Omča rizičnih kredita steže Balkan

Foto Aleksandar Dimitrijević

Gotovo uglas, iz prvog reda konferencijske sale, odgovorili su guverneri i viceguverneri centralnih banaka ministrima finansija regiona ne, ne može. A pitanje je bilo postoji li mogućnost da centralne banke smanje stopu obavezne rezerve komercijalnih banaka, kako bi onda deo tog oslobođenog novca one uložile u državne dužničke hartije sa kamatom od, recimo, tri odsto, a zadužene države taj novac iskoristile da prevremeno otplate zajmove koje su uzimale po dvostruko većim kamatnim stopama. Na prvu loptu, čini se, dobro svima. Komercijalne banke, koje već godinama kukaju na svog regulatora, odnosno centralnu banku, da smanji stopu obavezne rezerve ili da im barem daje minimalan prinos na taj novac, zaradile bi na kamati, a države bi, opet, iskoristile te iste pare da barem deo skupih kredita zamene jeftinijim. I vuk sit i ovce na broju.

Svoje tvrdo ne može guverneri i viceguverneri okupljeni na Samitu NIN-a posvećenom finansijskoj budućnosti regiona zapadnog Balkana, obrazlažu rečima da bi takav postupak samo kratkoročno doneo korist, a dugoročno štetu. Ne rade, kažu, to iz kaprica, ni da bi nervirali bankare i fiskalnu vlast, koja kuburi sa dugovima, već da bi očuvali stabilnost. Kako reče Mejra Festić, viceguverner Banke Slovenije, cenovna stabilnost je potrebna, ali je nedovoljna da bi se očuvala finansijska stabilnost sistema.
Guverneri centralnih banaka regiona složili su se da, nažalost, ne mogu koristiti iste mere kao američke Federalne rezerve ili Evropska centralna banka i snižavanjem referentne kamatne stope podupirati ekonomiju, jer bi takva politika uticala na vrtoglavi rast inflacije, koju oni i dalje ističu kao svoj prevashodni cilj.

Jedini način na koji centralna banka može da pomogne privredi Srbije je kontrola inflacije, kako bi se omogućili stabilni uslovi poslovanja. Sve druge mere bi kratkoročno donele korist, a štete bi posle bile dugoročne, kazao je Veselin Pješčić, viceguverner Narodne banke Srbije, uz opasku da je za stabilan finansijski sistem potrebno i da javne finansije budu zdrave, jer svako slabljenje kursa dinara utiče na povećanje udela javnog duga u BDP-u.
I od Dimitra Bogova, guvernera Narodne banke Makedonije i od Radomira Božića, viceguvernera Centralne banke Bosne i Hercegovine, moglo se čuti kako su u krizi svi od centralnih banaka očekivali da učini nemoguće, ali, nažalost, čarobni štapić ne postoji.
Nažalost, mi nemamo luksuz kao što imaju nove evropske ekonomije, koje su počele da se oporavljaju. Ne možemo koristiti recept Evropske centralne banke. I naš najveći problem je kako da podržimo ekonomiju i njen oporavak, a da ne ugrozimo stabilnost, jer nismo u mogućnosti da ubrizgavamo likvidnost u sistem, ističe Bogov.

Ardian Fulani, guverner Banke Albanije, ističe da su centralne banke tu da ubrizgavaju i povlače likvidnost kada je to neophodno i da one to uspešno rade, dok Pješčić dodaje da Narodna banka Srbije ne ubrizgava nego povlači likvidnost sa tržišta.
Osim toga, guverneri navode primere u kojima je smanjenje stope obavezne rezerve pokazalo da su banke umesto da novac koji su tako dobile plasiraju privredi, iskoristile takav potez centralne banke da se razduže prema svojim matičnim bankama, pa je rezultat, prema rečima Radomira Božića, bio ne rast plasmana banaka, već pad deviznih rezervi. Pritom, malo koji od njih je zaboravio, baš kao i prošle godine na NIN-ovom Samitu, da pomene da se politika komercijalnih banaka na tržištima zemalja regiona ne formira u Beogradu, Zagrebu, Podgorici ili Ankari, već u prestonicama zapadnih ekonomija Evropske unije, odakle ove banke uglavnom i dolaze.

Na njihovu tvrdnju da je jedan od ključnih zadataka centralnih banaka zemalja okruženja odgovoriti na usporenu kreditnu aktivnost, odnosno naterati banke da više sredstava plasiraju privredi, kako bi se podstakla proizvodnja, odnosno neophodni ekonomski rast, za kojim vape ove ekonomije, viceguverner Hrvatske narodne banke Majkl Faulend izneo je zanimljive, ali nažalost obeshrabrujuće, statističke podatke. Naime, prema njegovim rečima, Hrvatska je od 2008. do 2013. godine imala kumulativni rast kreditnih plasmana za 25 odsto, najviši u regionu, a istovremeno je zabeležila kumulativni pad BDP-a od čak 12 odsto, što je opet rekord u regionu. Takva statistika samo pokazuje da kreditiranje privrede i plasmani banaka njoj nemaju uvek za rezultat povećanje proizvodnje i ekonomskog rasta. Zbog čega se složio sa svojim kolegama da su većini zemalja regiona neophodne strukturne reforme.

Sa druge strane, Dimitar Bogov, guverner Narodne banke Makedonije, kaže da je makedonska centralna banka, zbog potrebe da istovremeno pomogne privredi, a očuva stabilnost, svojevremeno donela odluku da oslobodi obavezne rezerve one banke koje su želele da kreditiraju izvozna preduzeća.
Iscrpeli smo sva sredstva koja smo imali, a opet je najveći izazov kako da relaksiramo monetarnu politiku na način na koji to radi Evropska centralna banka. Pritom, mora se imati u vidu i činjenica da je bankarski sistem Makedonije, ali i regiona, u pretežnom inostranom vlasništvu i da se strategije ne prave u Skoplju, nego u Istanbulu ili Briselu, tako da se na to ne možete previše uticati, konstatovao je Bogov.
Iako svi guverneri i viceguverneri u regionu ističu da su komercijalne banke u njihovim državama stabilne, likvidne i da im je kapitalna adekvatnost daleko iznad zakonom propisane minimalne granice, primetna je, sa druge strane, umerena kreditna aktivnost, a u nekim zemljama, poput Srbije ili Crne Gore, i njen pad u poređenju sa prethodnim godinama.



Bankari su neumoljivi. Malo je zdravih kompanija i dobrih klijenata, a oko takvih se jagmi barem nekoliko banaka.
I upravo nelikvidnost privrede Milojica Dakić, guverner Centralne banke Crne Gore, ističe kao razlog za konzervativnost komercijalnih banaka, iako je u ovoj zemlji čak i procenat nenaplativih kredita u poslednjoj godini smanjen sa 17 na 14 odsto. Pritom, ističe Dakić, Centralna banka Crne Gore je u saradnji sa tamošnjim ministarstvom finansija i Svetskom bankom sačinila Zakon o finansijskom restrukturiranju preduzeća, koji je namenjen onima koji su solventni, ali ih muči nelikvidnost i taj program daje rezultate.
Sa druge strane, stopa nenaplativih, rizičnih kredita u Srbiji je skoro 23 odsto, a država je na sanaciju propale četiri banke već potrošila 800 miliona evra.

Odgovarajući na opasku guvernera Makedonije, čija stopa kontaminiranih zajmova sada ne prelazi 11 odsto, a da je ta zemlja u pretkriznim godinama bila ljubomorna na Srbiju ili Hrvatsku zbog njihovog rasta kreditnih plasmana od 50 ili 100 odsto, dok je u Makedoniji to bilo jedva 30, Pješčić je odgovorio da je, dok su oni bili ljubomorni, Narodna banka Srbije bila zabrinuta zbog vrtoglavog rasta plasmana i da je, da bi ublažila taj rast, pooštravala monetarnu politiku.
Čak je i kosovski guverner Bedri Hamza imao primedbu na tamošnju stopu nenaplativih kredita, iako ona ne prelazi osam odsto.
Da, mi kažemo osam odsto je mala stopa i nismo u problemu. I možda i nismo kada se poredimo sa zemljama regiona, ali kada pogledate na nivou, na primer, Rajfajzen banke, koliko ona ima nenaplativih kredita na Kosovu, a koliko u drugim zemljama Evrope, vidite da ta stopa i nije toliko mala koliko se čini, rekao je Hamza.

Faulend je posebno ukazao na problem sa kreditima u švajcarskim francima, koji su obično plasirani za kupovinu stanova. Poredeći sa 2007, kada je udio problematičnih stambenih kredita indeksiranih u francima bio 3,5 odsto, sada je njihov procenat više nego utrostručen. Istovremeno, udio rizičnih kredita u evrima porastao je sa 2,5 na četiri odsto. Možemo li samo zamisliti šta bi se desilo da smo umjesto tolike promjene kursa švajcarskog franka imali rast evra, upozorava Faulend.
Ipak, na pitanje razmišlja li neka od država regiona, po ugledu na Sloveniju, da formira takozvanu kontejner banku, u koju bi se prebacili svi nenaplativi krediti, Veselin Pješčić iz Narodne banke Srbije odgovorio je odrečno. Trenutno se sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom razgovara o mogućnosti formiranja Fonda koji bi od banaka otkupljivao deo tih nenaplativih kredita, najavio je Pješčić.
Ni guverneri drugih centralnih banaka zapadnog Balkana nisu bili jasniji. Iako pominju da je trenutna evropska praksa formiranje kontejner banaka ili fondova koji bi od banaka otkupljivali teško naplative i nenaplative kredite, preciznih odgovora kada će to postati i regionalna praksa nije bilo.

Uz napomenu da ni u Evropskoj uniji nema iste metodologije za klasifikaciju nenaplativih zajmova, ali ni za rešavanje tog problema, ministar finansija Hrvatske Boris Lalovac uključio se u diskusiju guvernera pitanjem da li se planira osnivanje fonda za nekretnine opterećene hipotekom, koje banke oduzimaju dužniku, pogotovo zbog činjenice da je usled kreditnog buma u godinama pre ekonomske krize, finansiranje gradnje i nekretnina bio jedan od najvećih poslova bankarskog sektora.

Odgovor je da čak i neke međunarodne finansijske institucije sugerišu centralnim bankama da otpočnu sa programom čišćenja banaka od nagomilanih nekretnina, ali nije se moglo čuti da ijedna od njih ima već sačinjen plan i rok za otpočinjanje tog posla.
Zanimljivo, ali guverneri centralnih banaka, opterećeni problemima nenaplativih kredita u bankama i pritiskom da pomognu brži ekonomski rast svojih zemljama, najmanje su na samitu govorili o visini komercijalnih kamatnih stopa i nemogućnosti privrede koja već grca u dugovima da se po tim kamatnim stopama nadalje zadužuje. Bedri Hamza, guverner Centralne banke Kosova, upozorio je da su kamatne stope za privredu, iako padaju, još uvek previsoke i da je cena kapitala od oko 10 odsto i dalje nedostižna za tamošnju privredu. Uz to i sporost sudova utiče na problem sa naplatom hipoteka i rizičnih plasmana. Inače, Hamza je nagovestio da Kosovo razmišlja između uvođenja sopstvene valute i ostajanja u režimu evra.
Od Mejre Festić, sa druge strane, mogla se čuti potpuno suprotna teza. Govoreći o sistemskim rizicima, posebno u prvoj članici EU sa prostora bivše SFRJ, viceguvernerka Slovenije je upozorila da kreditiranje zavisi od visine depozita, kao i da niske kamatne stope nekada dovode do situacije u kojoj se krediti daju nemilice.

IT obara rizik

Jedan od važnih preduslova za stabilizaciju finansijskog i monetarnog sistema zemalja u regionu jeste i smanjivanje troškova i povećanje efikasnosti funkcionisanja državne uprave, a pristup koji to omogućava jeste jačanje uloga naprednih informacionih tehnologija u upravi i probližavanje konceptu e-države, smatra Vladan Atanasijević, član Upravnog odbora kompanije Asseco SEE, jedan od učesnika NIN-ovog Samita guvernera.

On kaže da je Asseco uspešnim sprovođenjem više kompleksnih projekata sa institucijama u Srbiji, od kojih posebno ističe rešenja za objedinjenu naplatu poreza i doprinosa, pokazao da je pouzdan partner države u procesu uspostavljanja koncepta elektronske države u kojoj se IT neće doživeti kao trošak, već kao poluga pomoću koje se mogu sprovesti reforme i izvršiti uštede.

Drugi preduslov je normativna usklađenost i razmena informacija centralnih banaka zemalja regiona u funkciji očuvanja stabilnosti bankarskog sektora. Kao regionalni lider u razvoju rešenja za bankarske sisteme, implementirali smo rešenja koja bankama omogućavaju da minimizuju rizične plasmane, koji zapravo najviše narušavaju stabilnost bankarskog sektora, a time i finansijskog sistema, istakao je Atanasijević.