Merkur u znaku Nemaca

Foto Đorđe Kojadinović

Na početku velikog privatizacionog talasa kojim bi trebalo da se završi prodaja društvenog kapitala i okonča državno upravljanje dobrim delom privrede u Srbiji, u Bačkoj Palanci se desilo nešto sasvim suprotno opština je kupila lokalnu fabriku, nekadašnjeg giganta socijalističke privrede. To je, valjda, prvi slučaj da neka lokalna samouprava kupuje preduzeće od Agencije za privatizaciju, koja je u ovom slučaju igrala ulogu stečajnog upravnika u davno posrnulom Merkuru, nekada poznatom proizvođaču kožnih tašni i galanterije.

Opština je iz budžeta platila 54 miliona dinara ili skoro pola miliona evra i kupila kompletnu imovinu Merkura. Sada namerava da trećinu fabrike besplatno ustupi nemačkoj kompaniji Stratik, da pokrene proizvodnju i zaposli nekoliko stotina radnika. Drugi deo fabrike će, takođe, biti ponuđen ulagačima, a treći će se srušiti da se tu izgrade putevi.

Ovakav potez lokalne samouprave, sem što je barem načelno u suprotnosti sa državnom politikom prema sličnim preduzećima, otvara veoma bitna pitanja: da li bi opštine na ovaj način trebalo da se mešaju u privredu, da li imaju prečih problema koji su im mnogo više u opisu posla i kako će se vrednovati da li je ovo bio uspešan poduhvat? I zašto baš Merkur, a ne neka druga propala fabrika?

U Bačkoj Palanci, čini se, nemaju problema sa ovim pitanjima i svi listom i opštinari i zaposleni i sindikalci - podržavaju odluku da se Merkur kupi i ustupi Nemcima, jer je od svega bitnije da će radnici dobiti posao. Zamenik predsednika opštine Bojan Radman kaže za NIN da je presudan bio interes nemačkog Stratika da u Merkuru pokrene proizvodnju.

Razmatralo se više varijanti, ali bi svako drugo rešenje koštalo mnogo više. Za novi sličan objekat, samo za komunalne takse bi se potrošilo ovoliko, a od izgradnje bi bili još jako daleko. Ovako smo kupili već izgrađenu halu, sa putem i ostalom infrastrukturom neophodnom za poslovanje, objašnjava Radman. Na primedbu da im je posao da rešavaju infrastrukturne probleme, on kaže da se od lokalne vlasti najviše očekuje da stvori uslova za dolazak investitora, kod kojih će ljudi moći da se zaposle.

Naš ubedljivo najveći problem je nezaposlenost, jer je veliki broj Bačkopalančana tokom tranzicije ostao bez posla. Imamo, naravno, i drugih, infrastrukturnih problema. Ne sporim to, ali smo ih rešavali mahom uz pomoć pokrajinskih i republičkih institucija, Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i Nacionalnog investicionog plana. Ovo će nam pomoći da se u naredne dve-tri godine otvori 500 novih radnih mesta, a trenutno je od 55.000 stanovnika 7.200 nezaposlenih, kaže Radman.

Tvrdi da su još neki investitori zainteresovani da pokrenu proizvodnju i u drugim delovima fabričkog kompleksa i misli da bi i druge opštine trebalo da pokažu sličnu inicijativu i preuzmu odgovornost, iako im, priznaje, to možda nije direktna nadležnost.

Agencija za privatizaciju u preduzećima u kojima je stečajni upravnik drži zarobljeno izuzetno mnogo kvadratnih metara poslovnog prostora, dok se sa druge strane izdvaja veliki novac za izgradnju industrijskih zona. Uz dobru koordinaciju svih nivoa vlasti, to bi mogao da bude način da se privuku investitori i uštedi novac, kategoričan je Radman.

Predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata Dragan Tankosić kaže da radnicima u drugim propalim palanačkim preduzećima ne smeta što se opština odlučila na kupovinu baš Merkura. Država je ovde već ulagala i pojedinim investitorima iz budžeta davala 3.500 evra subvencija za svako novo radno mesto, ali se ispostavilo da neki od njih baš i nisu dobri poslodavci. Smanjili su broj radnika, ne isplaćuju im redovno zarade i slično. Stratik je dobra kompanija i verujemo da to neće biti bačene pare, kao u slučaju nekih subvencija, kaže Tankosić za NIN, uz opasku da sindikat ne želi da ulazi u to da li će investicija biti isplativa, jer je za njih jedino bitno da radnici rade i da hale ne budu prazne kao pustinje.
I prvi čovek sindikata u Merkuru Zoran Bogdanović podržava odluku opštine iako radnike niko ništa nije ni pitao. Razlog je, opet, to što dolazi provereni partner.
Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Branislav Bugarski, svojevremeno direktor vojvođanskog Fonda za podršku stranim ulaganjima, tvrdi da ovo u suštini i nije toliko jedinstven slučaj i da je prilično uobičajeno da opštine kupuju lokacije namenjene investitorima, a ima slučajeva i da se ulaže u slične braunfild projekte. Navodi da su lokalne samouprave preuzimale i imovinu preduzeća preko duga za komunalne usluge, a onda je ponovo aktivirale. Pri tome, kaže Bugarski, ako investitor bude dobro radio, opština će imati veće prihode od poreza i moći će da gradi puteve i vodovod. On ističe da je na svakoj opštini da odluči kako će se razvijati, s tim što će od 1. januara morati da pređu na programsko budžetiranje, pa će za svaku stavku u lokalnoj kasi morati da precizno navedu kolika je investicija i kakva je opravdanost projekta. Verujem da Palančani ni ovo nisu radili napamet, ističe Bugarski.

Čini se da sve o čemu govore Radman, Tankosić i Bugarski zapravo pokazuje da se odluka rukovodstva Bačke Palanke da kupi preduzeće u stečaju iako je formalno verovatno prvi takav slučaj u Srbiji suštinski ne razlikuje od politika koje su domaće vlasti na svim nivoima do sada vodile kako bi privukle investitore. A to se veoma često svodilo na to da investitoru treba nešto pokloniti da bi on zauzvrat zaposlio ljude. Zato opštine besplatno ustupaju građevinsko zemljište, država iz budžeta daje i 10.000 evra za svakog novog radnika...

Miroslav Prokopijević za NIN objašnjava da opštine nikako ne bi trebalo da rade to što je uradila Bačka Palanka. To je demagoški potez i zapravo je to isto kao kada država investitorima plaća da dođu u Srbiju, što nažalost često gledamo. Država nije dobar vlasnik preduzeća ni u kom pogledu, baš kao ni menadžer i u to smo se mnogo puta uverili, ističe Prokopijević.

On smatra da bi lokalne vlasti trebalo da sprovode reforme iz svoje nadležnosti, da tako poboljšaju ambijent i privuku potencijalne ulagače.
Bačka Palanka je veoma blizu Inđije i moja poruka im je - zasučite rukave i iskoristite inđijsko iskustvo. Oni su uspeli da privuku najviše investitora, upravo zahvaljujući sasvim suprotnim lokalnim politikama u odnosu na ovo što sada gledamo u Palanci, kategoričan je Prokopijević, koji je uveren da lokalne vlasti imaju veliki prostor da reformama poboljšaju lokalni privredni ambijent. Mogu da, precizira, uvedu elektronsku upravu, zoniraju zemljište, srede katastre, da uvedu sistem da se problemi građana i privrede reše u roku od 24 ili 72 sata, da reorganizuju opštinsku službu da bude efikasnija.

Ovo što su Bačkopalančani uradili je u suprotnosti ne samo sa zdravim razumom već i sa osnovnom podelom poslova, jer to nikako nije zadatak lokalne samouprave. Neke opštine su krenule u reforme, njih dvadesetak je napravilo značajan napredak, ali niko nije dostigao ni 50 odsto onoga što su napravili u Inđiji, pa su im takvi i rezultati u privlačenju investitora, konstatuje Prokopijević.

Bilo kako bilo, očekuje se da bi nemački partner u opštinsku fabriku u Bačkoj Palanci mogao da se useli narednih dana. Opštinari očekuju da će država tu investiciju pomoći subvencijama za novo zapošljavanje, a gradom se već šuška da će svečanom potpisivanju ugovora prisustvovati i premijer Aleksandar Vučić.