Humanitarne mućke

Foto AP

Delovalo je gotovo bajkovito: mala Republika Srpska, skromnih potencijala, organizovala se brzo i usvojila model masovne solidarnosti ali i masovne pomoći stradalima od majskih poplava. A onda je prvobitni zanos naglo splasnuo i o jadu su se zabavili i vlada i policija, jer je izgleda počelo ilegalno trgovanje platnim karticama koje je emitovao Fond solidarnosti po vaučer modelu, a koje su podeljene stradalim domaćinstvima.

Poplave su Republici Srpskoj donele ukupne štete od oko milijardu evra. Dok se čekalo na međunarodnu pomoć ovde je kreiran set zakona čija je ambicija da povuče sve domaće potencijale, da obezbedi masovnu solidarnost. Tako je osnovan Fond solidarnosti u koji uplaćuju svi - zaposleni po 1,5 odsto od svoje plate u narednih dvanaest meseci, poslodavci isto toliko za svakog zaposlenog, penzioneri deo penzije, deo se uzima od koncesija na iskorišćavanje prirodnih dobara, povećan je porez na oružje i slično.

Da se ne bi čekalo dok se novac sakupi, emitovane su platne kartice vaučeri, koje se dele stradalim domaćinstvima u iznosu od 5.000 konvertibilnih maraka (nešto više od 2.500 evra) kojima mogu kupovati građevinski materijal, belu tehniku, nameštaj i sve drugo neophodno za sanaciju i oporavak. Istina, kupovanje je moguće samo kod proizvođača i trgovaca koji su potpisali ugovor sa Fondom solidarnosti.

Veći deo domaćinstava već je dobio kartice, a kad se ceo posao završi to će, procenjuje se, biti nešto manje od 30.000 kartica sa oko 60 miliona evra. Ministri i drugi uglednici vlasti baš su islikani dodeljujući ovu pomoć.

Ali, vrlo brzo su stigli i problemi. Jedan broj proizvođača i trgovaca za koje se očekivalo da hoće, ipak nisu pristali da potpišu da na taj model vrše prodaju. Upućeni kažu da ne veruju državi. Naime, model podrazumeva da oni izdaju robu i fiskalni račun, daju grejs period od dve meseca, a onda u šest jednakih rata to naplate od Fonda solidarnosti. Ima problema i kod onih koji su pristali na osmišljeni model, ali su naglo podigli cene. Preciznije, jedne cene (niže) važe ako kupujete za gotovinu, a druge (više) ako kupujete za vaučer. I još, kad je kupovina na vaučer, onda je isporuka kupljene robe tek za dva-tri meseca i kasnije.

Ipak, najveća nevolja i najneprijatnije iznenađenje je vest da je počela ilegalna trgovina karticama. Prema onome što je bilo objavljeno na nekim internet-portalima, prodavci, vlasnici vaučer kartice čija je vrednost 5.000 konvertibilnih maraka, nude je 20 odsto jeftinije, za 4.000 maraka. Kupci nude 3.000 maraka, 40 odsto jeftinije od vrednosti.

Oglasili su se svi, i policija i Ministarstvo finansija, a pomoćnik ministra Dalibor Tomaš za NIN objašnjava: Uvođenjem ovog modela kartica želeli smo da sprečimo svaku zloupotrebu, jer je ona neprenosiva - moguće je samo koristiti je uz ličnu kartu, a fiskalni račun je jedino validan ako ga potpiše kupac, dakle vlasnik kartice. Sve drugo je krivično delo.

I zaista, onako naoko sve izgleda čvrsto i ozbiljno, pa ipak priče o špekulativnom kapitalu koji je brzo formirao crno tržište kartica u RS iz dana u dan su sve glasnije. Ovde idu i izbori za dva meseca i sve će, dabome, dobiti nove dimenzije. Ona prvobitna zaklinjanja o brzoj i masovnoj solidarnosti sve manje se spominju, a obećana pomoć - što nepovratne donacije što najpovoljniji krediti iz inostranstva - još ne stižu.