Kašnjenje od milijardu evra

Foto Oliver Bunić

Čekajući rebalans budžeta, smanjenje plata i penzija i eventualni aranžman sa MMF-om, Srbija čeka još nešto - povoljan kredit Svetske banke od 300 miliona dolara za sanaciju šteta od poplava. Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu za NIN objašnjava da se trenutno pregovara koji će se sve projekti finansirati, dogovor bi trebalo da se postigne do kraja ove ili u toku sledeće nedelje, a Odbor izvršnih direktora Svetske banke trebalo bi da odobri ovaj zajam na sednici 3. oktobra.

Pošto se radi o hitnim slučajevima, iz ovoga kredita se troškovi mogu finansirati i retroaktivno. Oko 150 miliona dolara biće odobreno za uvoz struje, jer sam EPS ne bi mogao to da finansira i ugrozilo bi se finansijsko poslovanje kompanije, a verujem da je time Vlada htela i da izbegne gotovo izvesne restrikcije struje na zimu. Dodatnih 50 miliona biće odobreno za sanaciju elektroenergetskih postrojenja i ispumpavanje vode iz zapadnog polja Tamnava, 70 miliona je pomoć poljoprivrednicima u 49 opština i oko 22 miliona dolara za sanaciju šteta na ključnim sistemima zaštite od poplava. Ako naši izvršni direktori usvoje predlog 3. oktobra, novac bi u Srbiju mogao da stigne već u decembru, dakle pre kraja godine, objašnjava Verheijen.

Pojavila se informacija da je stopiran kredit za EPS, tačnije za kop Tamnava od 30 miliona dolara, zbog nepravilnosti. Hoće li on biti realizovan i kako to utiče na ceo zajam od 300 miliona dolara?

Važno je reći da pregovori o ukupnom zajmu od 300 miliona dolara nisu nikada stopirani. O konkretnim projektima traju pregovori i, kao što sam rekao, uskoro će biti završeni. Ipak, za nas je ovo jedinstvena situacija i pomalo komplikovana zato što se ne radi o normalnoj proceduri već o hitnom zajmu zbog poplava, kojim se mogu i retroaktivno finansirati projekti - recimo uvoz struje. Kod takvih hitnih zajmova važno je da su ispoštovani domaći propisi za javne nabavke. Zato sada pokušavamo da dobijemo garancije da je to poštovano. Što se tiče zajma od 30 miliona dolara za ispumpavanje vode iz kopa Tamnava, o njemu se trenutno pregovara sa EPS-om. Problem je nastao zato što su tenderski uslovi za ispumpavanje vode iz ovog kopa predviđali i plan zaštite životne sredine, ali iz nekog razloga, u ugovoru sa izvođačem, tog plana nije bilo. To znači da takav ugovor ne možemo finansirati ukoliko ne bude izmena ugovora. To je još predmet pregovora.

Srbija čeka rebalans budžeta. Šta, prema vašoj proceni, rebalans treba da donese, odnosno koje mere da sadrži?

Svetska banka još ne zna koje će tačno mere doneti rebalans, ali, nakon nedavnog sastanka sa srpskim ministrom finansija Dušanom Vujovićem, očekujem da te mere pokušaju da umanje ogroman budžetski deficit koji je nastao tokom godine. Deo razloga leži u poplavama, a deo u većoj potrošnji i manjim prihodima. Ipak, ni mi ni MMF ne očekujemo mnogo od samog rebalansa već od plana trogodišnjeg programskog budžeta od 2015. do 2017., koji treba da donese mere za zaustavljanje rastućeg javnog duga.

Deo mera, koje treba da smanje deficit, jeste smanjenje plata i penzija. Ovde se polemiše o tome da li je to uopšte potrebno i za koliko. Kakav je vaš stav?

Potreban je čitav paket mera za smanjenje troškova, a pošto najveće rashode upravo čine plate i penzije, jasno je da bi, bez njihovog smanjenja, bilo nemoguće da Vlada smanji budžetski deficit. Dakle, to je neminovno, ali se još diskutuje za koliko i kako to izbalansirati sa drugim merama.

Najavljeno je i uvođenje platnih razreda. Kada očekujete primenu i sa kakvim efektima? Pošto to po pravilu podigne fond plata, znači li da je i zbog toga rezanje plata neophodno?

Radimo na tome sa Vladom. Plan je da novi sistem platnih razreda stupi na snagu 1. januara, što je vrlo ambiciozno i mislimo da je moguće da bude kašnjenja od nekoliko meseci. Sadašnji sistem sa više stotina koeficijenata i različitih faktora koji utiču na plate je neodrživ. On dovodi do toga da službenik u nekoj agenciji ima tri puta veću platu od službenika u ministarstvu. To je nedopustivo. Ima mnogo pozicija gde su ljudi plaćeni različito za iste poslove. Zato moramo da uvedemo platne razrede. Verujemo da Vlada treba da odredi jednu ili dve osnovice i onda uvede koeficijente. Tačno je da je uvođenje platnih razreda i drugde dovodilo do uvećanja fonda plata, ali iskustva tranzicionih zemalja koje su imale fiskalnu krizu pokazuju da se to radi zajedno sa smanjenjem plata. Često značajnim smanjenjem, kakvo je imala Litvanija, od 20-25 odsto ili Estonija i Letonija, sa takođe dvocifrenim procentom umanjenja zarada. Zato gledamo da se u Srbiji primeni neki od modela koje su primenjivale centralnoevropske zemlje tokom 2008- 2010. godine, a danas su se oporavile.

Kako gledate na brzinu reformi u Srbiji? Šta je urađeno, je li to dovoljno i koliko kasnimo?

Tačno je da se kasni, ali dobra vest je što je Vlada konačno počela da sprovodi plan reformi. Usvojeni su zakoni o privatizaciji i stečaju i Svetska banka je podržala te zakone. Takođe je usvojen vremenski okvir za rešenje problema preduzeća u državnom vlasništvu. Vlada je 15. avgusta raspisala prodaju 502 preduzeća, među kojima je i 157 preduzeća u restrukturiranju. Javni poziv za strateške partnere završava se 15. septembra i tada nastupa veliki izazov za Vladu - da likvidira ona preduzeća za koja nema kupaca, a na to se obavezala. To tek treba da vidimo da li će se desiti. Za preduzeća za koja ima zainteresovanih, Vlada se obavezala da će predložiti model prodaje do kraja oktobra. Tamo gde ponude nisu odgovarajuće mora da se ide ili na prodaju imovine i sredstava ili na direktnu prodaju. Očekujemo da ceo taj proces bude završen do kraja marta 2015. To vidim kao glavni test za ovu vladu, imamo vremenski okvir i nadam se da će Vlada da ga se drži ovog puta.

Od 502 preduzeća, koliko njih, prema proceni Svetske banke, ima šanse da opstane?

Nemamo takve procene, ali verujemo da od 157 preduzeća u restrukturiranju dve trećine nema šanse da opstane. Od ostalih znamo da čak 50-60 njih nema zaposlene i ne radi ništa, dakle ljušture su. Za druge treba videti imaju li šanse na tržištu.

Srbija je dobila novog ministra privrede, Željka Sertića. Kako gledate na činjenicu da je to četvrti ministar u godinu dana i koliko to usporava reforme?

To je trenutno najteži posao u Srbiji. Ministar privrede nikako ne može biti dobitnik. Morate da rešite problem preduzeća i šta god da uradite biće otkaza, bankrota nekih preduzeća i slično, a ako ne radite ništa, bićete uzrok rastućeg deficita i sporog privrednog rasta. Dakle, ne možete da pobedite ni u jednom slučaju. Imali smo sastanak sa ministrom Sertićem i pozitivno je što on želi da nastavi ono što je dogovoreno u julu s Vladom. Zato se nadam da ovog puta nećemo izgubiti dva do tri meseca, kao što obično biva kada se imenuje novi ministar.

Šta će biti prvi zadaci za ministra privrede?

Da se drži dogovorenog rasporeda oko državnih preduzeća. Jer ako se to ne reši, neće biti novih investicija.

Koliko nas košta kašnjenje reformi koje su bile najavljene još za januar ove godine?

Samo preduzeća u restrukturiranju koštaju Srbiju godišnje 750 miliona dolara. Odlaganje fiskalne konsolidacije dovelo je do povećanja budžetskog deficita za 1-2 odsto BDP-a ili 500- 600 miliona evra. Za toliko država mora dodatno da se zaduži. Tako da odlaganje reformi mora da se plati na jedan ili na drugi način - ili kroz subvencije ili nova zaduženja, ali to svakako košta. I još jedna cena je ta što preduzeća u restrukturiranju ne plaćaju komunalije, poreze i to utiče takođe na budžet, ali i na poslovanje velikih javnih preduzeća poput EPS-a i Srbijagasa, koje takođe treba restrukturirati.



Kako gledate na činjenicu da se ne poštuje zakon koji je nalagao izbor direktora javnih preduzeća na konkursu i na najave da će vođenje nekih od njih preuzeti biznismeni?

Voleli bismo da vidimo javne konkurse, ali u ovom trenutku, urgentnost reformi javnih preduzeća je tolika da ko god može da ih reformiše i preokrene, može da računa na našu podršku.

I Milan Beko u Železnicama, bez konkursa?

Ako može da reformiše Železnice Srbije, imaće našu podršku.

Iz Vlade najavljuju subvencije i pomoć države za pronalaženje strateških partnera za Železaru, FAP, Ikarbus i druga preduzeća. Kako gledate na to? Je li to novo prolongiranje rešenja?

Postoje neka preduzeća koja je vrlo teško zatvoriti zbog uticaja na ceo grad ili region, kao što je Železara. Ako je to ograničeno na razuman broj, na svega nekoliko strateških preduzeća, ne bismo imali primedbe. Ako bi se to primenjivalo na veliku grupu preduzeća, ako bi to bio glavni model privlačenja partnera, to bi definitivno usporilo sve jer Vlada nema dovoljno novca za tolike podsticaje.

Restrukturiranje državnih preduzeća opet kasni. Trebalo je da dobijemo kredit Svetske banke kao podršku ovom procesu. Hoće li to izostati i koliko taj kredit zavisi od aranžmana sa MMF-om?

Vlada Srbije i dalje želi kredit Svetske banke za restrukturiranje i mi ćemo raditi na tome, ali ne možemo to da nastavimo unedogled. Što se Svetske banke tiče, veliki test za Vladu biće polovina septembra i kraj oktobra kada će se videti da li je ona spremna da likvidira preduzeća bez budućnosti i da li su javni pozivi za traženje strateških partnera urađeni na ispravan način. To će biti teško, pritisci su veliki od različitih interesnih grupa. To je naš uslov za kredit. Početkom godine bili smo spremni da samo na osnovu toga odobrimo zajam za budžet. Nažalost, fiskalna situacija se veoma pogoršala i sada ne možemo da odobrimo kredit bez aranžmana sa MMF-om.

Već je najavljeno da Misija MMF neće doći u Srbiju pre druge polovine oktobra. Mislite li da je aranžman sa MMF-om uopšte moguć i kada?

Program sa MMF-om je uvek moguć i Vlada zna šta treba da učini i kolike su uštede potrebne. Ako ima političke volje da se dogovori aranžman, to je moguće. Ako Srbija ne napravi dogovor sa MMF-om, to nije rizik samo za nju već i za ceo region jer se negativni efekti šire. Ipak, politički nije lako napraviti dogovor, jer da su pregovori o aranžmanu počeli u januaru, radilo bi se o nižem procentu smanjenja plata i penzija. Sada je, zbog odlaganja, to daleko više i što duže bude trajalo biće sve više. Zato je važno da trogodišnji budžet do 2017. ima snažne mere jer bez toga, aranžmana sa MMF-om neće biti, a posledice će biti vrlo ozbiljne. Srbiji će biti sve teže da se zadužuje da pokrije deficit, Svetska banka neće moći da odobri kredit za budžet, i osim ako se ne pojavi neki kec iz rukava, Vlada neće više moći da otplaćuje dugove. Dakle, klizili biste ka bankrotu.

Da li bi Vladin kec iz rukava mogao biti novi arapski kredit, a upravo nam je stigla milijarda dolara iz UAE? I da li je arapski kredit povoljniji od kredita Svetske banke?

Naši krediti su definitivno povoljniji. Arapski kredit je dat na deset godina sa kamatom od 2,5 odsto, a Svetska banka ih odobrava na 15-18 godina sa kamatom euribor plus 0,47 odsto, uz grejs period od pet godina. Ipak, arapski kredit je povoljniji od onoga što bi Srbija danas mogla da dobije na tržištu. Dakle, nešto između.

Koliko je opasno da se Vlada povoljno zadužuje,kupuje vreme i odlaže reforme?

Ako možete da nađete 4-5 milijardi evra godišnje pod arapskim uslovima, onda možda možete da odložite reforme. Ali nisam siguran da bi bilo koja zemlja davala toliki novac uz rizik da on neće moći da se vrati. Dakle, ne verujem da je u praksi to moguće. Reforme više nemaju alternativu.