Od šora do šora

Foto Đorđe Kojadinović

Prašnjavi šor periferije Starog Bečeja, leto u punom kapacitetu, sunce u smiraju još sklapa kapke, ali je u toj uličici živo, uprkos opštevladajućoj sijesti. Grupica mlađarije sastavlja metalne šipke, razvlači gajtane, montira zvučnike i reflektore, i iz tih operacija polako nastaje pozornica jedinstvenog teatra u Srbiji, ali i čitavoj Evropi: to je Salaško pozorište, ili na maternjem mađarskom jeziku Tanjasinhaz (Tanyasznhz).

Tradicionalno, od 1978. godine, trupa pod ovim nazivom gostuje po vojvođanskim bespućima, Bogu iza tregera, gde pravo pozorište nije ni kročilo. Oni izvode popularne komade, prilagođene prilici, pune pesme, igara i smeha. Smišljeno je kao praksa za studente glume na mađarskom, koji se svake druge godine upisuju na novosadsku Akademiju umetnosti, ali i da razgali žitelje od svih zaboravljenih mesta, i kod njih stvori pozorišne navike. Makar se one pokrenule samo jednom godišnje, kad ih posete članovi Tanjasinhaza.



To je uvek praznik za mesto-domaćina, pa se paralelno odvijaju aktivnosti koje obavezno prate spektakl. Na prvom ćošku su uveliko prodavci kokica i pene od šećera, spremna je i trambolina, ako na predstavu navale deca. Festivalska atmosfera se zakuvava brzinom koju dozvoljava žega i tajming podmirivanja stoke i završavanja poljskih poslova.

Članovi trupe ne gube vreme, jer svako ima bar dve-tri dužnosti, od formiranja scene, preko pripreme garderobe, do prilježnog doprinosa komadu Bludne priče, netom premijerno izvedenom u Kavalu, kod Bačke Topole. Bludne priče su pandan srpskom Crvenom banu, i zapravo su narodne erotske dosetke koje je sakupio Bela Buranj, a rediteljski uobličio Robert Lenard, objašnjava mlada glumica Lea Blaško, već par godina članica Salaškog pozorišta. Predstava počinje s prvim mrakom (dakle, oko devet), a pripreme, dok pričamo, još nisu dovršene.

Maleni plato ispred KUD Šandor Petefi, koji predstavlja bazu jednodnevnog gostovanja u Bečeju, tako postaje šminkernica. Još maltene devojčurci, nanose slojeve šminke, dok god im to dozvoljava sve škiljavije svetlo i sve radoznaliji pogledi meštana, dovoljno pronicljivih da klupe ispred KUD-a vide kao počasnu ložu koju valja blagovremeno zauzeti. Sve je ovde sada pretvoreno u pozorište, pa je i bronzanom Petefiju, spomeniku najslavnijem mađarskom pesniku 19. veka, redefinisano istorijsko mesto. Umesto znamenja revolucije kojoj je bio naklonjen, poverena mu je zastava ovog, po difoltu, nadnacionalnog teatra.

Ostatak ženskog dela tima vrzma se po sali, sada u funkciji spavaonice, vršeći poslednje korekcije šminke. Po prostranoj dvorani rasprostrte su vreće i uredno naslagana garderoba. Ona civilna, koju peru na ruke i brzinski suše tokom turneje. Kostimi su na drugom, naravno, obližnjem mestu, u prikolici traktora u teatrom osvojenoj ulici. To je ujedno i najveći kuriozitet Salaškog pozorišta: trupa od sela do sela putuje traktorom sa prikačenim vagonom. Kad je Tanjasinhaz osnovan, i mnogo godina posle, inventar je nosilo magare; smeje se Lea, koja je sada našminkana, namenski izazovna i bar deceniju starija.

Industrijskim napretkom, magare je zamenjeno traktorom, koji već dugo službuje u teatru, i, kao i prethodnik, postao deo trupe. Na prikolicu se tovari sve, od scene i rekvizite, do ljudstva, a karavan prate i članovi na biciklima. Lea pedaliranje smatra čistom privilegijom, jer joj ostaje dovoljno prostora da sredi misli, pomalo zbrkane dvadesetjednodnevnom pustolovinom.



Ovo doživljavam kao najbolju školu u životu, dragocenu za sve što se sprema, kaže glumica, još na pragu pretpostavljenih iskušenja. Pod školom podrazumeva rad u kolektivu, stroga ali multipraktik zaduženja, otežane uslove života u kojima je topla voda nalik daru s neba, a krevet još vrednije čudo. Ali, prvenstveno nauk da se svet ne vrti oko tebe.
Život na točkovima znači mnogo zajedništva, pa tako i rituala zborne večere, molitve, radni uranak. Iako deluje opušteno, sve je proračunato i uigrano. Zato komad koji po ko zna koji put dan za danom ponavljaju, probaju sve dok ne padne mrak.

To je jedan od trenutaka kad mrzite sebe što ne znate neki jezik. Jer, svi oko vas se urnebesno smeju, dok ste vi uskraćeni za poentu. Bludne priče imaju još žešći odjek kad tama nadvlada svetlo, a predstava zbilja počne. Kad se sa svih strana sela okupi publika, opremljena hoklicama.

Ali, kad se upale reflektori, ni neko jezički omeđen nije stvarno ograničen, jer priču prati pesma i igra. Čitav orkestar, sa sve saksofonom, violinom, gitarom, tarabukom i pastirskim instrumentom koji nema prevoda a proizvodi zvuk pravljenjem skarednih pokreta. Hor je sastavljen od više glasova i solista, koreografija je svedena, ali čardaški izazovna. Šor Bečeja postaje pandan ulicama Rija.

Istorija teatra Tanjasinhaz podjednako je zanimljiva, kao i pristup, i probrani komadi. Nastao po ideji Friđeša Kovača i Đerđa Hernjaka, ondašnjim političkim prilikama bio je uslovljen formiranjem istog takvog ansambla, ali srpskog. Isključivo u tom cilju, da bi zaživeo Tanjasinhaz, Boro Drašković je osnovao srpsku trupu, znajući da neće praviti reprizu turneje, objašnjava Lea. A Tanjasinhaz je premašio očekivanja, plasirajući svake sezone novo uzbudljivo delo, pod vođstvom Atile Mađara.

Logistika ovog neobičnog pozorišta nije proširena samo traktorom, već i tehničkim sredstvima za titlovani prevod i lajv-strim prenos preko interneta. Mogućnosti koriste kad treba da dopru do šire publike, kao što su premijere i nastupi u većem mestu. Kao izvršenje misije, ipak, doživljavaju situacije kad im dođe celo selo, kao što je Crna Bara, ili kad zaigraju za šačicu malih lokalnih Roma.

Prorok u svom selu

Premda su komad Bludne priče kritičari ocenili kao neadekvatan deci, mališani čine dobar deo auditorijuma. Na moderni žargon prevedene psovke oni se ne cerekaju više nego smešnoj teti u narodnoj nošnji. Razlog je to što se sa prvim susreću bar u jednakoj meri, kao sa onim drugim.
Talentom da nađu dlaku u jajetu, neki su i prošlogodišljeg Proroka Iliju videli kao problematičnog, kao atak na crkvu. Ne udubljujući se u suštinu čoveka koju prikazuje komad i na katarzu kroz vrline, pripadajuće svetiteljima.