Kamile iz Lebana

Šta kažete na onih šest kostura kamila koje su arheolozi, iskopali, prošle nedelje, kod Caričinog grada?! Arheološka bratija našla se u čudu, pa se sada, šatro, prisećaju da je car Konstantin u vojsci držao i odred kamilara. Ali, otkud grobnica kamila u prestonici cara Justinijana? I šta ako su te kamile vlasništvo makedonske, to jest, egipatske kraljice Kleopatre? Treba li negde na Dunavu da isplivaju kosturi kamila da biste, Srbi moji, konačno, ukapirali da živite u zemlji negdašnjeg Gornjeg Egipta!? Nije li i arheolog Mile Stojić, svojevremeno, na lokalitetu Mojsinja kod Čačka iskopao faraonski nakit kakav je nosila kraljica Kleopatra...

K. G. Jung, moj guru iz Švice ovako se nadovezuje: Mani se Gornjeg Egipta! U subotu se slavio Sveti Pantelej, a on je, kažu, brat starozavetnog proroka Ilije; bio vašar u Nišu, pa, čak, i u Kalni na Staroj planini. Ispada, bre, da su Srbi, primili, prvo, jevrejsku veru, pa da su se, tek, onda pohrišćanili!? I da li ti je sada jasno koliko su se od boga Vida udaljili?!
Nego, otkako je Milan Beko prihvatio Vučićevu ponudu da vodi železnicu, noćima ne spavam; lomim se, čoveče, da se ponudim premijeru da vodim smederevsku železaru! Što, baš, železaru!? Eh, ima to svoje! Elem, dok sam bio skupštinski izveštač Večernjih novosti provalim još davne 1976. godine da je smederevska železara imala gubitke od dve milijarde dinara, a to je, batice, bila državna tajna i to u ona Titova olovna vremena. Znao sam, dakle, železarine muke u sitna creva još pre trideset i pet godina te se zato i nudim, danas, za njenog direktora. I, šta onda bude? Prvo dobijem godišnju nagradu Novosti, za seriju tekstova o železari, a potom budem suspendovan!?

Poludim od besa, napustim Novosti, Jug Grizelj me pozove u NIN. A Novosti su mnogo kasnije prodate Beku. Pritom su zaboravili da meni, i još trideset dvojici zaposlenih, dodele akcije koje nam sleduju. Zahvaljujući koleginicama Nataši Marković i Mileni Dražić ta zaboravnost stigne do Strazbura, i lane, posle devet godina, dobijemo spor na redovnom sudu. Ali, lova nikako da kapne. A za tih sedam ili osam hiljada evra sagradio bih Nojevu lađu u Vidovu i u nju strpao svu onu građu koju hrišćani nisu uspeli da spale u Aleksandrijskoj biblioteci. I ako mi ne daju da vodim smederevsku železaru, primiću na Nojevu lađu samo Biljanu i Sašku, a Beko neka spasava Srbiju.

Te noći, na punoj mesečini, moja Crna me ovako savetuje: Ako ti ne daju da vodiš železaru i, pritom, smanje penziju, tuži Aleksa Ustavnom sudu! Jer, penzija je tvoja ušteđevina u koju niko, mimo tvoje volje, ne sme da dira! Tako je odvajkada bilo, još dok su karavani kamila prolazili pored Lebana...