Rat čipova

Foto shutterstock

Petogodišnji cenovni rat dva najveća svetska proizvođača procesora okončan je prošle nedelje na sudu u Luksemburgu odlukom po kojoj Intel plaća kompaniji AMD 1,06 milijardi evra, odnosno 4,15 odsto svojih prihoda iz 2008. godine, zato što je davao nezakonite popuste korporacijama HP, Lenovo i Dell, a sa dugoročnom namerom da izbaci rivala iz posla.

O kakvim je igračima reč jasnije je kada se zna da je prihod kompanije AMD u 2009. bio 5,4 milijarde dolara (10.400 zaposlenih), a da je Intelov 35,7 milijardi (94.200 zaposlenih). Finale ove runde rata čipova bilo je u najavi još pre dve godine, kada je AMD srozao velikoprodajnu cenu Trinity modela (dual-core A4-5300) na 53 dolara. Intel je, na radost potrošača, uzvratio udarac ponudivši svojim kupcima popuste za x86 čipove, jer kad proizvođači procesora ratuju, cene kompjutera padaju.

Zapravo, istorija parničenja ove dve kompanije datira još iz 1986, kada je Intel raskinuo ugovor s AMD-om, koji je ovoj kompaniji dozvoljavao proizvodnju Intelovih IBM mikročipova, zbog čega je AMD tražio arbitražu 1987. i pobedio 1992. Onda se Intel žalio Vrhovnom sudu Kalifornije, ali je izgubio i platio penale. Slično se dogodilo i 1994, kada je sud presudio da AMD ima pravo da koristi Intelov mikrokod u mikroprocesorima generacije 486 (sećate li se tog računara?).

Zato je i najnovija odluka suda Evropske unije, da zbog kršenja antimonopolskih propisa EU debelo odrapi kalifornijskog pionira računarstva iz Santa Klare (Intel je osnovan 1968), a na račun drugog kalifornijskog giganta iz Sanivejla (AMD je osnovan godinu dana kasnije, 1969), najviše iznenadila visinom kazne, koja je najveća u istoriji sankcionisanja pojedinačnih kompanija. Sve drugo je deo istorije rata čipova slavnih komšija iz Silicijumske doline (Intel i AMD deli 495 km), čiji su osnivači, da ludilo bude veće, potekli iz iste firme, Fairchild Semiconductor, napravljene 1957, takođe u susednom San Hozeu.

Iz Ferčajld poluprovodnika su prvo otišli i napravili Intel daleke 1968. fizičar Robert Nojs (1930-1990), otac integralnog kola i vizionar Gordon Mur (rođen 1929), poznat po zakonu da se snaga računara udvostručava svakih 18 meseci. Preciznije, u čuvenom predviđanju iz 1965, objavljenom u časopisu Electronics, Mur je napisao da će se broj tranzistora koji će moći da se smeste na silicijumski čip udvostručavati svake dve godine.

Valja reći da se ovo predviđanje pokazalo ispravnim mnogo duže nego što je to Gordon Mur očekivao, pre svega zahvaljujući Intelu, koji je umesto broja tranzistora uveo udvostručavanje performansi i čiji su procesori (od pentijuma do Core 2 Duo) bili i ostali srce većine kompjuterskih sprava.
No, danas nije osuđen samo pionir računarstva Intel, već se ruši i Murov zakon. Fizičar Mičio Kaku predviđa da će se Murov zakon uskoro izduvati, jer će se silicijumski dizajn neminovno sudariti sa zakonima fizike, zato što snaga računara ne može da održava svoj brzi eksponencijalni rast koristeći standardnu silicijumsku tehnologiju.