Kosovski termidor

Na Vidovdan, pre 25 godina, kad se navršilo šest vekova od Kosovske bitke, na Gazimestan, polje davne i velike pogibije, sleglo se više od milion Srba. Istorijski povod za hodočašće bio je paravan za krunisanje i hirotonisanje Kosovskog Mesije, kako je vođa komunista Srbije nazivan i slavljen već dve godine pre nego što će se na Gazimestan spustiti sa nebesa, helikopterom, i podviknuti da, ni šest vekova posle epske bitke na Kosovu polju, nisu isključene nove oružane bitke Srbije protiv njenih neprijatelja. Od aprila 1987, pa do Gazimestana 1989, pod maskom odbrane „svetog Kosova“, čak i uz pomoć kneza Lazara, čije su mošti pratile režirano „događanje naroda“, Srbija i Srbi u čitavoj Jugoslaviji onesvešćivani su i pričešćivani za odbranu komunističkih temelja tadašnje velike države. Tresla se istočna Evropa, Berlinski zid bio je pred rušenjem, glasnost i perestrojka topile su ledene lance komunizma i u Moskvi, stege tog poretka popuštale su i u Jugoslaviji, a specijalni odredi Srba sa Kosova, pod komandom komunističkih službi bezbednosti i uz zaglušujuću buku tolikih srpskih akademika, vladika, pisaca, najumnijih glava nacije, kako je govorila propaganda, a najbezumnijih, kako će pokazati dolazeća tragedija, kosovizovali su Srbiju i svu Jugoslaviju. Iza nas je, evo, četvrt veka od eksplozije, tog i takvog, kosovskog termidora. Koji je njegov bilans, gde su Srbija i Srbi danas, da li je taj termidor iza nas? Kad se polje kosovskih božura ugibalo pod teretom onesvešćenih hodočasnika, Srbi su živeli u jednoj državi, u Jugoslaviji, a Gazimestan i pokrajina KiM bili su u Srbiji. Jedna velika država je ubijena. U njenu smrt uzidano je, najmanje, 150.000 ljudskih života, dva puta toliko ljudi je obogaljeno, više od dva miliona njih izgubili su zavičaj i sve u zavičaju. Srbi danas žive u sedam državica na ruševinama Jugoslavije, a jedna od njih je i od Srbije odvojeno Kosovo. Tamo je Srba triput manje nego što ih je bilo kad su krenuli za svojim spasiteljem. Žive u enklavama. U Hrvatskoj je Srba bilo oko 800.000. Danas ih nema ni 300.000. Kad je pokrenut gazimestanski termidor, Srbija i Jugoslavija bile su trideset godina ispred Čehoslovačke. I ta država se raspala, ali bez rata, bez termidora, pa su, danas, i Češka i Slovačka, trideset godina ispred Srbije. Srbija je poražena, osramoćena, opljačkana. U Srbiji nisu poraženi jedino projektanti njenog najvećeg poraza. Pao je Berlinski zid, ali njihov zid nije pao. Oni su pobedili. Ono što su branili, oni su i odbranili. Zapadna pošast demokratski uređene države nije se probila u Srbiju. NJu vode i zavode iste tajne policije kao i kad je termidor krenuo sa Gazimestana. Upravljaju svime i nadziru sve, od mesne zajednice do vrha države, od tokova novca i pljačke do medijske propagande. LJudi nerasformiranih komunističkih službi su svuda: u mafiji, u vlasti, u sudovima, u tužilaštvu, u diplomatiji. NJihovi tajni dosijei, kojima ucenjuju i trguju, režiraju neprekidne afere i spletke, zaštićeni su svim pečatima i bravama. Zbog toga, izbori u Srbiji ne znače ništa i ne menjaju ništa. Zbog toga su crvenim termidorom okovanu Srbiju pretekli i svi u bivšoj Jugoslaviji. Svi, osim nesrećne BiH, gde pipci ovoj hidri, njenim kultovima i mitovima, još nisu sasečeni. I Kosovo će, uskoro, prestići Srbiju. Korifeji nacionalnog i državnog sloma svom termidoru oblače nove haljine, da prikriju nesreću i rane. U prekrojenoj državnoj himni, mole Boga za „srpske zemlje“, ali ne kažu ni koje ni gde su. Izgubljeno Kosovo preselili su u preambulu Ustava, u državnu zakletvu da Kosovo nije izgubljeno i da imamo ono što nemamo. Od Mesijinog izbornog poraza pa do danas, nijedan predsednik Srbije, nijedan njen demokratski premijer, nijedan parlament, nijedna nacionalna naučna ustanova, nisu priznali da je politika termidora bila i antidržavna i antinacionalna i anticivilizacijska. Najviše što se može čuti je to da je strategija propala samo zbog grešaka u njenoj primeni. Od Gazimestana do danas, neprelazne su barikade pred ljudima i strankama koji bi hteli da vode drukčiju politiku, da korenito menjaju poredak u Srbiji. Zato je Srbija, i danas, tu gde je. Nigde.