garantovanih mandata, od kojih po novom principu - da u daljoj raspodeli učestvuju ravnopravno sa albanskim strankama - svakako ne mogu osvojiti mnogo više. Za jedanaesti mandat srpskim predstavnicima potrebno je 70.000 glasova, od ukupno 130.000, koliko je upisano u birački spisak. Beograd, kao ni do sada, nije podstakao raseljene da se masovnije prijave za izbore, pa je sa 200.000 potencijalnih birača iz centralne Srbije, spisak spao na svega 30.000. Priština je, pride, još jednom zloupotrebila dvosmislenost, pa je od tog broja u birački spisak Centralna izborna komisija prihvatila svega 12.000 raseljenih na onih 130.000. Dakle, na još koji mandat ujedinjena Srpska lista teoretski može da računa samo ako bi izlaznost Srba bila znatno veća od pedeset odsto, a Albanaca znatno manja od tog procenta.

Marko Đurić je demonstrirao nemoć Beograda da utiče na tu suštinsku promenu u biračkom pravu Srba, kada je uoči izbora, a prilikom svoje prve posete Kosovu u svojstvu šefa Kancelarije za KiM, poručio da je zvaničan stav Beograda da podrži dogovor predsednika srpskih opština sa severa, čija će odluka pak zavisiti od toga da li će do kraja predizborne kampanje CIK uvažiti zahteve Srba ili ne. A pre svega, zahtev da cenzus za manjine vrati na pet odsto. U suprotnom, nikakvog smisla nema da Srbi sa severa učestvuju na izborima, kaže Dragan Jablanović, predsednik opštine Leposavić i član Upravljačkog tima za sprovođenje Briselskog sporazuma.

Na lokalnim izborima, tri liste, sada sabrane u jednu (GI SDP i SLS prijavile su i liste sa minimalnim brojem kandidata da bi sačuvale mesta u opštinskim izbornim komisijama i Komisiji biračkih mesta) osvojile su 98 odsto srpskih glasova. Pa se pretpostavlja da dve srpske liste koje samostalno izlaze na izbore - Pokret za demokratski prosperitet sa 26 i Progresivna demokratska stranka sa 24 kandidata - nemaju velike šanse da pariraju Srpskoj u raspodeli mandata. Međutim, pored 10 garantovanih za Srbe u kosovskoj skupštini, još je 10 mandata garantovano za druge manjine, od kojih je dve trećine potrebno da podrži važne zakone da bi oni bili usvojeni. Ilustracije radi, da bi se blokiralo izglasavanje diskriminatorskih i antimanjinskih zakona potrebno je mnogo više od onog broja koji će osvojiti Srbi, kao nekoliko puta brojnija manjinska zajednica od prve sledeće (Roma i Aškalija). Predstavnici Srpske liste zbog toga strahuju da će se kosovska većina lako dogovoriti sa predstavnicima onih zajednica koje imaju po jednog, dva ili najviše četiri poslanika.

Za Srpsku listu u ovim uslovima, takođe je važno da osvoji polovinu garantovanih mesta za Srbe da nam donošenje važnih odluka ne bi zavisilo od nekog Rašića (Nenada, lidera PDS, prim. aut). Očekujem da ćemo to postići glasovima Srba sa juga, koji su u drugačijem položaju i zbog toga ih ne pozivamo da ne izlaze na izbore.

Upravo zbog okolnosti da je Srpska lista pozivala na izbore na jugu, a dvoumila se na severu, analitičari sa obe strane administrativne linije ocenjuju da je ta neodlučnost da se na zbore izađe i sama deo predizborne kampanje, ali po Leonu Maljazogu, izvršnom direktoru Instituta Demokratija za razvoj iz Prištine, to nagoveštava i pozicioniranje Srpske liste nakon ulaska u institucije Kosova. Srpsko biračko telo spremno je da izađe na izbore, ali im nedostaje jasan poziv Beograda. Bez toga izlaznost ne može biti visoka, kaže Maljazogu.

Jablanović kaže da se od pretpostavljene buduće koalicije (Hašim Tači - Isa Mustafa) najviše i očekuje da omogući brzo usvajanje propisa neophodnih da bi Zajednica srpskih opština bila ono čemu Srbi nadaju. Tako se najveći podvig srpskih pregovarača i adut GI Srpska na minulim izborim, od jedine izvesne tekovine Briselskog sporazuma pretvara u glinu za oblikovanje u rukama budućih vlasti u Prištini. Dvosmislenost je tu na delu.

Prištinski analitičari slažu se sa postizbornim prognozama predstavnika Srba. Tačijevoj Demokratskoj partiji (PDK) i Demokratskoj ligi (LDK) Ise Mustafe, novog gradonačelnika Prištine i agencije za istraživanje javnog mnjenja daju najveće šanse da formiraju koaliciju bez trećeg partnera. Prvoj se predviđa da će dobiti 30 odsto glasova (dva procenta manje nego na izborima 2010) a drugoj 26,9 odsto (četiri odsto više u odnosu na 2010). Te prognoze uglavnom se poklapaju i sa rezultatima ovih partija na lokalnim izborima, a konce može da im pomrse Pokret Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija, Mustafinog protivkandidata u drugom krugu glasanja za gradonačelnika Prištine, koji će, prema istraživanjima, osvojiti 17 odsto iliti pet procenata više nego 2010. i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja, koja je na lokalnim izborima jedina osvojila 20.000 glasova više u odnosu na prethodne izbore i očekuje se da će za nju glasati 11 odsto birača.

Leon Maljazogu je ubeđen da će se dosadašnja razlika u procentima glasača između PDK i LDK na predstojećim izborima značajno smanjiti. I ove dve, kao i Samoopredeljenje, dosta su menjale svoju strategiju, što otežava prognoze. A podrška PDK zavisiće i od snage nove stranke Nisma, koja je nastala iz PDK. I ideja o formiranju vojske iskorišćena je da bi se privukla pažnja javnosti pred izbore.

Novoj partiji Nisma, Fatmira LJimaja i Jakupa Krasnićija, iako može da ospe biračko telo PDK, istraživanja ne predviđaju ni prelazak cenzusa. Jedva preko cenzusa računa se da će osvojiti Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija i tu se spisak završava. Za razliku od spiska učesnika u trci za mandate, koji se lagano smanjuje i ukrupnjava, spisak birača se veoma rapidno povećava. Pa je za osam meseci u njega upisano čak 33.735 novih građana koji su stekli pravo glasa na Kosovu. Od ukupno 1.782.454, koliko je prava na glas priznala CIK. Pod pritiskom SAD ta komisija je revidirala jednu od svojih spornih odluka - da birački odbori ne odražavaju etnički sastav, koja je, zajedno sa zahtevom da se sa glasačkih listića skinu oznake, bila okidač za bojkot na severu. Grb Kosova ostaje na listićima, a na njegovo uklanjanje, pa čak ni na povlačenje odluke o ukidanju rezervisanih mesta, nije mislila američka ambasadorka u Prištini, Trejsi En DŽejkobson, kada je oštro upozorila da će predstojeći izbori biti prekretnica u odnosima SAD i Kosova.

Po Maljazoguu SAD, kao najveći prijatelj Kosova, koriste svoj položaj da upozore na krađu izbora. Međunarodna zajednica od sada, takođe, nagoveštava da će proces demokratizacije, kada je većina regionalnih pitanja već okončana, postati prioritet.Ako je to tačno, ni međunarodna zajednica nije pokazala više snage od Beograda da insistira na prioritetima. Ili, minimum manjinskih prava kakav je izborni cenzus nižeg praga, nije deo procesa demokratizacije?

Jeste, za onog ko taj minimum zahteva. Tek pet dana pred izbore, srpski premijer Aleksandar Vučić demantovao je direktora Kancelarije za KiM, ali ne tako što je pozvao Srbe da glasaju ili da to ne učine. Nego tako što je jednostavno poništio značenje Đurićevih reči dan po dogovoru sa predsednicima opština. Vučić je kazao da baš i nije za to da se izbori bojkotuju, mada uviđa greške CIK. Razgovaraće se sa predsednicima opština, rekao je, baš kao da Đurić to nije uradio, ali da se, svakako, država neće kriti iza predstavnika Srba sa severa.

Za razliku od Vučića, Dačiću nije promaklo ni to da je Priština podnela zahtev za učešće u Venecijanskoj komisiji, a kamoli zloupotreba dvosmislenosti, posebno obema stranama inspirativna uoči izbora (lokalnih, parlamentarnih, opštih, svejedno) Iz reči šefa diplomatije, u opštoj naprasnoj nezainteresovanosti Vlade za izbore 8. juna, javlja se tračak mogućnosti da oni, ipak, jesu prekretnica u nečemu.
Kroz Dačićevu ulogu uspešnog pregovarača, dijalog bi, kada i ovaj težak zadatak bude rešen, mogao da se spusti sa premijerskog na ministarski nivo. Taj prenos nadležnosti bio bi u stvari najbezbolniji način da se za Srbe sa Kosova otvore vrata novog a zatvore vrata starog Dačićevog kabineta.