Država ne može pokrivati svu štetu

Uzimajući u obzir činjenicu da je tek tri odsto privatne imovine pogođene nedavnim poplavama, bilo osigurano od prirodnih katastrofa, polemika koju vode pojedini ekonomisti o tome da li bi država trebalo i u kojoj meri da pomaže obnovu privatne imovine čini se neobično važnom. Pošto će obnova uništene ili oštećene privatne imovine, s obzirom na nizak standard naših građana u kombinaciji sa izuzetno malim procentom osigurane imovine od prirodnih nepogoda, presudno zavisiti od pomoći države ili lokalnih samouprava. Pitanje je samo da li će novca biti dovoljno za sve i u kom roku, s obzirom na to da država iz inostranstva očekuje tek petinu potrebne pomoći, a šteta se, kako je NIN procenjivao u prethodnom broju, a zatim potvrdio i EBRD, procenjuje i do dve milijarde evra.

Čini se, od nebrige građana, pritisnutih niskim standardom i svakodnevnim preživljavanjem, još gora je nebriga države, posebno velikih privrednih sistema u njenom vlasništvu, za državnu imovinu. Tako su u nedavnim bujičnim poplavama na površinu isplivali i podaci kako najveći broj državnih preduzeća, čija se vrednost imovine meri desetinama i stotinama miliona evra, nisu adekvatno osigurana i reosigurana od elementarnih nepogoda poput poplava, a najdrastičniji primer je upravo potopljeni rudarski basen Kolubara, o čemu je NIN takođe pisao. Naime, iako samo jedan bager za iskopavanje uglja košta na tržištu i do 50 miliona evra, uz izgovor da se mora štedeti, u preduzeću koje je simbol za korupciju i različite afere, ovaj rudnik vodu visoku i do 50 metara u svojim kopovima, dočekao je neosiguran.
I nije jedini, pošto mediji prenose da barem polovina preduzeća koja posluje u sastavu EPS-a nije postupila po zahtevu centrale i nije zaštitila imovinu od prirodnih nepogoda.
Zbog takvih činjenica u javnosti se, nakon suočavanja Srbije sa poplavama, vodi i stručna polemika o eventualnom uvođenju obaveznog osiguranja od ove nepogode.
Sve ovo bile su teme NIN-ovog Fokusa posvećenog nedovoljno razvijenom tržištu osiguranja u Srbiji, pod nazivom Budućnost osiguranja: uloga države i interesi građana.

Za početak, učesnici okruglog stola nisu se saglasili da li bi Srbija, nakon nedavnog iskustva sa katastrofalnim poplavama, u novom zakonu o osiguranju, čije usvajanje se očekuje tokom leta, trebalo da propiše i obavezno osiguranje od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa.
I dok Slobodan Samardžić, potpredsednik Privredne komore Srbije, veruje da se u privatnost odnosa prema imovini ne sme zadirati, te osiguranje ipak mora ostati dobrovoljno, Jelena Kočović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu veruje da Srbija, nakon ovog poslednjeg iskustva sa poplavama, treba da uvede obavezno osiguranje. Pogotovo ako se zna da je domaće tržište osiguranja izrazito nerazvijeno, da se Srbija nalazi na 65. mestu u svetu, sa manje od 1,8 odsto učešća premije osiguranja u BDP-u zemlje, daleko ispod zemalja EU, ali i suseda Mađara, Slovenaca ili Hrvata. Profesorka Kočović upozorava da je učešće osiguranja od poplava u BDP-u tri puta manje od ukupnog i iznosi tek 0,6 odsto, te da bi zbog siromaštva i niskog životnog standarda država mogla razmisliti i o subvencionisanju obaveznog osiguranja poljoprivrede. Sa druge strane, Slobodan Samardžić je zapitao kako je moguće da je tako malo useva osigurano od poplava kada je država svojevremeno upravo davala subvencionisane kredite da bi se paori zaštitili od ove prirodne nepogode.

Ni predstavnici države nemaju konačan stav o obaveznosti osiguranja. Od Zlatka Milikića, pomoćnika ministra finansija, moglo se čuti kako on nije pristalica primoravanja građana na plaćanje ove vrste osiguranja, jer bi to verovatno izazvalo kontraefekat, dok Đorđe Jeftić, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS, koja je i predlagač novog zakona o osiguranju, veruje da ugovor o osiguranju mora biti dobrovoljan, a ono o čemu se može razmišljati jeste obaveznost osiguranja od nepogoda, ali uz subvencionisanje premije osiguranja. Uporedna iskustva su različita. Tako, Marijana Lemić Saramandić, direktorka Evropa RE za Srbiju i Makedoniju, navodi primer Turske koja je nakon katastrofalnog zemljotresa 1999. uvela obavezno osiguranje od prirodnih katastrofa i time povećala broj polisa osiguranja sa 600.000 na 6,5 miliona.
Složili su se učesnici NIN-ovog okruglog stola da je životni standard građana Srbije daleko niži nego u zemljama EU, a i premije osiguranja su veće u poređenju sa razvijenim tržištima.

Zbog potrebe da zaštite svoju imovinu, najpre od sve češćih i razornijih elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, Zlatko Milikić tvrdi da će država pomoći razvoj domaćeg tržišta osiguranja i osiguranje učiniti pristupačnijim građanima, i preko regionalnog društva za reosiguranje Evropa RE, koje su zajednički osnovale Srbija, Makedonija i Albanija, uz podršku Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Milikić je kazao da će Evropa RE domaćim osiguravajućim kućama ponuditi mogućnost saradnje kako bi se, preko ovog regionalnog društva koje ima podršku međunarodnih finansijskih institucija, premije osiguranja za domaćinstva, poljoprivredu i mala i srednja preduzeća smanjile i postale pristupačnije našim građanima i privredi.
Takav sistem reosiguranja, dugoročno, štedi velike sume novca u budžetu Srbije, koje se onda mogu upotrebiti u neke druge svrhe, kaže Milikić.



On je istakao i da neće biti nikakvog primoravanja, odnosno uslovljavanja i da je Evropa RE samo jedan od igrača na domaćem tržištu reosiguranja koje će građanima, privredi i osiguravajućim kućama ponuditi novi proizvod kada je u pitanju reosiguranje od poplava i elementarnih nepogoda.
Iz reosiguravajućeg društva Evropa RE upozoravaju da se prirodne katastrofe dešavaju redovno, te da u Srbiji svake godine usledi neka šteta od poplava. Šteta od poplava u jugoistočnoj Evropi, u poslednje tri decenije, procenjuje se na 70 milijardi dolara, dok suša svake godine poljoprivredu košta oko pola milijarde evra. Dakle, rizici od prirodnih katastrofa su realni, a šteta koju te katastrofe proizvodu sve je veća, upozorava Marijana Lemić Saramandić, direktorka Evropa RE.

Govoreći o potrebi edukacije preduzeća i stanovništva, Đorđe Jevtić apelovao je na osiguravajuće kuće da u ovoj situaciji brzo reaguju i u što kraćem roku svojim osiguranicima isplate štetu, jer će i na taj način građanima ukazati na prednosti i potrebu da osiguraju svoju imovinu.
Srpsko tržište osiguranja je nerazvijeno, a svest građana i kultura osiguranja na niskom nivou, istakao je Andrea Simončeli, direktor Đenerali osiguranja u Srbiji. On je podsetio na činjenicu da je učešće premije osiguranja u BDP- u Srbije još uvek manje od dva odsto, dok je premija po stanovniku i dalje manja od 100 evra, iako raste iz godine u godinu.

Samo dva odsto građana Srbije je osiguralo svoju imovinu od poplava. I zato se mora više uložiti u edukaciju građana i objasniti im da moraju prestati da razmišljaju da će država nadoknaditi štetu. Da, država će brinuti za popravku mostova, pruga ili puteva, ali o privatnoj imovini moraju misliti sami građani. Uostalom, država smo mi, isti ti građani i moramo prestati da verujemo da će nam neko nešto baciti sa neba, jer se to neće desiti. Oko 10 evra mesečno nije mnogo i ukoliko se dnevno odreknemo jednog espresa, mesečno ćemo uštedeti dovoljno da osiguramo imovinu od poplava, kazao je direktor Đenerali osiguranja i odgovornost za slabo razvijenu svest o potrebi osiguranja podelio između građana i samih osiguravajućih kuća.
Dragica Korenjak, predsednica Udruženja agencija za osiguranje Slovenije, naglasila je da je u Sloveniji još 1991. godine počela edukacija građana o tome da sami moraju razmišljati o svom zanimanju, imovini i penziji, jer država ne može pokrivati troškove osiguranja života ili imovine. Posledica takve edukacije bila je porast prodaje osiguranja za čak 80 odsto.

Poređenja radi, Srbija danas ima 32 osiguravajuće kuće, od kojih se četiri bave reosiguranjem, a 28 osiguranjem i vrednost premije od 64 milijarde dinara, dok Slovenija ima čak 7.000 osiguravača sa licencom i dve milijarde evra prometa.
Za razliku od nekih suseda, ali i razvijenih zemalja EU, u Srbiji na tržištu osiguranja preovlađuju inostrane osiguravajuće kuće, kojih je čak 25 od ukupno 32. Takva dominacija stranog kapitala na tržištu osiguranja zasmetala je profesorki Jeleni Kočović, koja je istakla da Srbija mora gledati svoji nacionalni interes, te da se domaće tržište, odnosno domaće osiguravajuće kuće moraju jačati, a predložila je i stvaranje određenog pula, odnosno udruživanje domaćih igrača koji bi se onda reosiguravali preko državnog projekta Evropa RE ili nekog drugog reosiguravajućeg društva.
Zanimljivo je da Evropa od nas zahteva ono što sama ne radi, a to je izlazak države iz vlasništva nad osiguravajućim društvima. I Italija, pogotovo Slovenija, ali i neke druge članice Evropske unije imaju jake, državne osiguravajuće kompanije, kaže Kočović.
Odgovorio je Andrea Simončeli, prvi čovek Đenerali osiguranja u Srbiji, podsećanjem da su i kompanije sa dominantnim stranim kapitalom u stvari domaće, jer zapošljavaju domaću radnu snagu i plaćaju porez u Srbiji. Uz to, on je ukazao na problem osiguravajućih kuća u državnom vlasništvu, jer one nisu u stanju da se reosiguravaju u inostranstvu.

Može li Dunav osiguranje otići u London i dobiti reosiguranje od nekoliko stotina miliona evra. Ne može. Zato nam je potreban novac, a ne nacionalnost, poručio je Simončeli.
Naposletku, ne postoji nijedan opravdani razlog da veliki privredni sistemi i državna preduzeća u kojima se šteta od poplava može meriti stotinama miliona evra ne budu osigurani, a odgovornost za takve propuste podeljena je između menadžmenta tih preduzeća i države kao vlasnika, čija je adekvatna kontrola očigledno izostala. Učesnici NIN-ovog fokusa saglasili su se da osiguranje i reosiguranje imovine javnih sistema i državnih preduzeća moraju biti obavezni i strogo kontrolisani, a bilo je i onih koji veruju da će procena štete na pojedinim postrojenjima i kontrola osiguranja utvrditi da su mnoga preduzeća svoju imovinu osiguravala na mnogo manju vrednost od stvarne, što znači da ni šteta neće biti pokrivena adekvatno. Drugim rečima, još jednom će je platiti poreski obveznici Srbije.