Dva lica istog cilja

Foto Đorđe Kojadinović

Ramušu Haradinaju ne bi bilo prvi put da premijer postane sistemskom greškom. Sa manje od 10 procenata glasova, to mesto dobio je i u koaliciji sa Demokratskim savezom Kosova 2004. samo zato što je bio viđen kao jedina protivteža Hašimu Tačiju. Ta okolnost se nije promenila do danas. Ali druge, jesu.

Od logističara, kome se zločini nisu mnogo pripisivali, jer je u OVK navodno brinuo o novcu, oružju, infrastrukturi, pa je i zbog toga bio podoban da predvodi albansku delegaciju u Rambujeu (okarakterisan tada kao glas razuma u OVK) deset godina kasnije, Tači je jedini lider na Kosovu čija biografija još ima neopranu fleku. Taman kada je Haški tribunal oslobodio Haradinaja, prvi put 2010 (a drugi po konačnoj odluci Žalbenog veća 2012) krivice za ratne zločine na Metohiji, a on kod kuće dočekan kao heroj, koji se predajom sa premijerskog mesta žrtvovao za kosovsku slobodu, izveštaj Dika Martija problematizovao je ulogu aktuelnog premijera Tačija u trgovini organima. Konačno, osnivanje suda za zločine OVK nakon bombardovanja biće, pored Zakona o izborima i osnivanja vojske, jedan od najkomplikovanijih izazova pred novom vladom u Prištini. Nesumnjivo zbog toga Haradinaj najavljuje da će njegova vlada, biti vlada čistih ruku.

Lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači bio je sredinom devedesetih u odsustvu osuđen na deset godina zatvora zbog napada i ubistva srpskih policajaca, ali ta je kazna kasnije postala argument njegovoj političkoj borbi. Vešte političke transformacije usklađivao je i sa potrebama zapadnih partnera, pa je stranku osnovao kada je prozreo nameru da se OVK smanji, demilitarizuje i delom pretvori u Kosovski zaštitni korpus a ljudstvo iskoristi u političke svrhe. Razume se najveći deo tog ljudstva i infrastrukture (i razgranatih kriminalnih aktivnosti OVK, kako piše u izveštajima Bi-Bi-Sija, NJujork tajmsa i nemačke službe BND iz tog vremena) naslediće DPK. Haradinaju su, s druge strane, Amerikanci i Britanci, navodno, osnovali Alijansu za budućnost Kosova, da se to militantno ljudstvo ne bi koncentrisalo oko jednog čoveka. Ni nezavisnost Kosova Hašim Tači nije proglasio kada je bio čvrsto rešio i obećao biračima, nego tek kada je za to stiglo odobrenje Vašingtona. Svejedno, nezavisnost, jedan od svoja tri životna cilja, ostvario je u prvoj godini mandata. Pre toga 1999. postigao je, kako kaže - slobodu, a treći cilj- integracija Kosova u NATO, EU i UN, planira za treći mandat.

Čak je i datum parlamentarnih izbora lider DPK odredio prema tome da tekuća godina ne bude u potpunosti izgubljena za nastavak dijaloga sa Beogradom, ali sve to nije mu pomoglo da pred parlamentarne izbore dobije bezrezervnu podršku američke ambasade u Prištini. Jer za njih je Tači uvek bio uglađenija, ali ne jedina opcija. Iako optužen za najteže zločine, Haradinaj je najveći deo suđenja proveo na slobodi, a jedini je optuženik pred Tribunalom kome je dozvoljeno političko delovanje. Za razliku od Tačija, koji je sa Unmikom imao nesuglasice, Haradinaja je u Hag kao bliskog partnera i prijatelja ispratio Seren Jesen-Petersen lično. Tokom rata, Haradinaj je bio jedan od retkih koji je satelitskim vezama pomagao napade NATO, a prilikom jednog ranjavanja, koje se prema izveštaju CIA objavljenom u italijanskoj štampi dogodilo u okršaju sa klanom rivala u trgovini drogom, pamti se njegov spektakularni let italijanskim vojnim helikopterom u američku bazu, a potom u SAD.



Otvorena brutalnost prema Srbima, protivnicima i saradnicima, o čemu svedoče međunarodna dokumenta, ali i on sam u autobiografskoj knjizi Priče o ratu i slobodi, u kojoj priznaje da je svaki dan ubijao srpske policajce, nije ga učinila nepodobnim za strane partnere. Kao kandidat za premijera u koaliciji protiv Tačija, hvalio se brutalnošću u ratu dok su brutalnost njegovog najvećeg konkurenta sporadično otkrivali drugi. Bivši ministar iz DLK Bujar Bukoši opisao je da leševi nikada nisu bili prepreka Tačijevoj karijeri. U retkim izlivima besa odao bi se i sam Tači, kao onomad kada je na optužbe za trgovinu organima zapretio da će objaviti imena Martijevih saradnika i svedoka. NJegovi protivnici su nestajali, ali ne masovno kao što je 40 svedoka haškog tužilaštva ubijeno ili zastrašeno tokom suđenja Haradinaju. Nasuprot ratnim okolnostima, u svakodnevnoj politici, Haradinaj nije demonstrirao sposobnost da se odupre pritiscima, pa ni iskorišćavanju iskusnijih stranačkih lidera, te se i najveća šansa za koaliciju inata vidi u Tačijevoj osobini da se dugo cenka. Haradinajeva povodljivost u politici, šansa je za Tačija, koji mu je, takođe, predložio premijersko mesto, da u vlasti učestvuje do predsedničkih izbora 2016.

Da su se okolnosti za dvojicu albanskih lidera na Kosovu promenile, ipak, najbolje svedoči njihova retorika uoči izbora. Hašim Tači potpisnik je istorijskog dogovora sa Beogradom i zbog toga okićen epitetom izdajnika. Pošto se žalio da mu je teže nego beogradskom rukovodstvu da potpiše sporazum, odlučio je da otvori pitanje vojske Kosova radi sopstvene uloge u podizanju nacionalnog duha iako je znao da duže vreme neće biti u stanju da na to pitanje odgovori u skladu sa željom birača. Na istu kartu igrao je kada je kazao da je pravoslavni hram Hrista Spasa u Prištini užasno delo. Ali to što stranka Nisma, Fatmira LJimaja i Jakupa Krasnićija, otcepljena od DPK zbog Tačijeve meke politike sada preti da napravi koaliciju sa ABK, ne znači da će Haradinajeva politika udovoljiti nacionalističkim potrebama. Jer i bivši general OVK protivio se dogovoru s Beogradom samo kada je to podizalo rejting. U međuvremenu, potpredsednik njegove partije Bljerim Šalja redovan je član albanske delegacije u briselskim pregovorima. Pred lokalne izbore Haradinaj se čak zalagao za prekid dijaloga, ali mu do parlamentarnih nije smetalo ni da na glasačkim listićima ne bude kosovskog grba. Prvi put je koketirao s biračima, a drugi sa Briselom.

Upućeni tvrde da se u pregovorima o formiranju vlade o Srbima i Briselu uopšte ne razgovara, jer ta tema služi marketingu. NJihove će biografije još dugo opterećivati Srbe na Kosovu sve dok žive i glasaju oni koji se sećaju i njihovih drugih lica. Obojici je, međutim, put utrt ciljevima koji nisu izvorno Tačijevi, ali ih je sadržajno sročio. Na tom putu, ključnu rečenicu o prirodi i zadacima nove kosovske vlade, ko god bio njen premijer, izrekao je Aleksandar Vučić prilikom svoje posete Nemačkoj. Upravo sad prvi put iskreno verujem da možemo da rešimo problem (s Prištinom), objasnio je srpski premijer još uvek ne znajući s kim će se sastajati u Briselu.