Ne smemo se igrati dinarom

Aktuelna fudbalska groznica je prilika za mnoge posmatrače da izađu iz senke neutralnosti, stavljajući se u ulogu selektora, čija bi taktika poboljšala rezultate nacionalnog tima. Ipak, pravo stanje i sve relevantne činjenice, neophodne za uspešnu strategiju, najčešće ostaju van vidokruga tih neutralnih pojedinaca. A nedovoljno duboka analiza često navodi na pogrešne zaključke. Ključno za uspeh tima je da lideri u potpunosti raspolažu svim detaljima od kojih zavisi verovatnoća uspeha.

Fudbalska euforija ipak je značajno kraća, a dobronamerni prigovori višestruko benigniji od saveta kreatorima ekonomske politike. A sličnosti su izuzetno vidljive. Nedovoljno širok ugao posmatranja, subjektivnost i pozicija savetnika bez odgovornosti karakterišu i jedno i drugo.
U nestabilnim vremenima odluke državnih institucija često su predmet javne rasprave, predlaganja alternativnih rešenja, pronalaženja mana i osporavanja eventualnih uspeha. S obzirom na to da utiču na sve privredne činioce i građane, ekonomske politike naročito su pod lupom javnosti u kriznim vremenima. Takav je slučaj i u našoj zemlji, dodatno opterećenoj nasleđem prošlosti, burnim periodima hiperinflacije i naglim slabljenjima nacionalne valute.

Danas, sedam godina nakon izbijanja svetske ekonomske krize, Narodna banka Srbije pažljivim vođenjem monetarne politike, a u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, nastoji prvenstveno da obezbedi stabilnost cena i da očuva i ojača otpornost finansijskog sistema. Na taj način teži se stvaranju povoljnog ekonomskog ambijenta za brži privredni rast, nastavak neophodnih reformi i značajniji priliv stranih investicija.

Opreznim izborom instrumenata monetarne politike NBS vodi računa o sigurnosti bankarskog sistema i da se zaustavi rast spornih i nenaplativih potraživanja, ophodeći se veoma obazrivo prema deviznim rezervama.
Primenjujući režim inflacionog targetiranja, NBS koristi referentnu kamatnu stopu kao osnovni instrument monetarne politike. Od početka krize, a pogotovo u prethodne dve godine, tržišta većine zemalja u razvoju su bila izložena jakim pritiscima izazvanim međunarodnim kretanjem kapitala. U poslednje vreme dodatni izvori tih pritisaka su sukobi poput onih u Siriji i Ukrajini.

U izuzetno specifičnim uslovima NBS je uspela da u 2013. svede inflaciju sa 12,8 na 2,2 odsto, pri čemu je u novembru bila 1,6 odsto, najniža u poslednjih 40 godina. Uz mere monetarne politike tome su doprineli i pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, niska agregatna tražnja i stabilan kurs dinara. Iako tradicionalna ekonomska teorija u režimu inflacionog targetiranja podrazumeva gotovo u potpunosti fleksibilan devizni kurs, zbog specifičnih okolnosti su mnoge ekonomije, pa i najrazvijenije poput Švajcarske, posezale za deviznim intervencijama kako bi sprečile veće poremećaje u svojim privredama. Sa druge strane, mnoge valute zemalja u razvoju, sa istim monetarnim režimom, poput turske lire, i pored masovnih intervencija oslabile su više od dinara.

U takvom ambijentu, ne ciljajući nijedan nivo deviznog kursa, ali i ne dozvoljavajući nikakve spekulacije, NBS je uspela da obezbedi relativnu stabilnost dinara, pravovremeno reagujući u oba smera na deviznom tržištu. Zbog visoke evroizacije domaće ekonomije i psiholoških faktora kao tekovine hiperinflacije, bilo bi neodgovorno dozvoliti preterane kratkoročne oscilacije kursa. Tim pre ako se imaju u vidu posledice tih naglih promena na nacionalnu ekonomiju.

Činjenica je da u ekonomijama sa hroničnim platnobilansnim deficitom slabljenje valute predstavlja neminovan proces kojim sistem teži ka ravnoteži. Međutim, na dnevnom nivou kretanja na deviznom tržištu mogu biti posledica brojnih privremenih faktora, pri čemu šokovi koje ovi pritisci izazivaju mogu dovesti do panike i povlačenja dugoročnih plasmana iz dinarske aktive usled straha od preterane nestabilnosti na lokalnom tržištu. U takvim situacijama relativno mali iznosi, ako izostane pravovremena reakcija, mogu izazvati paniku i naknadno dovesti do potrebe za znatno obimnijim intervencijama centralne banke kako bi se ugasio požar na tržištu. Zato konstatacija ekonomskih stručnjaka da pritisci na kurs nisu značajni, nema uporište bez sagledavanja celokupnog tržišnog ambijenta i analize globalnih faktora.

Tržišni signali na koje je NBS reagovala u prethodnom periodu u krajnjem ishodu su za posledicu imali umerene oscilacije kursa, što znači da je stabilnost održana bez preteranog mešanja u tržišna kretanja. Koliki bi obim intervencija bio potreban ukoliko bi se pasivno reagovalo na iznenadne pritiske, ako bi se oklevalo sa brzim odgovorom? Samo zemlje koje su u ranoj fazi reagovale na probleme uspele su da ublaže posledice globalnih turbulencija.

I u 2014. inflacija se kreće oko donje granice cilja, a NBS smanjivanjem referentne kamatne stope čini monetarnu politiku manje restriktivnom. Trenutno su glavne operacije NBS jednonedeljne transakcije repo prodaje hartija od vrednosti, čime se povlače viškovi likvidnosti iz bankarskog sistema i direktno utiče na kamatne stope i inflaciju. S obzirom na to da se na aukcijama kamatna stopa na te hartije od vrednosti formira na bazi ponude i tražnje, NBS se racionalno odnosi i prema troškovima, koje sa sobom nosi sprovođenje monetarne politike u uslovima konstantnog viška likvidnosti. Kamata, koju NBS plaća na povučena sredstva veoma često je i za dva procentna poena niža od referentne kamatne stope.

Politika obaveznih rezervi je pomoćni instrument monetarne politike i NBS pažljivo odmerava njihovu strukturu, vodeći računa o sigurnosti bankarskog sistema i sposobnosti banaka da izmiruju svoje obaveze.
Dominantno učešće bankarskog u ukupnom finansijskom sektoru Srbije ističe važnost sigurnosti banaka za opštu finansijsku stabilnost u zemlji. Iako je prelivanje turbulencija sa globalnih na tržišta u tranziciji praktično neizbežno, bankarski sistem u Srbiji se, zbog visoke kapitalne adekvatnosti i likvidnosti, može pohvaliti svojom stabilnošću. Svesna rizika, NBS preduzima mere da se smanji visok udeo problematičnih u ukupnim kreditima. Nastoji, takođe, da kontrolnom funkcijom poveća transparentnost u radu banaka i spreči neopravdano povećanje troškova zaduživanja privrede i građana.

NBS je praktično pokazala da se adekvatnim korišćenjem kratkoročnih mera monetarne politike na efikasan način mogu apsorbovati negativni eksterni šokovi. Uprkos činjenici da se još uvek ne može u potpunosti naslutiti oporavak svetske privrede, za očekivati je da se negativni eksterni uticaji mogu u određenoj meri ublažiti poboljšanjem ekonomskih pokazatelja. Imajući u vidu stepen razvoja srpske privrede, od izuzetne važnosti je jačanje finansijskog sistema, ali i sprovođenje strukturnih reformi sa ciljem da se poveća produktivnost i priliv investicija.
Na dugi rok, dodatno smirivanje oscilacija kursa dinara moguće je samo uz efikasne mere fiskalne konsolidacije. Time bi se stvorili uslovi za vraćanje poverenja u nacionalnu valutu, a rast poverenja u dinar snizio bi nivo evroizacije i povećao efikasnost monetarne politike.

Naravno, uvek postoje mišljenja da je monetarnu politiku potrebno drugačije voditi, kao i da je možda celishodnije preći na režim fiksnog kursa. Ovakve sugestije daju se najčešće bez ulaženja u analize posledica ovakvih promena i procena da li u uslovima globalne krize i neizvesnosti naša privreda može bez većih lomova ovakve tranzicije da izdrži. Takođe, zanemarujući specifičnosti domaćeg poslovnog ambijenta i istorijskog nasleđa, veoma često se površno sagledavaju troškovi koje bi drugi režimi doneli, kao npr. odbrana fiksnog deviznog kursa na određenom nivou.
Ima i mišljenja da NBS, poput centralnih banaka industrijski najrazvijenijih zemalja, treba da obezbedi dodatnu likvidnost za podsticanje kreditne aktivnosti. Pri tome se olako prelazi preko naših specifičnosti, ekonomske prošlosti i strahova od hiperinflacije. Štaviše, takvi zahtevi su bez realnog osnova, jer bankarski sistem već raspolaže značajnim iznosima neangažovanih sredstava, zbog brojnih prepreka u vidu zaštite od rizika i otežanog odobravanja kredita, kao i još uvek visokih kamatnih stopa.

Veoma često predlažu se i određena rešenja fokusirana na pojedine segmente tržišta ili određene interesne grupe, bez dublje analize kako neke mere mogu pogoditi ostale delove ekonomije i celokupno društvo. Pri tome se ispušta iz vida da iste mere mogu dati različite efekte u zavisnosti od ambijenta u kome jedna privreda funkcioniše. Pokazalo se da čak i predlozi mera iz programa međunarodnih institucija, iako teorijski razumni i opravdani, u praksi nisu proizvodili predviđene pozitivne efekte, jer nisu do kraja inkorporirali sve specifičnosti jedne zemlje.

NBS pokušava da izbalansiranim merama osigura postizanje zakonom definisanih ciljeva i za razliku od ranijih epizoda, kada je kratkoročni uspeh u snižavanju inflacije bio praćen brzim povratkom na visoke nivoe, poslednjih nekoliko meseci ukazuje da smo na pravom putu da postignutu stabilnost cena održimo i u narednom periodu. Još više ohrabruje i činjenica da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora stabilizovana na željenom nivou, jer to je cilj ka kome se stremi kako bi se vratilo poverenje u efikasnost i uspeh nosilaca monetarne politike.
Stabilnost cena i deviznih kretanja u narednom periodu bi trebalo da se odrazi i na smanjenje premije rizika zemlje, koja je sadržana u kamatnim stopama na kredite privredi i stanovništvu. Održavanjem inflacije na niskom nivou postepeno se otvara prostor za relaksaciju monetarne politike i smanjenje referentne stope, što će dovesti do pada opšteg nivoa kamatnih stopa. Na ovaj način NBS u svom domenu doprinosi izgradnji okruženja pogodnog za investicije.

Međutim, centralna banka nije institucija koja, bez podrške ostalih učesnika, može samostalnim radom popraviti makroekonomski ambijent. Monetarna politika, dakle, ne može sve sama i zato bi rebalansom budžeta, koji je pomeren za septembar, morao da se ostvari veliki napredak u sređivanju javnih finansija, jer samo usklađena aktivnost svih ekonomskih politika države može dovesti do pokretanja privrede. Zato je obaveza svih nas, koji kreiramo ekonomske politike, da donosimo odgovorne odluke i sprovodimo reforme. Samo na taj način je moguć privredni rast, uz nisku inflaciju, stabilan finansijski sistem i visoku zaposlenost stanovništva.