Arhiva

Odzvonilo i pobuni

Sandra Petrušić | 20. septembar 2023 | 01:00
Odzvonilo i pobuni

Foto Aleksandar Stanković

U trenutku kada je donošen Zakon o radu, svi njegovi protivnici su procenili da je hitnost postupka bila povezana sa letnjim raspustom u školama i da je Vlada ukrala termin u kom se ozbiljan štrajk nije mogao organizovati. Šetnje ulicama, dvosatna kampovanja pred institucijama i cedulje sa zahtevima nisu predstavljale opasnost, ali prosvetni radnici jesu jedino su oni imali dovoljno jaku ucenjivačku poziciju da stupanjem u protest izazovu ozbiljnu štetu, pod uslovom da su đaci u klupama. Ali, ako je to stvarno bio jedan od razloga da se požuri, nije moralo s obzirom na to da se upravo ovih dana videlo da te protestne sile više nema. Ostali su samo neki papirići koji se sa otpečaćenim zahtevima šalju na razne ministarske adrese, ostala je Unija prosvetnih radnika Srbije koja će sama stupiti u jednodnevni štrajk upozorenja i ostala su još tri sindikata (Sindikat obrazovanja, Sindikat radnika u prosveti i granski sindikat Nezavisnost) koji će svoje zahteve izožiti nekom drugom prilikom.

Kao da se nikada ranije nije dogodilo da prosvetari stupe u štrajk na početku školske godine, ovoga puta je svim sindikatima zasmetalo što će to sada uraditi Unija. Mučiće učenike i praviće haos prvacima - bili su neki od argumenata koje smo čuli. Mada su u poslednje dve decenije učenici na isti način mučeni i to mnogi duže od jednog dana - gubili su danima vreme u praznim klupama, a onda nastavu nadoknađivali vikendom ili tokom raspusta. Da li to ima veze sa tim što su tadašnji sindikalni lideri manje voleli decu ili manje voleli aktuelnu vlast, teško je razlučiti.

Na pitanje zašto je došlo do razdora, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Hadži Zdravko Kovač kaže: Unija je zarad svoje sindikalne reklame proglasila štrajk kad mu vreme nije. Proletos smo se dogovorili sa sva četiri sindikata da organizujemo protest početkom godine, ali su se u međuvremenu desile poplave, a i ustanovili smo da bi najbolje vreme bilo kad bude rađen rebalans budžeta. Tek tada će biti moguće najavljeno smanjenje plata. Ali i ako dođe do toga, to će biti jedna ili dve plate, jer već početkom novembra imamo Zakon o budžetu za 2015. Zato mislimo da bi pravi pritisak trebalo da bude ili tokom rebalansa ili kada vidimo Zakon o javnoj upravi, koji će definisati platne razrede. Posle njihovog uvođenja, način plaćanja će se u potpunosti promeniti.

Naš sagovornik zamera Uniji to što svoje zahteve nije svela na jedan jedini plate prosvetnih radnika, već se rasplinula na više zahteva, pa će neki možda biti ispunjeni, neki neće, a kolateralna šteta može da bude taj najvažniji. Iako se pominje čak sedam Unijinih zahteva, svi se mogu svesti na tri: rešavanje pitanja viška zaposlenih u prosveti i da se ne primaju novi ljudi, da se uvedu platni razredi i da se iz najavljenih umanjenja plata izuzmu prosvetni i zdravstveni radnici. Ovaj poslednji je posebno interesantan ako imamo u vidu da je to prvi put da se jedan sindikat bori za zaposlene u drugoj struci, pogotovu ako imamo u vidu to što zaposleni u zdravstvu zbog prirode posla ne mogu da štajkuju. Pozitivno je u svakom slučaju i to na isti način kao i zahtev da se preispita zapošljavanje na koje Unija već četiri godine uzaludno ukazuje. Činjenica je da u prosveti postoji nekoliko hiljada ljudi koji su višak, da 30.000 nastavnika nema puni fond časova, a da su u međuvremenu primani novi (pre zabrane o zapošljavanju u javnom sektoru) i to pod sumnjivim okolnostima. U analizama korupcije je više puta pomenuto da se u školama radno mesto kupovalo za sumu koja se kreće između 5.000 i 7.000 evra.

Uz napomenu da ne želi da kaže ništa loše o drugim sindikatima jer postoji dogovor o međusobnoj podršci, portparol Unije Jasna Janković objašnjava: Naš sindikat je uvek bio borbeniji i to se sada manifestuje, ali mi je žao što nismo našli zajednički jezik. Još 25. juna smo se dogovorili za štrajk, a sada sami realizujemo ono što je bilo deo zajedničkog plana. I ne možemo da imamo samo jedan zahtev plate, jer je Unija uvek bila okrenuta boljitku i stabilizaciji prosvetnog sistema. A stabilizaciju ne možete da imate ako više od 30.000 kolega koje nose dnevnik nemaju pun fond časova. Dovoljno je da se u sistem ne uvode novi ljudi, već da se preraspoređuju oni koji nemaju pun fond, kaže Jasna Janković.

I baš kao što štrajk ne odgovara drugim sindikatima u prosveti, ne odgovara ni vlasti, koja je ovog puta bila diskretnija u napadima, ako je ono što se dešava u pozadini uopšte bio napad a ne puka koincidencija. Jer, baš u trenutku kada je štrajk najavljen pojavile su se dve informacije: da 95 odsto budžeta za prosvetu odlazi na plate a ostatak na sve ostalo - od građevinskih radova do unapređenja prosvetnog sistema i da je 114 škola u blokadi zbog duga, a da nastavnici i u njima redovno primaju platu jer stiže sa drugog računa. Ili, da uprostimo, dok jadna deca nemaju ni krede, ni sapun, a ni praktičnu nastavu, nastavnici brinu samo za svoju platu.

Da li je baš tako? Prema evidenciji Narodne banke Srbije, ukupan dug je 167 miliona dinara, a najveći dužnik Grafička škola u Beogradu, koja dug od 30 miliona vuče već šest godina. Napravila ga je tokom sudskog spora koji je izgubila, što se dogodilo sa još nekim školama. One koje nisu bankrotirale zbog tužbi, bankrotirale su zbog lokalnih samouprava koje nisu izmirivale dug prema njima, zbog izgubljenih poslova na kojima su zarađivale, zbog zaposlenih koji nisu izdvajali za solidarni porez... I ništa od toga se nije dogodilo ovih dana, jer je prema podacima NBS iz februara ove godine dug bio 120,6 miliona, a 73 škole su bile u blokadi. Sve te škole su ipak funkcionisale, ali ne zahvaljujući nekoj pametnoj državnoj odluci već uz pomoć donacija i đačkog dinara. Onog đačkog dinara koji se od roditelja uzima prilikom upisa navodno kao dobrovoljno izdvajanje, a u praksi se tačno znaju tarife. Na ovu anomaliju pristaje i svaki ministar iako nam na početku godine preko medija objasni da je to zabranjeno.

Da li bi situacija bila malo jasnija i da li bi nekog naterala da se pozabavi i ovim problemom ukoliko bi to bio jedan od štrajkačkih zahteva, objašnjava Kovač: Mi smo uvek trinaesto prase, što se vidi i po dugovanjima školi. Država je loš domaćin, a ništa bolje nisu ni lokalne samouprave. U jednoj opštini je blokada zbog putnih troškova, u drugoj zbog neizmirenih građevinskih radova, negde zbog jubilarnih nagrada... Teško je zaključiti gde je ko kriv, ali su zakazale i republika i lokalne samouprave. Ali to ne može biti štrajkački zahtev, to su procesi.

U Uniji nisu spremni da tvrde da nije koincidencija to što se priča o blokiranim računima pojavila u jeku najave štrajka, ali smatraju da je sve to deo istog problema koji mora odmah da se rešava. Imamo 114 škola u blokadi i 1.600 koje nisu, i u ovom trenutku govorimo o problemima koji pogađaju sve škole. Ali nema sumnje i da je tih 114 škola veliki problem i veoma bih volela da dođemo do rešenja. U situaciji kada se nebriga prema obrazovanju vidi i po tome što škole nemaju za materijalne troškove, ukoliko nešto ne uradimo mi nemamo šanse da krenemo bilo kuda, kaže Janković.

Nažalost, malo je verovatno da će jednodnevni štrajk upozorenja i to samo jednog sindikata podstaći bilo koga da razmisli da li obrazovanju dece pristupamo na pravi način. A kada se stvore uslovi da se i drugi sindikati pridruže, možda će na snagu po novom hitnom postuku stupiti Zakon o štrajku, po kom će im ucenjivački potencijal postati mizeran kao i svima drugima u Srbiji.