Arhiva

Bojno polje internet

Vesna Knežević Ćosić | 20. septembar 2023 | 01:00
Bojno polje internet

Foto shutterstock

Po DŽulijanu Asanžu, sajber-prostor je u toj meri militarizovan da kada šaljemo SMS nekom bliskom, između nas stoji tenk. To je kao da imate vojnika koji spava ispod vašeg kreveta i sluša sve, kaže on. Slično misle i vojni stratezi koji tvrde da sloboda u 21. veku može biti ukinuta klikom miša, te da je virtuelni boj bitna podrška drugim oblicima ratovanja, jer zbunjuje i frustrira civile, te preuzima kontrolu nad komunikacijama i industrijskim postrojenjima. Eksperti kažu i da sajber-napadač ima prednost, ali nisu načisto šta je crvena linija za protivnika i okidač za uključivanje stvarnog oružja, jer je određivanje granica rata u virtuelnom prostoru do sada bio više politički nego pravni koncept.

Pitanje koje već duže vreme muči vojne stručnjake je kako postojeće norme međunarodnog humanitarnog prava primeniti na novi oblik ratovanja. Delimičan odgovor dobijen je s Talinskim priručnikom (Tallinn Manual), u kome su internacionalni eksperti na poziv NATO Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence, posle tri godine mozganja, na 215 strana ponudili pravne smernice za napadače i one koji se brane, te klasifikaciju računarskih obračuna koji mogu da dobiju status oružanih napada.

Ovih dana ministri odbrane 28 zemalja članica NATO-a intenzivno se konsultuju oko pravne regulative rata na internetu, jer do septembra treba da pripreme pravilnik o strategiji ratovanja u digitalnom dobu. Ako nacrt bude gotov i prihvaćen, globalna zajednica će prvi put u istoriji dobiti definisana pravila rata u virtuelnom svetu. Živimo u vremenima kada sajber napadi imaju središnju ulogu u oružanim sukobima, kaže Majkl Šmit, direktor Stokton centra za međunarodno pravo na američkom koledžu Naval War i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za pravo u oružanim sukobima. Nejasna pravila igre deluje zbunjujuće, a ne bi smelo da bude tako, kaže Šmit.

Ali, uspostavljanje pravila za digitalnu ofanzivu izuzetno je komplikovano, jer su moguće razne kombinacije, na primer da dve sile ulete u virtuelni rat s trećom zemljom, sa sajbervojnicima četvrte (slučaj Stuxnet‑a, kada je američki virus napao iranska postrojenja, a program u iransko nuklearno postrojenje uneo ruski liferant, prema tvrdnji nemačkih eksperata). Kristijan Lajflender iz NATO odeljenja za sajber odbranu objašnjava da saveznici žele pravila koja će biti u skladu s međunarodnim pravom i ističe da Savez ne može da donosi zakone, ali njegove članice to mogu.

Rečju, kada i kako može da dođe do digitalnog rata treba da uređuju zakoni o oružanim sukobima, koji proizlaze iz međunarodnog humanitarnog prava (nekad ratno pravo). Definišu se učesnici rata, a sve države su u obavezi da se pridržavaju pravila igre. Mada, prema članu 36. dodatnog protokola Ženevske konvencije, sve države su obavezne da se pridržavaju pravila i običaja rata, čak i ako se ukažu nova vojna sredstva i oblici ratovanja.