Fudbalska „žutica“

Prvi gol na Mundijalu 2014. dao je Sep Blater, predsednik FIFA. Na 64. kongresu Svetske fudbalske federacije u Sao Paulu uoči otvaranja šampionata glatko je porazio oponente iz UEFA na čelu sa predsednikom Mišelom Platinijem koji je malo pre toga najavio da neće podržati reizbor Blatera za još četiri godine mandata. Platinijev stav je bio znak da evropske federacije, članice UEFA, njih 54, zauzmu istu poziciju ali Blater je odneo prvu pobedu jer je Kongres odbio uvođenje starosnog limita što će 78-godišnjem Švajcarcu omogućiti da se u maju iduće godine kandiduje za još četiri godine mandata. Blater je dobio veliku podršku zemalja Južne Amerike, KONKAKAF (Severna i Srednja Amerika), Azije, Afrike i Okeanije. Bilo je zanimljivo videti da su najvatreniji govornici u podršci Blateru bili delegati iz fudbalskih sila kakve su Kuba, Haiti, Kongo, Sri Lanka ili Pakistan. „Starosni limit za predsednika bio bi neka vrsta nove diskriminacije, različite od rasne, političke ili religiozne, ali ipak diskriminacija. Ne smemo dozvoliti da ode predsednik koji pobeđuje na svim frontovima. Imamo pobedničku FIFA ali ako se uvede starosni limit možemo da izgubimo našeg predsednika koji nas je doveo do najbolje organizacije“- rekao je Kubanac Luis Ernandez, pozdravljen burnim aplauzom. Blaterovu popularnost u fudbalski manje razvijenim delovima sveta možda i nije teško objasniti ako se pogledaju finansijski izveštaji i podela „viška prihoda“. Svaka od 209 federacija članica FIFA dobiće bonus od 750.000 dolara a svaka od šest konfederacija (zona) po 7 miliona. Prema izveštaju Markusa Katnera, predsednika finansijske komisije FIFA, samo u 2013. godini FIFA je imala čistu zaradu 72 miliona dolara. Mundijal u Brazilu doneće joj, na osnovu TV prava i marketinga, 4,5 milijarde dolara, tačno milijardu više nego što je planom iz 2010. bilo predviđeno. Federacijama će ukupno biti podeljeno 198,7 miliona dolara. Na kraju godine svaka federacija može da očekuje bonus od pola miliona dolara a konfederacije 4,5 miliona. „Nikada nismo bili toliko bogati, nikada nismo bili tako snažni“, rekao je Blater. Dok se predsednik FIFA ponosi svojom politikom i rezultatima, bivši brazilski as Romario, sada sve uspešniji političar u svoj zemlji, ironično kaže da će „predsednik Brazila od 12. juna do 13. jula biti Sep Blater“. Brazil je morao da se povinuje mnogim zahtevima FIFA, da trpi kritike tokom priprema, onda su krenuli veliki protesti zbog visokih troškova, korupcije, probijanja budžeta i trošenja para „na fudbal“ u zemlji kojoj trebaju bolnice, škole, putevi... Pred start Mundijala bilo je više reči o protestima, štrajkovima, sukobima sa policijom, upotrebi sile i suzavca, ali kada je lopta krenula sa centra sve je utihnulo. Postoji samo Mundijal i san 200 miliona Brazilaca - šesta titula prvaka sveta. Neverovatna je strast sa kojom se fudbal voli u Brazilu. Od žutih dresova bukvalno na svakom mestu možete pomisliti da imate „žuticu“. Kad Brazil igra radno vreme se skraćuje do 13,00 časova da bi ljudi stigli da gledaju prenos. Pobede su proslavljane na ulicama, uz mnogo piva, pesme, folklora, pravih vašara na ulicama...Prošlog ponedeljka vaš reporter je gledao prenos meča Brazil-Kamerun u „Kući O Globo“, nekoj vrsti fan-zone u Rio de Žaneiru koju je sjajno organizovala redakcija najvećeg brazilskog dnevnika. Bilo je kao na stadionu, po slobodnoj proceni desetak hiljada ljudi koji su pratili meč kao da su na tribinama stadiona u Braziliji. Dok ovaj broj NIN-a kreće u štampu nije kompletno gotova prva faza, ali je već izvesno da tri svetska šampiona pakuju kofere. Prvi su ispali Englezi i vladajući prvaci Španci a u utorak su im se, posle međusobnog duela, pridružili ili Urugvajci ili Italijani. Ispadanje Engleza i Španaca samo je relativno iznenađenje. Englezi u svojim klubovima imaju previše stranaca, njihov stil „run and gun“ ne dozvoljava im da izbace igrača koji ume da stane na loptu, majstora sredine terena kakvi su nekada bili Bobi Čarlton, Hodl, Barns...Španci su zakasnili sa smenom generacije, selektor Visente del Boske poveo u Brazil 16 svetskih prvaka iz Južne Afrike, ali to su bila ista imena a ne, bar u većini slučajeva, i isti igrači. Brazilci silno žele titulu, imaju neku vrstu moralnog duga prema naciji zbog kiksa već davne 1950. kada su im komšije iz Urugvaja ispred nosa odnele titulu. Za sada guraju po planu jer imaju raspoloženog Nejmara, vodećeg strelca sa 4 gola na 3 utakmice, kome domaća klima očito više prija od one u Barseloni. Prošle godine je blistao na Kupu konfederacija, ovde je sjajno počeo šampionat. Drugi Barselonin as, Leo Mesi, takođe je obeležio početak šampionata, ne toliko igrom koliko odlučujućim golovima protiv Bosne i Hercegovine i Irana. Treći veliki as, Kristijano Ronaldo, video se samo kod centaršuta za 2-2 u 95. minutu meča SAD-Portugal. Čini se da ni ovog puta ni on ni njegova reprezentacija neće uraditi ništa veliko. Od onih koji su opravdali uloge favorita na prvom mestu, po igri i golovima, zasad su Holanđani. Tri meča, tri pobede, festival golova. Roben je neuhvatljiv, Van Persi čudo od efikasnosti. Nemci ko Nemci, čvrsti, borbeni, ako zakaže Tomas Miler tu je veteran Klose, od meča sa Ganom korekorder sa Ronaldom sa po 15 golova na šampionatima sveta. Od onih koji su prijatno iznenadili u prvom planu se Meksikanci, ali ne zaboravimo da kostur tima čine igrači koji su u Londonu pre dve godine osvojili zlatnu medalju pobedivši u finalu Brazil sa Nejmarom, Marselom, Tiago Silvom...Veće iznenađenje je Kostarika sa dve pobede, Kolumbija je sjajna i bez golgetera Falkaa, Čile je dočekao svojih pet minuta a vrlo ubedljivo deluje Francuska dok je Belgija takođe opravdala ulogu favorita iz senke. Evropljani nisu osvojili titulu ni na jednom od četiri šampionata na američkom tlu. Da li je došlo vreme ? Balkanski fudbal nije preživeo prvu rundu. Bosna i Hercegovina je oštećena protiv Nigerije, ali nije igrala na očekivanom nivou, posebno njen najbolji igrač Edin DŽeko. Hrvati su došli sa mnogo ambicija a vraćaju se pognute glave posle lekcije koju im je očitao Meksiko. „Tisak“ je bio veoma oštar konstatujući da „Hrvatska uvek igra najgore kad bi trebalo najbolje“. Ako ne prođe Alžir na čijoj klupi sedi Vahid Halilhodžić, sva je prilika da će fudbal sa eks-Ju prostora do kraja šampionata predstavljati samo naš sudija Milorad Mažić. Na dve utakmice koje je vodio bilo je prigovora, ali je analiza pokazala da je bio u pravu. Sudiće još.